Stranica
Home > Lifestyle > Naučnici otkrili kako su neandertalci iz Krapine lečili zubobolju – Vesti – Život

Naučnici otkrili kako su neandertalci iz Krapine lečili zubobolju – Vesti – Život


Na neandertalce, predistorijske pretke savremenog čovečanstva, često se gleda kao na podljude, arhaičnu, nekultivisanu verziju nas samih. Univerzitetski profesor Dejvid Frejer je, međutim, nedavno ponudio otkriće koje pokazuje da se naši praistorijski preci možda i nisu toliko razlikovali od nas.


Izvor: vecernji.hr

Thinkstock / Ilustracija

Proučavajući fosile iskopane u blizini Krapine, profesor emeritus antropologije otkrio je brazde na zubima jednog neandertalca, što upućuje na to da je pokušao da reši problem zubobolje.

Pre 130.000 godina, neandertalci iz Krapine, u današnjoj Hrvatskoj, proživljavali su teška vremena. Bolni zubi su ih toliko mučili pa su ih “čačkali” i udarali toliko jako da su ostavili brazde i na okolnim zubima.

“Radi se o četiri zuba na levoj strani vilice. Jedan je zub bio ‘odšrafljen’ iz svog ležišta i poguran prema obrazu, a drugi je bio zarotiran tako da je unutrašnja strana obraza došla u položaj za žvakanje. Na sva četiri zuba vidljivo je šest brazdi, a na pretkutnjaku su rezovi koji ukazuju da je zub turpijan predmetom koji ima oštru površinu”, objasnio je Frejer.

“Brazde od svojevrsnih čačkalica, ogrebotine na pretkutnjaku P4 i slomljene ivice bliže jeziku na svim zubima ukazuju da se radi o nekoj intervenciji, nekom zahvatu”, dodao je on. Frejer nije siguran čime su se neandertalci koristili kao čačkalicom, ali pretpostavlja da se radi o tvrdom komadu trave ili komadu kosti.

Fosili neandertalca koje je Frejer proučavao pripadaju grupi od više od 800 ljudskih fosila iskopanih u pećini pokraj Krapine pre više od sto godina. Frejer je ostatke kostura pronađenih u Hrvatskoj proučavao oko 20 godina, ali je tek nedavno, uz pomoć kustoskinje hrvatskog Prirodoslovnog muzeja Davorke Radovčić, ponovno pažnju obratio na zube.

Frejer i Radovčić su proučavali zube pod svetlosnim mikroskopom kako bi dokumentovli sva udubljenja i brazgotine na zubima i pukotine na gleđi.

Studiju koja je iz toga proizašla, objavljenu u časopisu “The Bulletin of the International Association of Paleodentology” zajednički potpisuju Frejer, Radovčić i Dženet Monge, vanredna profesorka na Univezitetu Pensilvanija.

Istraživanje pokazuje sličnosti u načinu na koji su praistorijski ljudi pokušavali da leče zube, što i savremeni ljudi čine kada pokušavaju da izleče zubobolju.

“Poseduju brojne bihevioralne kvalitete koje pripisujemo isključivo nama”, rekao je Frejer.



Izvorni link

Slični artikli

Odgovori

Top