Stranica
Home > Vesti > Dačić: Uska veza između proširenja EU i očuvanja bezbednosti

Dačić: Uska veza između proširenja EU i očuvanja bezbednosti


Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je, govoreći na konferenciji "Zapadna bezbednosna arhitektura i Srbija – izazovi i dileme", rekao da samo kroz zajedničke odgovore možemo postići rešenja za probleme sa kojima se suočava Evropa.

Istovremeno je konstatovao da se EU danas suočava sa krizom identiteta i da treba imati uvek na umu da je nastala kao mirovni projekat i integracije.

"Verujemo da EU može da nastavi da bude uspešan primer drugima i zato sa posebnom pažnjom pratimo sve inicijative koje se pokreću u okviru reformskog procesa Unije", objasnio je Dačić.

Odnos Srbije sa NATO-om, kako je rekao, je delikatan zbog nasleđa prošlosti, pre svega bombardovanja bez ovlašćenja UN.

Međutim, dodao je da Srbija imajući u vidu zajedničke interese učestvuje u Programu partnerstva za mir.

Takođe je podvukao da Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti što znači da nema namere za članstvo u NATO-u ili bilo kojem drugom vojnom savezu.

"Iako poštujemo različita mišljenja u regionu, naša vojna neutralnost ne predstavlja prepreku za produbljivanje saradnje sa NATO-om. Vojna neutralnost ne znači izolaciju ili samozadovoljnost, u današnjem svetu takav izolacionizam je prevaziđena opcija", naglasio je ministar spoljnih poslova.

Ukazao je da neutralnost ne znači ćutati i ne reagovati na kršenja međunarodnog prava i zajedničkih vrednosti navodeći da to najbolje dokazuje primer članstva Kosova u Unesku.

"Švajcarska, koja je neutralna zemlja, je glasala za članstvo Kosova, a Mongolija koja pretenduje da bude neutralna, bila je uzdržana i opravdala je to politikom neutralnosti, što sa našeg aspekta nije neutralnost", naveo je Dačić.

Naglasio je da se moraju gledati svi slučajevi, jer ako gledamo na uticaj Rusije u regionu, kako kažu američki zvaničnici kao destabilizujući, ne bi rekao da je prethodio stabilizujući uticaj zapadnih zemalja.

"Govori se o prekrajanju granica koje navodno Rusija hoće, a zaboravlja se da su pre toga prekrojene granice Srbije. Veoma je teško u svemu tome ne govoriti o interesima velikih sila na našem prostoru", objasnio je ministar spoljnih poslova.

Naveo je da ne pretenduje da su naša mišljenja najispravnija na svetu, ali bez najveće zemlje i naroda u regionu nema stabilnosti i mira.

Istakao je da treba razgovarati, jer sve dok se interesi ne definišu, ne nađe najmanji zajednički imenitelj postojaće ozbiljan problem o svim temama.

Ukazao je da je i problem što u Srbiji i SAD, i drugim zemljama, pripreme za sastanke pišu isti ljudi koji su to radili i pre tri decenije koji možda nisu ni čuli da su promenjeni uslovi u regionu, kao i stavovi određenih zemalja.

Naglasio je da se dijalog sa nama pretvara u definisanje šta sve ne može, dodajući da to nije dijalog, i da takvo ponašanje Srbija ne želi.

Dačić je, odgovarajući na izlaganje ambasadora Skota, rekao da nije jednostavno reći da postoje vrednosti i da se ne može biti neutralan po pitanju njihovog kršenja.

"One postoje, ali nemam razloga da podsećam velike zemlje da i one imaju svoje državne i nacionalne interese. Primere nekih fatalnih grešaka SAD imao sam prilike da vidim pre neki dan u Vijetnamu, isto kao što je i SSSR grešio u Avganistanu", naglasio je Dačić.

"Sve je prolazno, samo stalni srpskih interesi nisu"

Navodi da Srbija smatra da treba da bude deo međunarodne bezbednosne komponente, ali dodaje da je, na primer, došao u sukob sa ambasadorima zapadnih zemalja jer izražavaju stav da se misija UN na Kosovu treba ukinuti.

"Ako smo partneri valjda o tome treba da razgovaramo. Mi sada treba da kažemo Rusija-Krim sankcije. Kada budem mogao da okrenem Tilersona i izjadam mu se za probleme koje imamo i kada mi se on javi na telefon, kao što to uradi Lavrov, sve sam spreman da povučem ovde što govorim", naglasio je ministar spoljnih poslova, dodajući da je to realnost, a sve ostalo filozofija.

Ističe da Srbija nikada nije bila na strani nekoga ko krši međunarodno pravo.

"Srbija nije nikada uradila, niti bila na strani nekoga ko krši međunarodno pravo, niti priznavala posledice toga jer ima svoje probleme. Isto se ponašamo prema svima", naglasio je Dačić.

Rekao je da kada se veliki biju onda nastrada trava, a mi moramo da zaštitimo naše državne i nacionalne interese, što ne znači da nemamo pravo na pravdu, kao i svi narodi bivše Jugoslavije.

Kada je reč o EU istakao je da bez regiona Zapadnog Balkana ona neće moći da garantuje mir i stabilnost na kontinentu zbog čega ovaj deo Evrope mora biti deo evropskog procesa.

"Ako neko misli da su svi problemi na Balkanu rešeni on je u dubokoj zabludi. Pričam to zbog svih drugh faktora koji će nas sačekati", ukazao je ministar spoljnih poslova.

Što se odnosa sa NATO-om tiče Dačić je konstatovao da su dobri, i u šali rekao da preko Jensa Stoltenberga Srbija ima svog predtsavnika u tom savetu.

A predstavnicima NATO-a je poručio da u Srbiju dolaze redovnim avionskim linijama, za razliku od ranije.

"Srbija za sada nema potrebe da ulazi u NATO i ne treba da ratuje sa njima, već da traži zajednički jezik. Sve je prolazno, samo stalni srpskih interesi nisu, i to je osnovno načelo srpske diplomatije", zaključio je  ministar spoljnih poslova.

"Ne postoji pritisak za ulazak u NATO" 

Ambsador SAD u Srbiji Kajl Skot rekao je da vojna neutralnost ne znači da se može ćutati pred kršenjem međunarodnog prava i zajedničkih vrednosti, kao i da Srbija ne mora da se odupre pritisku da uđe u NATO, jer taj pritisak ne postoji.

Ukazao je i da se Srbija odlučila da bude vojno neutralna, dodajući da to prihvataju SAD i NATO.

Ocenio je i da neutralnost znači da se ne prelazi na jednu stranu, već da se ostane nesvrstan, ali ne i da se zemlja ne zalaže ni za šta, da su joj vrednosti beznačajne i da nema stav o bitnim pitanjima.

"Kada govorimo o vrednostima, srpski narod i njihove vođe su se jasno izjasnile da zemlja treba da bude članica EU. Evropska unija je jedna od najuspešnijih, u istoriji čovečanstva, projekata kada je u pitanju mir i stabilnost. Niko ne tera Srbiju da se priključi EU ili njenim vrednostima, već Srbija želi to", istakao je Skot.

SAD je kako je dodao, posvećena da Srbiji pomogne na putu u EU.

Međutim, navodi da je najveća greška što se u ovoj zemlji čuje da neko Srbiju i druge zemlje regiona pritiska da se priključe NATO-u.

"Srbija ne mora da se odupire pritisku da uđe u NATO, jer taj pritisak ne postoji. Proširenje NATO-a se odvija na osnovu politike ‘Otvorenih vrata’, što znači da može da se priključi ko želi", poručio je Skot dodajući da će Srbija uvek odlučivati sama kako će sarađivati sa NATO.

Takođe je naveo da ne postoji pritisak na Srbiju da zbog saradnje sa zapadom ugrozi svoje tradicionalnog prijateljstvo sa drugim zemljama, dodajući da mnoge članice NATO imaju odnose sa Moskvom, ali se zalažu za zajedničke principe i kritikuju kada se oni krše.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ukazala je da je Srbija ostvarila najviši stepen saradnje sa NATO-om koji može da ostvari jedna zemlja koja nije članica, podsećajući na broj vojnih vežbi koje ima sa NATO, SAD, što je daleko brojnije od onih sa Rusijom.

Navela je da postoji koncept evropskih odbrambenih snaga koji je u začetku, te je pitanje da li je realistična njegova realizacija u skorijem vremenskom okviru.

Neutralnost kao koncept nije novina, rekla je Joksimovićeva, dodajući da je ona i kompativilna sa EU i njenom politikom, ali i da su izazovi i pritisci konstantno prisutni.

Dodala je da EU nema strukturu koja bi odgovorila vojno kao NATO, pa se postavlja pitanje zemljama u regionu šta činiti.

Balkan, prema njenim rečima, može lako, u postojećim okolnostima u svetu, postati šahovska tabla zakulisne igre velikih sila.

Mir, kako je navela, ne treba smatrati kao nešto što je gotova stvar, dodajući da su zemlje regiona krhke, a da je kriza u Makedoniji bila najbolji dokaz kako se konflikt može rasplamsati.

Unutaršnje političke krize pokazale su krhkost stabilnosti i mira, te da svaka kriza može dobiti epilog van granica države.

Popuštanje napetosti između Rusije i zapada doprinelo bi popuštanju regionalnih tenzija, a ključni doprinos regionalnoj stabilnosti i rešavanju bilateralnih pitanja je i u nastavku reformi, smatra predsednica Centra za spoljnu politiku.



Izvorni link

Slični artikli

Odgovori

Top