Ovde ste
Home > Ekonomija > Povrtari na svetskoj pijaci zaradili 150 miliona dolara

Povrtari na svetskoj pijaci zaradili 150 miliona dolara


Novi Sad — Paprika i paradajz lane su dobro rodili pa su povrtari koji su sejali te dve biljne vrste mogli biti zadovoljni prinosima.


Izvor: Dnevnik

Foto: Depositphotos/egal

Foto: Depositphotos/egal

Godina je bila dobra i za korenasto povrće i kupusnjače, a loša za crni luk zbog bolesti biljaka nastalih usled čestih kiša.

Velike padavine naročito nisu godile grašku za industrijsku proizvodnju, zbog čega je rod prepolovljen.

Ali i pored toga, i luka i graška imaćemo dovoljno do novog roda, a biće i za izvoz, sumirao je lanjsku godinu predsednik Udruženja povrtara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Žarko Ilin na 21. savetovanju povrtara održanom u Novom Sadu.

Prošle godine ostvarili smo izvoz vredniji od 150 miliona dolara, a uvezli smo povrća za oko 50 miliona dolara, piše Dnevnik.

Domaće povrtarstvo u tim ciframa posebno treba da ohrabri što su najveći deo domaćeg izvoza – oko 52.000 tona – bile prerađevine, i što taj izvoz raste od dva do tri odsto u zavisnosti od godine. Zato je, kazao je dr Ilin, potrebno nastaviti unapređivanje prerađivačke industrije.

Govoreći o tome šta se sve seje, Ilin je kazao da gajimo 41 povrtarsku vrstu, od kojih su tridesetak ekonomski značajne. Osim onih koje prati zvanična statistika: paradajza, paprike, krastavaca, lubenica, pasulja, boranije, graška, seju se i lisnati peršun, cvekla, rotkvice, salate, celer… o kojima ne postoje podaci o površinama koje zauzimaju niti su poznati prinosi, ali ih imamo dovoljno za domaće potrebe, pogotovo za prerađivačku industriju.

Jedemo kvalitetno i zdravo povrće, što je pokazala, doduše pre dve godine urađena, analiza na više od stotinu uzoraka povrća. Ni u jednom uzorku nisu nađeni ostaci pesticida, što se objašnjava time da povrtari, zbog skupoće zaštitnih sredstava, preparate koriste racionalno, zatim jer u svakoj poljoprivrednoj apoteci rade stručnjaci za zaštitu bilja, i savetodavci koji na terenu daju tačne preporuke o tome koji preparat treba da se koristi u svakoj fazi razvoja povrća.

Agroekonomiste zabrinjava to što se krompir sve manje sadi.

Iz godine u godinu proizvodnja opada po stopi od dva do osam odsto. Lane je krtola zauzela ispod 28.000 hektara i dobijeno je oko 500.000 tona, što zadovoljava domaće potrebe, ali tokom godine u jednom periodu krompir se uvozi, predočio je prof. dr Ilin, smatrajući da se povrtari moraju podsticati na to da se ponovo okrenu tom povrću.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Оставите одговор

Top