Ovde ste
Home > Ekonomija > Grka drama: Hoe li turisti ipak doi?

Grka drama: Hoe li turisti ipak doi?


Vlasnici apartmana i hotela irom Mediterana prolaze kroz dramu: hoe li turisti ipak doi?


Izvor: Deutsche Welle

Foto: Depositphotos, gustavofrazao

Foto: Depositphotos, gustavofrazao

Treba li poeti s pripremama – jer su i higijenski propisi esto skupi? Ali ta je alternativa i kako inae zaraditi novac?

Jorgos Katikas uiva u sunanim prolenim danima i ledenoj kafi u svom vrtu. Zajedno sa roditeljima vodi mali hotel u rodnom gradu Retimno, na ostrvu Krit: uredne sobe, plaa u blizini, bez preteranog luksuza.

Posao se inae zahuktava ve poetkom maja, kada stiu prve rezervacije za leto. Ali u doba korone je sve drugaije: “Jo uvek razmiljam da li se ovog leta uopte isplati otvoriti hotel za goste. Kako sada stvari stoje, mislim da ne”, kae Katikas za Doje vele (DW).

Zbog ogranienja putovanja gosti iz inostranstva moda uopte nee moi da dou. Istovremeno, tu su strogi higijenski propisi, a pritom niko ne govori koje mere su zaista neophodne.

Ali svata se pria – recimo da prostor u kome se dorukuje mora da ostane zatvoren i da iz higijenskih razloga doruak gostima treba da se dostavi u sobe. “Ali to znai da bi samo zbog doruka morao da zaposlim nove radnike, a to sebi ne mogu da priutim”, ali se Katikas.

On e verovatno pronai neko razumno reenje – ipak je studirao ekonomiju u Atini. Nakon studija je dugo vremena radio kao novinar za razne televizijske stanice i tampane medije. Na vrhuncu dunike krize, koja je svom silinom pogodila i medije, Katikas se vratio na Krit.

To je bila dobra odluka: “Krizna 2012. godina za turizam je bila prava katastrofa, ali je situacija sve bolja i svakog leta je sve vie gostiju”, kae 45-godinji Katikas.

Naroito severni deo Krita je omiljen za turiste iz Skandinavije, koji tu dolaze svakog leta, ve deset, petnaest godina, kao da tu imaju vikendice. Ali ove godine, zbog korona pandemije, svi hotelijeri bi mogli da ispataju.

Strah od rata cenama zbog korone

Ekonomski gledano hotelijerstvo gotovo da vie nema smisla, ali se Aleksandros Angelopulos, direktor renomiranog hotelskog lanca Aldemar i generalni sekretar Udruenja hotelijera u Iraklionu, glavnom gradu Krita, pie DW.

Angelopulos za DW kae da su najtee pogoeni luksuzni hoteli jer su mnogi ostali bez novca: “Mnogi hoteli se preko zime intenzivno renoviraju. Radovi su ve 90 odsto gotovi i sada treba da se plate, ali oekivani prihodi za ovo leto izostaju”.

Na to dolaze i mogui dodatni trokovi zbog higijenskih mera u doba korone, to za jedan hotel sa pet zvezdica znai troak od dva do tri odsto godinjeg budeta.

A onda je tu i drugi, jo vei problem: “Ako svi hoteli u Iraklionu otvore i ponude 4.000 krevata, a doe samo 1.000 gostiju, onda bi moglo da doe do rata sa cenama koji bi nas sve ekonomski unitio.” Strane turistike agencije e onda pokuati da spuste cene, a to ne bi smelo da se desi. Radi se o usaglaavanju ponude i potranje, objanjava ekonomista. “Jasno mi je da turistike agencije samo rade svoj posao, ali i mi to moramo da radimo”, istie Angelopulos.

Dok Evropska unija pokuava da se izbori za zajedniku liniju kada je re o ukidanju trenutnih ogranienja za potovanje, Austrija planira da krene svojim putem. Pojedine zemlje lanice EU bi mogle bilaterarlno da se dogovore i da otvore svoje granice i ako sloboda kretanja u Evropi tokom leta ostane ograniena”, objanjava austrijska ministarka turizma Elizabet Kestinger. U Grkoj su podeljene reakcije kada je re o tom predlogu.

Lisandros Cilidis, predsednik udruenja grkih turistikih agencija (FEDHATTA) takav predlog kritikuje, jer smatra da on podriva zajedniko evropsko trite. “U tom sluaju turizam bi bio poput Evrovizije, jer bismo favorizovali samo nama prijateljske zemlje”, rekao je uz dozu ironije Cilidis, gostujui na televiziji.

Sa druge strane Angelopulos je otvoren prema austrijskom predlogu. On smatra da je izgubljeno dragoceno vreme i da jo mnogo vremena moe da proe dok sve zemlje EU ne postignu dogovor. Stoga zakljuuje: “Bilateralni dogovori su najbri i najsigurniji nain kako bi se barem neto postiglo. Naravno, preduslov je da s za sve zemlje vae ista pravila koja se tiu higijene.”

Turizam koji ivot znai

Foto: Darja Bal

Foto: Darja Bali

Za Grku se ne radi samo u sledeoj letnjoj sezoni. Turizam je glavni motor privrede. On ini 24 odsto bruto domaeg proizvoda (BDP) i u velikoj meri je zasluan to je zemlja uspeno preivela duniku krizu i to je 2018. godine zavrila sa spasilakim programom partnera uz EU. Na ostrvima poput Krita i Rodosa, turizam je zasluan za 80 odsto prihoda. Ukoliko letnja sezona padne u vodu, 900.000 radnih mesta bie dovedeno u opasnost, upozorava Angelopulos.

Jorgosu Katikasu je ipak jo ostao njegov novinarski posao: jo mnogo pre pandemije, otac dvoje dece je uredio svoj kuni biro, odakle redovno prati i za medije u Atini komentarie deavanja na svetskim berzama. “Indekse pratim preko interneta, odravam kontakte, bez problema”, kae ekonomista. A na pitanje da li grka privreda moe da preivi jo jednu finansijsku krizu, Katikas odgovora: “Bie jako, jako teko…”





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Оставите одговор

Top