Ovde ste
Home > Vesti > “On nije predsednik koji ujedinjuje, ve deli zemlju, lae i igra na najnie instikte”

“On nije predsednik koji ujedinjuje, ve deli zemlju, lae i igra na najnie instikte”


Nemiri zbog ubistva Afroamerikanca Dorda Flojda ine vidljivim duboke podele u drutvu i politici SAD.


Izvor: DW

Foto: EPA-EFE /  SHAWN THEW

Foto: EPA-EFE / SHAWN THEW

Donald Tramp koristi te nemire za sebe i mogao bi u tome da bude uspean, pie Doje Vele.

Dozefu Bajdenu je dosta. “Enough!” – napisao je predsedniki kandidat prolog petka. Ta re odjekuje poput udarca ekiem. Samo nekoliko sati pre toga, ponovo su jednog crnca policajci bele boje koe odveli u pritvor. Bio je to reporter CNN-a. Dodue, policija ga je ubrzo nakon toga ponovo pustila na slobodu. Uprkos tome, Bajden je tog jutra napisao: “Besan sam, i vi bi takoe trebalo da budete”.

SAD tonu u talas nasilja. Od Kalifornije do Njujorka, od Mineapolisa do obale Teksasa: neredi su proteklih dana izbili u vie od 75 gradova. U Njujorku gore automobili, u Los Anelesu se pljaka. “Ovo vie nisu protesti”, kae Erik Garseti, gradonaelnik Los Anelesa. “Ovo je unitavanje.”

“Ne mogu da diem”

Povod za sve to bila je nasilna smrt Dorda Flojda. Taj graanin crne boje koe ubijen je prolog ponedeljka u policijskoj akciji u Mineapolisu. Bio je to tragini dogaaj, ali ne i usamljena pojava kada je re rasistikom nasilju policije u SAD. Flojdove poslednje rei, “Ne mogu da diem”, postale su parola demonstracija koje se odravaju irom zemlje, a kakve SAD decenijama nije videla. Tuga i ogorenje ustupili su mesto besu i nasilju.

Tragina Flojdova smrt dodatno podstie sutinsku debatu u SAD: o socijalnoj podeljenosti te zemlje. Korona-kriza pri tome deluje kao akcelerator poara koji pokazuje nejednakost drutva jasnije nego ikad pre. Onaj ko pre pandemije nije imao regularan posao, normalno zdravstveno osiguranje i uteevinu, nemilosrdno je izloen virusu. Natproseno esto to u SAD pogaa crnce i Latinoamerikance. I nije samo broj zaraenih i umrlih u tim grupacijama vei, obini radnici iz tih delova drutva su prvi koji su izgubili posao. S druge strane, beloj srednjoj klasi je u naveem broju sluajeva omogueno da radi od kue, esto uz punu platu.

Nema alternative

“Verujem da se zemlja suoava s najteom krizom od Drugog svetskog rata”, smatra politikolog iz Bona, Kristijan Hake, strunjak za SAD. Na jednoj strani je, kae, vidljiva frustracija zbog rasizma koja je s Flojdovom smru ponovo izbila i postala radikalnija, a s druge su ekonomski pad i unutranjepolitiki problemi SAD. A tu su i posledice korone, koje sve vie Amerikanaca dovode do oaja. “Flojdova smrt samo je iskra koja je zapalila itavu zemlju”, kae Hake.

Protesti, meutim, pokazuju jo neto: nisu samo crnci ti koji sada iskazuju svoju frustraciju. Dobrim delom su meu demonstrantima i mladi belci, esto dobro situirani, ali koji su u najmanju ruku isto tako frustrirani: frustrirani dravom koja ne spreava policijsko nasilje i rasizam, ve ga omoguava, frustrirani dravom kojoj je na elu predsednik koji provocira, dravom bez politike alternative, smatra nemaki ekspert.

“Do Bajden mi na televiziji deluje senilno, kao da je zaglavljen u sopstvenom podrumu. Skoro da imam oseaj da on vie mentalno ne moe da shvati ta se dogaa”, kae Hake. “Nasuprot njemu je predsednik Tramp, koji krizu zaotrava svojom ogranienou. On nije predsednik koji ujedinjuje, ve od poetka svog mandata deli zemlju, lae i igra na najnie instikte. Ubistvo i nemiri dodatno su ubrzali transformaciju – od amerikog sna, do amerike none more”, tvrdi Hake i veruje da: “Amerika samu sebe rastavlja”.

Tramp nije predsednik svih Amerikanaca

Taj prokljuali bes Amerikanaca nije nov fenomen. To kae ovek koji je godinama iveo u SAD, pa ak i uestvovao u predizbornoj kampanji Demokrata. Julijus van de Lar se 2007. i 2008. godine angaovao kao volonter u mobilizaciji glasaa u kljunoj amerikoj saveznoj dravi Ohajo. I tada je, kae, drutvo bilo podeljeno. I tada se dskutoalo o policijskom nasilju i rasizmu. Ali diskriminacija crnaca nije bila u toj meri vidljiva kao danas. “Danas imamo pristup video-snimcima, a te scene ne ostavljaju meste za nekakve interpretacije”, kae Van der Lar.

Predsedniku Trampu, meutim, sve to ide na ruku. On ivi od toga to amerike graane okree jedne protiv drugih. “Tramp je prvi predsednik koji sebe vidi kao predsednika samo jedne strane”, kae Van der Lar. Umesto da bude predsednik svih Amerikanaca – bez obzira da li su crni ili beli, siromani ili bogati – on se brine pre svega za svoje najveim delom bele birae koji bi trebalo da mu u novembru omogue novi mandat.

ansa za Trampa

Zbog toga to je zakazao u korona-krizi, izgubio je dosta poena. Kako bi skrenuo panju s toga, on sada ciljano manipulie, tvrdi Van de Lar. Tramp polarizuje drutvo kako bi mobilisao birae – to je njegova strategija, smatra Van de Lar.

“Bojim se da bi njegova strategija mogla da bude uspena”, procenjuje politikolog Hake. Amerikanci se, kae, u krizama tradicionalno okreu svom predsedniku. A Tramp pritom, kako navodi Hake, predstavlja mnogo toga arhetipsko amerikog: materijalizam, sebinost, bezobzirni oseaj slobode i belaku aroganciju. “Sve to u SAD nailazi na vie odobravanja nego to mi u Evropi to obino mislimo. Strahujem da se brojni belci u svom rasizmu sada oseaju potvrenim.”





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Оставите одговор

Top