Ovde ste
Home > Život > Kralj Aleksandar Obrenovi otkrio je 1893. godine jednu od naih najlepih planina – Vesti – ivot

Kralj Aleksandar Obrenovi otkrio je 1893. godine jednu od naih najlepih planina – Vesti – ivot


Istoriar Milisav R. eni o vizionarima i njihovom trudu da oivi prva srpska vazduna banja. Aleksandar Obrenovi obeleio lokaciju, dozvolio da se izvor nazove Kraljeva voda.


Izvor: Zlatarinfo.rs

Trideset portreta uglednih i monih ljudi, vizionara i pregalaca, koji su ugradili znanje, iskustvo i deo sebe ili ivotni vek, kao i “oima krali zanat” po svetu, da Zlatibor, visoravan sa uvenim suvatima, izvorima, borovima i belim narcisima, krajem 19. veka postane prva srpska vazduna banja, a zatim izraste u leilite, letovalite, zimovalite i najposeenije mesto u Srbiji, “naslikao” je istoriar Milisav R. eni, u knjizi “Neimari turizma zlatiborskog”, u izdanju Biblioteke u ajetini.

Za svoju 19. knjigu – hroniku o ivotnim stazama i sudbinama zaslunih za razvoj turizma tokom 13 decenija, neumorni istraiva zrnca je sabirao godinama. Zaetke ove privredne grane vezuje za dve linosti, a presudne za razvoj su, kako kae, bile dve posete visokih zvaninika u leto 1893. godine.

“Kralj Aleksandar Obrenovi je obeleio lokaciju, tako to je nakon toplog gortakog doeka kod izvora Kaluevac dozvolio da se nazove Kraljeva voda i dao novac za podizanje esme. Poetkom istog leta, boravak u usamljenoj obanskoj kolibi u Ribnici i etnje mirisnim livadama okrepili su plunog bolesnika, sina uikog advokata i biveg predsednika Narodne skuptine Kraljevine Srbije Aleksu Popovia. On uskoro podie nekoliko borovih brvnara i nagovara bogate Uiane da pod Tornikom grade prvo turistiko naselje”, prenosi eni zapise iz tadanje tampe.

Dvojici dobrotvora, bivim poslanicima, marvenom trgovcu Mijailu Jevremoviu i Paunu Popoviu, jo 1924. godine podignut je beleg kod starog hotela jer su, koristei ugled i vlast, uspeli da izdejstvuju razmenu suvati i ustupili Uikom okrugu.

Tako je obezbeen jak investitor za objekte od javnog i kulturnog znaaja oko Obudovice. U predveerje Velikog rata zavren je prvi hotel, koji je dugo bio ponos planine i stecite uglednih gostiju.

Preduzimljivost i struka otvarali su vrata za korienje bogatstva. Dobrivoje Mojovi, iz Uica, crta urbanistiki plan Kraljevih voda poetkom druge decenije 20. veka. Zapisi svedoe da je inenjer Sekula Kneevi 27 kilometara puta od Uica do Kraljevih voda izgradio 1927. godine, a advokat Veljko Kremi kompleks na Palisadu.

Uz spomenik soluncima i esmu kod izvora lekovite vode na Oku, darom i upornou prote Radosava Simia niklo je deje letovalite. Po projektu akademika Miladina Peinara, iz Ljubia, udarnitvom akcijaa 1947. godine izgraeno je jezero.

“Zlatibor je u godinama posle Drugog svetskog rata bio skoro pretvoren u obino sindikalno odmaralite i oporavilite socijalnih osiguranika i invalida. Turistika privreda nalazila se pred kolapsom, pa su u ajetini zapoeli korenite promene u ugostiteljstvu – da se kreditima izgrade moderni hoteli i dozvoli privatna izgradnja vila. Za savetnike su u prolee 1955. godine angaovali afirmisanog arhitektu Jovanku Jeftanovi i dr Dragoslava Zeka Smiljania, vrsnog poznavaoca klimatskih prilika planine, koji je postavio temelje leilita”, podsea eni.

Fotograf Ilija Lazi ovekoveio je onaj uveni “zlatiborski brzi voz” i druge kiridije i gortake, dok je bibliotekar Ljubia eni, uz prve prospekte i monografije planine, buduem muzeju ostavio 1.200 eksponata. Turizmolog i modni kreator Dobrila Smiljani vetinom pletilja iz Sirogojna zadivila je svet.

Slikar Mihailo Milovanovi vatrenim besedama podseao je zemljake na rasko prirode, a Boidar Kovaevi je svetla Pariza zamenio galerijom u zaviaju, na Borovoj glavi.

Zlatiborci su ponosni na uvene ugostitelje Pantu Mijailovia i Momira Lazarevi, iz hotela “Palisad”, pa preduzimljivog Tomislava Krejovia, uitelje i politiare Veljka Stamatovia i Dragana Vuksanovia, lekara ora Gliia, koji je odbio pozive klinika i doao na Zlatibor, pa profesora Milisava utovia, tvorca programa “igota”.

Meu koricama knjige su i biografije Miloa Miovia, novinara i privrednika Vlastimira Pavlovia, ijim zauzimanjem i trudom je izgraen smuarski centar Tornik, kao i, kao kae autor, vesnike novog doba – Milana Stamatovia, Arsena uria, Miroljuba Aleksia.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Оставите одговор

Top