Ovde ste
Home > Ekonomija > Srbija dobija zakon o blokejn tehnologiji i kriptovalutama

Srbija dobija zakon o blokejn tehnologiji i kriptovalutama


Beograd — Srbija e dobiti zakon o blokejn tehnologiji i njenoj primeni u trgovanju kriptovalutama, praenju roba i tokova novca, kau za u Privrednoj komori Srbije.


Izvor: Tanjug

Foto:EPA,  RITCHIE B. TONGO

Foto:EPA, RITCHIE B. TONGO

Radna grupa, koju ine predstavnici razliitih institucija, u narednih pola godine radie na dokumentu koji e biti osnova za donoenje zakonskog akta kako bi se uredila oblast blokejn tehnologije, a koja se primenjuje prilikom trgovine digitalnim valutama kao to su bitkoin, riple, litkoin, ali i za praenje tokova novca, roba…

Sekretar Udruenja za elektronske komunikacije i informaciono drutvo u PKS Marjan Stojanovi kae da e se radna grupa baviti donoenjem platforme za izradu kripto-regulative, a u izradu su ukljueni Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Beogradska berza, PKS, predstavnici vlade…

Kriptovalute nisu zakonski ureene u Srbiji, odnosno, ne priznaju se kao sredstvo plaanja, pa se trgovina ovim digitalnim valutama obavlja najee preko inostranih sajtova.

Na pitanje Tanjuga da li e u Srbiji, obzirom da ova oblast nije ureena, u narednom periodu biti donet zakon o trgovini kriptovalutama i blokejn tehnologiji, Stojanovi kae: “Da, to e biti regulisano i bie zakonski regulisano, ne izmeu uesnika u samom blok ejnu, nego zakonski regulisano. Zato i postoji radna grupa”.

Prema jednom meunarodnom istraivanju, od 10.000 developera koji se u svetu bave blokejnom, njih 400 je u Srbiji.

“To je cifra koja govori da mi zaista imamo kapacitet jer je to mlada tehnologija koja se tek probija u svetu. Veoma je specifina i verujem da kada se napravi pravna regulativa da e kompanije nai sebe na tom tritu”, kae Stojanovi.

U Srbiji postoji vie od 20 kompanija koje su specijalizovane za razvoj u blokejn tehnologiji.

U pitanju je samo broj onih koje su specijalizovane za ovu tehnologiju ali ih je, ustvari, znatno vie.

Kada se broj od samo tih 20 kompanija iz Srbije uporedi sa Nemakom, odnosno Berlinom koji vai za jedan od centara blokejn tehnologije i kojem je 70 takvih kompanija, naa zemlja se dobro kotira, naglaava Stojanovi.

Najvei izazov je kako graanima objasniti ta je blokejn, koji je nastao 2009. godine, i zato je vaan, kae Stojanovi navodei da je verovatno prva asocijacija kod veine trgovina bitkoinima.

Meutim, blokejn u ovom trenutku ima primenu svuda gde se nalazi bilo koja vrsta transakcija, a slui i kao alat za praenje robe.

Na primer, kada se u lancu prometa odreene robe upie odreeni podatak na svakoj od “stanica” u okviru blokejn “putanje”, svi podaci i transakcije koje su obraene u tom trenutku se auriraju na svim raunarima odakle su ti podaci ubaeni.

“To dakle nije jedna baza koju neko moe da obrie, nego se nalazi na mnogo razliitih mesta”, objanjava Stojanovi.

Dravne uprave u svetu koriste blokejn tehnologiju za praenje toka dokumenata, novca, i po tome su meu najpoznatijima Estonija, Juna Koreja…

Za Srbiju je vano, kae, da je blokejn, posle gejming industrije, najbre rastui i najznaajniji deo IT industrije.

“U ovom trenutku smo meu vodeim zemljama po broju divelopera i kompanija koje se time bave to znai da je drava prepoznala da je sada momenat da uradimo korak vie”, rekao je Stojanovi.

A sledei korak je, kae, to to je drava formirala radnu grupu koja e regulisati celu ovu oblast.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Оставите одговор

Top