Ovde ste
Home > Ekonomija > Korona umanjila i glad za sladoledom

Korona umanjila i glad za sladoledom


Sarajevo — Uvoz ledenih poslastica u BiH za prvih pet meseci ove godine manji je za skoro milion KM u odnosu na godinu ranije, tanije za 899.257 KM (459.700 evra)


Izvor: nezavisne.com

Foto: Depositphotos, AbElenaa

Foto: Depositphotos, AbElenaa

Naime, prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, ove godine uvezeno je 2.075.123,41 kilogram sladoleda vrednosti 10.368.971,42 KM, dok je prethodnu godinu u istom periodu uvezeno 2.119.727,42 kilograma sladoleda u vrednosti 11.268.238,69KM.

U Upravi za indirektno oporezivanje BiH kau da graani u BiH najvie konzumiraju sladoled koji pristie iz Hrvatske.

“Iz Hrvatske je uvezeno 989.736,85 kilograma sladoleda, vrednosti 4.391.403,79 KM”, kau u UIO BiH, prenose Nezavisne novine.

Osim iz Hrvatske, najvie sladoleda BiH je u prvih pet meseci uvezla iz Srbije, a slede Poljska i Maarska. Osveavaju se i sladoledom iz Slovenije, Maarske, Francuske, Severne Makedonije, Litvanije, Estonije, Nemake, Italije, eke, Bugarske, Ukrajine i Grke.

Saa Trivi, predsednik Udruenja poslodavaca poljoprivrede i prehrambene industrije RS, kae da je u BiH ovogodinji uvoz sladoleda manji upravo zbog pandemije izazvane koronavirusom.

“Trgovci imaju znaajan pad prodaje sve robe pa samim tim i sladoleda. Proizvodnja sladoleda je ozbiljna industrijska grana i nije toliko skupa proizvodnja koliko su skupi marketing i transport. Da bi neko proizvodio sladoled, mora da ima veliki broj vitirina, kamiona. Moraju da se prave velike koliine, tako da je mala ansa da se na naem ovako malom tritu napravi firma koja moe da konkurie strancima”, rekao je Trivi.

Dodao je da BiH ima previe malo trite da bi imala nekog ozbiljnijeg proizvoaa, tako da uvoz uglavnom ide najvie iz Hrvatske.

Igor Gavran, ekonomski analitiar, rekao je da uvozni sladoled dominira na tritu BiH, a ovogodinji uvoz, koji je smanjen za skoro milion KM, govori o drastinom smanjenju potronje.

“Ogranienja kretanja, posebno u periodu kada je bilo potpuno zabranjeno odreenim kategorijama stanovnita, zatvaranje mnogih prodajnih objekata, kao i atmosfera u kojoj je prioritet svih bio na preivljavanju, a ne proizvodima koji nisu esencijalni, sve je to smanjilo tranju i potronju sladoleda, a posledino i uvoz”, istie Gavran.

Dodao je da, kada je re o domaoj proizvodnji, ona je naalost minimalna, a u mnogim kategorijama i potpuno nepostojea.

“Iako BiH nikada nije imala dominaciju domaeg sladoleda, jer su i u preratnom periodu vodei bili Ledo i Pekabela kao i kompanije iz okruenja unutar tadanje zajednike drave, ipak je postojao i domai brend Eskimo i nije sve dolazilo iz uvoza”, naveo je Gavran.

Dodao je da je i posle rata bilo pokuaja obnove ili pokretanja proizvodnje u razliitim delovima BiH, meutim nikada nije ostvaren znaajniji uspjeh i uglavnom je bila re o kratkotrajnim pokuajima.

“S obzirom na to da imamo razvijenu industriju mleka, kao i konditorsku industriju, te da sami proizvodimo veinu kljunih sastojaka neophodnih u proizvodnji sladoleda, svakako da imamo potencijal u ovoj oblasti i sami”, pojasnio je Gavran.

Dodao je da su potrebna i znaajna ulaganja u marketing i pristup irokoj prodajnoj mrei, jer su vodei uvozni brendovi sveprisutni i u medijima i u drugim vidovima promocije i unapreenja prodaje. Svest potroaa o njima je takoe ogromna i bie teko promeniti odnose.

“Ipak se nadam da e se barem jedna od naih mlekara odluiti na ovaj poduhvat. S obzirom na to da su najvei ljubitelji sladoleda najmlai, bilo bi i edukativno u smislu buenja ekonomskog patriotizma da od malih nogu prepoznaju kvalitet domaeg proizvoda i razvijaju takvu preferencu”, rekao je Gavran, koji predvia da je, to se tie buduih trendova uvoza, izvestan njegov rast u narednom periodu.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Оставите одговор

Top