Ovde ste
Home > Ekonomija > Mali: Sutra isplata treeg minimalca, od poetka krize drava dala 2,3 milijarde evra

Mali: Sutra isplata treeg minimalca, od poetka krize drava dala 2,3 milijarde evra


Beograd — Ministar finansija Sinia Mali najavio je da e sutra biti isplaena trea minimalna zarada za 1.042.114 zaposlenih u ukupnom iznosu od 31 milijardu dinara.


Izvor: B92

Foto: Tanjug/DRAGAN KUJUNDZIC

Foto: Tanjug/DRAGAN KUJUNDZIC

Drava je privrednicima za tri minimalca do sada pomogla sa iznosom od 94 milijarde dinara, odnosno sa oko 800 miliona evra, saopteno je iz Ministartva finansija.

Od poetka krize koja je izazvana pandemijom virusa korona drava je putem direktnih davanja i osloboenja od poreskih obaveza privredi i graanima pomogla sa 278, 64 milijarde dinara, odnosno sa 2,3 milijarde evra, navedeno je u saoptenju.

“Re je o podrci koja je ocenjena kao jedna od najveih u regionu. Sa isplatom ovog treeg minimalca pokrili smo period od tri meseca iako je vanredno stanje i nemogunost poslovanja trajalo duplo krae. Pomogli smo, nadam se i poslodavcima i zaposlenima. Poslodavci su zadrali neophodnu likvidnost i obezbedili sredstva za isplatu zarada. Sa druge strane radnici su zadrali svoje poslove. Sada nam predstoji zajednika borba – da ouvamo postojea radna mesta”, rekao je Sinia Mali.

Ministar je naveo da, kada se saberu sva dosadanja direktna davanja i indirektni podsticaji u vidu osloboenja poreza i doprinosa, drava privredi i graanima pomogla sa oko 278,64 dinara ili oko 2,3 milijardi evra.

“Kada se saberu iznosi odloenog plaanja poreza i doprinosa, minimalci isplaeni privredi, kao i novac koji je drava obezbedila preko Fonda za razvoj i graanima u vidu jednokratne pomoi od 100 evra, dolazi se do cifre od oko 278,64 milijardi dinara, odnosno neto vie od 2,3 milijardi evra, sa koliko je drava na direktan ili indirektan nain iz budeta pomogla privredi i graanima”, naveo je Mali.

Preciznije, najnoviji podatak je da je preko Fonda za razvoj do sada odobreno 1.061 kreditnih linija u ukupnom iznosu od oko 6,12 milijardi dinara ili oko 51 miliona evra. Na ovo treba dodati da je na ime odloenih poreza i doprinosa privreda relaksirana sa 105,88 milijardi dinara, odnosno sa oko 890 miliona evra kao i da je za minimalac dato oko 800 miliona evra.

Mali je podsetio da ne treba zaboraviti i garantnu emu preko koje se odobravaju komercijalni krediti preko banaka, gde je do sada odobreno vie od 6.332 kredita, ukupne vrednosti 526 miliona evra. Istovremeno, radi se na odobravanju zahteva za jo 3.449 kredita ukupne vrednosti 453 miliona evra.

Ministar je dodao i da je za isplatu 100 evra graanima izdvojeno 72,5 milijardi dinara, to je dodatnih 600 miliona evra iz budeta republike, te da je sa svim ovim zaokruen posao obezbeivanja neophodne likvidnosti u finansijskom sistemu Republike Srbije.

Ministar finansija je istakao i da se redovno prate programi podsticaja koji se primenjuju u svetu i u regionu.

“Ovo nije samo kriza ponude ve i kriza tranje. Mi moramo da vidimo kako da podstaknemo i tranju, jer ne vredi da drave upumpavaju ogromne koliine novca, ako se na drugoj strani taj novac gomila i tedi. To moe dovesti do drugih ekonomskih neravnotea i kontrakcije itave privrede. U svetu je ve primetan taj trend. Tranja za investicionim kreditima opada. Potrebne su nam, dakle, inicijative i preduzetnitvo koje e da iznae reenje za poslovanje u novim okolnostima. Mi smo otvoreni za sve predloge jer samo u sinergiji moemo doi do rezultata”, poruio je ministar Mali.

Kako je rekao do sada smo dobro obavili posao, to je pozitivno ocenio i Meunarodni monetarni fond (MMF) istiui da je na paket bio sveobuhvatan i brz i da je jedan od najveih meu evropskim zemljama.

“Uprkos tome to su u junu dodatno smanjili projekcije rasta na globalnom nivou za ogroman broj zemalja, za Srbiju su zadrali aprilsku projekciju zbog snanog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu. Oni oekuju da e u 2021. godini doi do ubrzanja rata na est procenata BDP”, podsetio je Mali.

Ministar je podsetio da su pohvaljene i monetarne mere – sniavanje referentne kamatne stope i ubacivanje likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvoenje tromesenog moratorijuma na otplate bankarskih kredita.

Mali je ocenio da su veliki izazovi pred nama jer je teko proceniti koliko e da traje zdravstvena kriza sa korona virusom, te da nije na delu samo kriza likvidnosti.

“Videemo ta donosi jesen i predstojei period. Ekonomiji ne preostaje nita drugo nego da se prilagoava novonastalim okolnostima. Moramo pronai nain da funkcioniemo u novom sistemu koji nam sada nameu izmenjene okolnosti na meunarodnom tritu. Mnogo toga se ve sada menja, meunarodna robna razmena, lanci snabdevanja, a na snazi je veliko potenciranje digitalne i cirkularne ekonomije. Srbija moe da bude taka u tom koordinatnom sistemu iji parametri pokazuju sposobnost odrivog razvoja, ali na tome moramo da radimo svi. Znam da je teko, ali fleksibilnost u poslovanju, inovativnost ideje i znanje, su jedini koji vode ljudsku civilizaciju napred”, naveo je on.

Prema njegovim reima, na dravi je da se posvetiti svojoj osnovnoj izvornoj funkciji koja je usmerena na unapreenju poslovnog ambijenta, uklanjanju suvinog administriranja koje optereeuje privredu, unapreenju javne uprave i funkcionisanju javnih preduzea, koja znaajno generiu privredni rast cele zemlje.

“Naravno, na zadatak je i da investicije u javnu infrastrukturu zadrimo na zadovoljavajuem nivou”, dodao je Mali te je stoga izgradnja putne inrastrukture, kao to je Moravski koridor apsolutni prioritet.

“Mnogi kau da e dananje odluke opredeliti razvoj oveanstva ne samo u narednih nekoliko godina, ve narednih decenija. Velika je odgovornost na nama i moramo biti pametni, hvatati korak sa drugima, biti nova karika u tom novom uspostavljenom lancu snabdevanja, a tu pre svega vidim ansu za nae dobavljae i kooperante, nau preraivaku i auto-industriju”, zakljuio je Mali.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Оставите одговор

Top