Ovde ste
Home > Putovanja > Da li emo posle pandemije sauvati ili unititi planetu?

Da li emo posle pandemije sauvati ili unititi planetu?


Foto: Depositphotos/adrenalina

Foto: Depositphotos/adrenalina

Pandemija koronavirusa promenila je tok cele godine, ali vratimo se malo na sam poetak. Na januar 2020. Turisti su se radovali godini u kojoj su trebale da se odre Olimpijske igre u Japanu, ali i planiranim putovanjima, odmorima.

Sa druge strane, aktivisti i borci za zdraviju planetu spremali su se za “rat”, za akcije koje su za cilj imale da alarmiraju zajednice, nacije, institucije i skrenu panju na klimatske promene, na katastrofu koja nam se sprema.

Ceo fokus i medija i institucija, pa i nekih vlada definitivno se tokom 2019. godine prebacio na eko teme. Meutim, svet turizma nije imao uopte dilemu kako e da funkcionie u 2020. godini. Ovu industriju nisu zanimale emisije tetnih gasova i masovni turizam, svet je morao da se vidi i istrai!

A onda se desio taj misteriozni virus koji je doao iz Kine. Nepoznanica koja nije bila SARS. Virus koji je zarazio stotine ljudi i promenio ceo svet, pa i turizam. Naputeni gradovi, ist vazduh…

Odjednom sve se promenilo. Granice su se zatvorile, avioni prizemili. Pandemija je brzinom svetlosti ispraznila sve aerodrome i gradove uinila pustim. Gledali smo slike Venecije, Rima, Milana, Pariza, Londona pa i naeg Beograda koje su svedoili pustim ulicama, nalik scenama iz apokalitinih filmova.

Olimpijada je odloena, kruzeri preputeni viemesenom lutanju na otvorenom moru, a agencije stavljene pred svren in, pred bankrot.

ta smo tada primetili? U gradovima sa visokom zagaenou poput Los Anelesa i Nju Delhija, odjednom nebo je bilo isto, vazduh takoe.

Voda je u venecijanskim kanalima konano imala modroplavu boju, a mi svi smo konano uspeli da ujemo pesmu vrabaca. Himalaji su postali vidljivi iz Indije, posle 30 godina! Da ne priamo koliko se emisija tetnih smanjila kada je veina globalne avijacije bila prizemljena.

Neverovatno ali istinito, jedan “stop” cele turistike industrije je doneo ogroman benefit ekologiji! Priroda je uspela da se restartuje, dok smo mi svi bili zatvoreni u svojim domovima.

Ali ta e se desiti kada se virus stavi pod kontrolu? Da li stvarno planiramo da nastavimo tamo gde smo stali, zagaujui planetu ili emo konano poeti da razmiljamo kako da je sauvamo? Emisija tetnih gasova

Jedna brojka dovoljna je da vam kae kakav je efekat turizma na ivotnu sredinu: 8%. Toliki je udeo turizma u globalnoj emisiji tetnih gasova staklene bate, prema istraivanju naunika sa Univerziteta u Sidneju i Univeziteta u Queenslandu, iz maja 2018.

Efekat Staklene bate je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremeajem energetske ravnotee izmeu koliine zraenja koje Zemljina povrina prima od Sunca i vraa u svemir.

Najvei deo tetnih gasova dolazi iz najbogatijih drava. Naalost, studija nije imala ba ohrabrujua predvianja, iako su tehnoloke inovacije ile ka redukovanju emisije ugljen-dioksida.

Covid-19 stopirao sve…

Te 2018. godine niko nije znao da nas za dve godine eka globalna pandemija koja e sve poremetiti. Karantini i zatvaranje granica doprineli su da globalna avijacija stane, a globalna emisija tetnih padne za 4,6 %.

To je inae najvei pad u istoriji. Uspeh kome je kumovao Covid-19. I dok je ivotna sredina postala zdravija, ekonomija je ozbiljno poljuljana. Meu najpogoenijim sektorima su turizam i transport.

“Oekujemo da e ekonomska kriza biti najvea u istoriji, dok e emisija tetnih gasova biti najnia u poslednjih 20 godina”, izjavila je Arunima Malik, sa Sidnejskog univerziteta.

Male zemlje najugroenije

Ja Jen Sun, ispred Univerziteta u Kvinslendu je izjavio kako su najmanje drave sveta meu najugroenijim, kao i one zemlje koje zavise od turizma.

“Znamo da je turizam jedan od najveih (ekonomskih) sektora sveta, koji ini 10% ukupnog globalnog BDP-a, te da jedan od deset poslova na svetu dolazi iz turistike brane.”

Ipak, male zemlje (mahom ostrvske) koje nemaju razvijenu ekonomiju i koje se oslanjaju na turizam, poput Arube, Maldiva i Makaa, su najpogoenije. Ovde turizam ini 50% ukupnog BDP-a.

Naravno, tu je i gubitak posla koji se neminovno desio u mnogim zemljama. Ljudi koji su radili po rizortima i kruzerima morali su da se vrate kui i ekaju priliku da ih poslodavac opet aktivira.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Оставите одговор

Top