Ovde ste
Home > Tehnika > Naunici uz pomo vetake inteligencije utvruju da li je prolost mirisala ili smrdela

Naunici uz pomo vetake inteligencije utvruju da li je prolost mirisala ili smrdela


Istraivai iz est zemalja nameravaju da rekreiraju i u javnost donesu istorijske evropske mirise, ukljuujući iz bitke kod Vaterloa, pie ameriki sajt CNET Science.


Izvor: Beta

Foto: Getty/Hulton Archive / Stringer

Foto: Getty/Hulton Archive / Stringer

Mnoge slike i knjige ilustrovale su bitku kod Vaterloa, ali na ta je to tamo mirisalo dok su se uznemireni Napoleon Bonaparta i njegova vojska povlaili posle poraza?, pie u lanku o istraivakom projektu nazvanom “Odeuropa” (Aroma Evrope).

Meunarodni tim istraivaa nada se da će stvoriti “olfaktivno (ulno mirisno) iskustvo” tog kljunog istorijskog trenutka, to je deo te ambiciozne nove inicijative da se otkriju kljuni mirisi nekadanje Evrope – od parfema do trulei, i da se dovedu do nozdrva ljudi dananjice.

Cilj “Odeurope” je “da pokae da je kritiko angaovanje osećaja mirisa i batine mirisa vano i odrivo sredstvo za povezivanje i promociju evropskog materijalnog i nematerijalnog kulturnog naslea”, navodi se u opisu projekta koji je upravo dobio 2,8 miliona evra bespovratne pomoći Evropske unije, za istraivanje i inovacije.

Ako je teko zamisliti miris poraenog Napoleona kako bei tog dana kada se 1815. godine oblikovala savremena istorija, treba pomisliti na miris kiom natopljenog tla i trave kako se mea sa smradom truljenja leeva i tla spaljenog eksplozijama – kako je opisano u dnevnicima vojnika. U meavinu treba ubaciti mirise koe i konja, baruta, ak i miris samog francuskog cara.

“Znamo da je Napoleon tog dana nosio svoj omiljeni parfem ‘Aqua mirabilis (udesna voda), nalik na dananju kolonjsku vodu ‘4711’”, rekla je holandska istoriarka umetnosti i mirisa Karo Verbek, iz tima iz “Odeurope”. Njena disertacija pratila je mirise Bitke kod Vaterloa i sluiće kao temelj radu “Odeurope” na rekonstrukciji mirisa te bitke.

Napoleon je taj svoj parfem odabrao da bi prikrio smrad bitke, kae Verbek, i “da bi bio zdrav” – jer je njegova kolonjska voda sadrala jedinjenja za koja se u to vreme verovalo da pomau u zatiti od bolesti.

“Taj parfem su iz istih razloga koristili mnogi vojnici u gotovo svakom ratu”, dodala je istraiva.

Verbek je u multidisciplinarnom timu iz est zemalja u oblastima od senzornih, istorije umetnosti i naslea, do raunarskih nauka, digitalnih humanistikih nauka, jezike tehnologije, semantike i prouavanja parfimerije. Oni, kao deo “Odeurope”, planiraju da naprave “internet-enciklopediju istorijskih evropskih mirisa” od 16. do poetka 20. veka.

“Mirisi oblikuju nae iskustvo sveta, ali imamo vrlo malo iskustvenih, senzornih informacija o prolosti”, kae voditeljka tog projekta Inger Lemans.

Za one koji su opsednuti istorijom, najuzbudljiviji budui izdanak tog trogodinjeg projekta verovatno će biti rekonstruisani mirisi. Tim “Odeurope” planira da sarauje s muzejima, umetnicima i hemiarima da bi ponovo stvorio ne samo mirise, već to vie senzornog iskustva koje ih je okruavalo. Zatim će organizovati “mirisne dogaaje” koji e uesnike “voditi na senzorna putovanja u prolost”.

“ovek zaista moe uiti mirisanjem”, rekla je Lemans, profesorka istorije kulture na amsterdamskom univerzitetu VU i Kraljevskoj akademiji umtnosti i nauke.

Jedan cilj “Odeurope”, rekla je Lemans, jeste pruanje dananjim Evropljanima istinskog iskustva o tome ta su njihovi preci udisali tokom kljunih istorijskih prekretnica poput ere industrijalizacije. “O uglju, rudnicima, tekstilnoj industriji i proletarizaciji moe se saznati itajući”, rekla je Lemans, “ali zamislite ta bi se dogodilo ako se publika izloi mirisima doba u vreme prelaska seoskog u industrijsko”.

“Tragai za mirisima” pretraie hiljade slika i tekstova, ukljuujući medicinske udbenike i asopise u arhivima, bibliotekama i muzejima, koristeći vetaku inteligenciju (AI) “obuenu” za uoavanje referenci mirisa i njihovih prikaza.

“Na rad sa AI takoe će nas obavestiti o uestalosti pominjanja mirisa u odreenim istorijskim periodima i osećanjima povezanim s njima”, rekla Sesilia Bembibre, naunica za batinu sa Instituta za odrivo naslee Univerzitetskog koleda u Londonu. Ona je pomogla stvaranje sistema za identifikaciju i katalogizaciju mirisa starih knjiga. Njena otkrića pomoći će timu da odlui koji mirisi imaju dovoljno kulturne vrednosti da se ukljue u projekat.

Istraivai “Odeurope” na kraju će pripremiti i objaviti podatke o mirisima rekreiranim u “mrenom spremitu”, dostupnom javnosti, koje e opisivati ulne kvalitete i prie o mirisima. Ta arhiva će sadrati graanima dostupnu istoriju “mirisnih praksi”, istraivati vezu mirisa i identiteta, i istraivati kako su se drutva nosila sa izazovnim ili opasnim mirisima.

Namera je da takav resurs pomogne muzejima i prosvetnim radnicima da obogate znanje javnosti o prolosti. Iako je nekoliko odabranih muzeja ve imalo miris kao deo viesenzornog iskustva posetilaca, većina se uglavnom i dalje oslanja samo na vizuelnu komunikaciju.

Svako ko je osetio miris drveta koje gori u pei, ili je mirisao bakin al i razneio se, zna da miris igra moćnu ulogu u pamćenju i osećanjima. Razumljivo je da bi suoavanje s mirisima prolosti moglo da omogući da interakcija s istorijom bude emotivnija, a manje kao hladno posmatranje izdaleka.

Matija Strli, naunik Univerziteta u Londonu, rekao je da će izazov za istraivae “Odeurope” biti kako uhvatiti ne samo hemijska jedinjenja koja su inila neki miris, već i njihov kulturni kontekst.

“Imamo izvesnog razumevanja koji su mirisi bili popularni u prolosti”, rekao je on, “ali teko je zamisliti razlike u doivljavanju tih mirisa, ak i da li su uopte prijatni i danas i da li su to bili pre sto godina, s obzirom na to da je nae sadanje drutvo dolo do toga da istoću povezuju sa odsustvom bilo kakvog mirisa”.

Primer mirisa sa veoma razliitim kulturnim implikacijama nekada i sada je obian ruzmarin. Kada je epidemija kuge harala Londonom u 17. veku, toliko je ljudi ukljuilo tu biljku u smeu za “proićavanje zaraenog vazduha”, da je njena posebna aroma ispunjavala ulice, postajući neraskidivo povezana s boleu.

Drugi svakodnevni miris, sa istorijskim i sociolokim referencama je duvan koji se “povezuje s istorijom drutvenosti, trgovine i kolonizacije, ali i sa zdravljem” – suprotno ruzmarinu, rekao Viliam Talet, istoriar mirisa sa engleskog Univerziteta Anglia Raskin i lan tima “Odeuropa”, pie ameriki sajt CNET Science.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Top