Ovde ste
Home > Život > “Imam ovde fasciklu s imenima onih koji su preminuli, predozirali se, umrli u snu, nađeni negde, ubili se”

“Imam ovde fasciklu s imenima onih koji su preminuli, predozirali se, umrli u snu, nađeni negde, ubili se”


Zavisnost od heroina je jedna od najtežih bolesti zavisnosti. U njenim kandžama našao se i Mario Plazibat (43) koji je bivši zavisnik, a njegov put do izlečenja bio je dug i težak. Danas je zaposlen u Humanitarnoj organizaciji – “Zajednici Susret” i nastoji da pomogne onima koji su u problemu zavisnosti, ali i njihovim roditeljima. Dodao je da to nije samo posao nego i želja da svoje teško iskustvo u procesu zavisnosti i odvikavanja od droge podeli s drugima kako bi se lakše nosili s brojnim poteškoćama koje donosi.

Mario je rekao, kada se govori o zavisnosti mladih ljudi, najčešće se ona povezuje s lošim porodičnim prilikama, nedostatkom ljubavi i pažnje, nasiljem, siromaštvom ili obiljem u kojem deca odlaze u zavisnost iz obesti i slično. Naglasio je kako veliki deo zavisnika jeste iz takvih porodica, ali brojni su i oni koji potiču iz prosečnih, vrednih i čestitih porodica koje s mnogo ljubavi odgajaju svoju decu, piše “HRT”.

Zbog kompleksa niže vrednosti počeo je da eksperimentiše s marihuanom

Mario je istakao da je upravo on dete grada, rođen u Zagrebu, ima sestru, a roditelji su mu pružali mnogo pažnje i ljubavi, ali već kao tinejdžer počeo je da eksperimentiše s lakšim drogama, najpre s marihuanom.

– Počeo sam u osnovnoj školi jako da mucam, imao sam debele naočare, bio sam debeljuškast. Jednostavno sam imao komplekse. Priklonio sam se dečacima koji su se bavili sitnim krađama, markiranjima, eksperimentisanju s alkoholom. Osećao sam se super, odgovaralo mi je to društvo, osećao sam se kao da pripadam tom društvu. I onda je tu krenulo – rekao je Mario.

Od povremenog uzimanja droge do zavisnika

Dodao je da je počeo da odlazi na tehno žurke gde je probao i ekstazi i LSD, jer se na takvim drogama čovek oseća jak i moćan. Naravno, s današnjim iskustvom zna da je to bila prevara. Nakon nekog vremena usledio je i heroin.

– Sve dok jednom nije bilo psihoaktivnih stvari koje smo mi tražili i jedan dečko mi je rekao da ima heroin. Rekao sam, pa šta sad, nije bilo ničega, dobro hajde heroin. Od povremenog uzimanja heroina je došlo do svakodnevnog uzimanja heroina. To je sredstvo kada se i ne okreneš, već kontroliše tebe. I nađeš se u krugu zavisnika – naglasio je.

Mario je rekao da je mnogo godina bio zavisnik, ali da to niko nije primetio, jer je znao da manipuliše i dobro krije svoje probleme.

– Uvek sam bio doteran, opeglan, opran, mirišljav. Radio sam, imao sam devojke koje nisu imale veze sa zavisnošću – poručio je.

Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija

Zbog droge pati cela porodica

Dodao je da mu je bilo najvažnije da nabavi drogu, bez obzira na porodicu. Mario je, ističe, krao, preprodavao drogu, ali i povredio svoju porodicu. Prema njima je bio bezobrazan, svađao se i psihički ih uništio. Dodaje da je u svojim dilerskim danima mnogo ljudi i navukao na drogu. Na lečenje je išao mnogo puta, ali samo da zadovolji porodicu, premda je znao da će nastaviti s drogiranjem čim izađe iz bolnice.

“Ako ne nađeš smisao – pašćeš kad-tad”

Ali jednog dana ipak je odlučio da potraži pomoć, i to u Domu za zavisnike “Zajednice Susret”. Tamo se postupno “skidao” s terapija i počeo je da pronalazi pravi put u životu. Borio se sam sa sobom i svojim zavisničkim mozgom jer, kako kaže, najteža je psihička kriza.

– Najteža je psihička kriza, i to treba napraviti. Izađeš napolje i onda kreće prava borba i treba pronaći smisao. Ako ne nađeš smisao – pašćeš kad-tad – poručio je Mario.

Foto: RAS Srbija

Nakon izlaska iz komune počeo je da radi u “Zajednici Susret”, njihovom savetovalištu u Zagrebu, i da pomaže zavisnicima i u Vinogradskoj bolnici. Tamo je upoznao jednu medicinsku sestru koja mu je promenila život i dobio je dete, koje mu je danas najveći smisao života.

– Upoznao sam osećaj koji je iznad svega. Bio sam jako sebičan u životu i nikad nisam mogao da zamislim da bih ja mogao da dam život za nekoga. Onda dobiješ neku emociju da bi dao život za nekoga, za to dete koje zavisi od tebe, koje je zapravo tvoja slika, deo tebe i znaš da sve što si prošao u životu da je zbog toga vredelo. Da je to nagrada za sav trud koji sam uložio u sebe, što nisam odustao u nekim trenucima kad bi mnogi odustali. Borio sam se rukama i nogama da zadržim taj osećaj. To je moj smisao, danas mi je smisao to dete – naglasio je.

“U drogiranju nema hepienda”

Mario danas poručuje mladima da se ne upuštaju u eksperimentisanje s drogama, pa ni s onim lakšim, jer sve one vode do velike zavisnosti. Naglasio je kako je on jedan od velikog broja zavisnika koji se uspeo da se izvuče iz pakla droge.

– Jako puno njih ne uspe, mi ovde imamo fasciklu sa imenima onih koji su preminuli, koji su se predozirali, umrli u snu, koji su nađeni negde, ubili se. Znači, u drogiranju nema hepienda. Ko god se drogirao – zna se kako je završio. Droga ti da sve, ali ti uzme sve i više je ne kontrolišeš. Niko nikada nije uspeo da je iskontroliše – poručio je Mario za “HRT”.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Top