Ovde ste
Home > Kultura > Prstohvat izložbe Vlaha Bukovca u Galeriji SANU

Prstohvat izložbe Vlaha Bukovca u Galeriji SANU


“Slikanje beše i ostade moj najveći užitak. Čim sam zaposlen slikanjem, zaboravim sve i mislim da nema danas čovjeka na svijetu koji bi bio srećniji od mene”, reči su velikog slikara Vlaha Bukovca (Cavtat 1855. – Prag 1922).

A danas bismo mogli dodati; pa ni od onoga ko poseti izložbu njegovih dela “Slikarstvo neprolazne lepote” u Galeriji SANU. Ukoliko je ikako moguće – i više puta.

Vlaho Bukovac

Foto: Sneža Krstić / RAS Srbija

Vlaho Bukovac

Izložba obuhvata preko trideset dela nastalih od 1878. do 1922, iz zbirki različitih regionalnih muzeja i galerija, uključujući i privatne kolekcije, a autor postavke (i prateće publikacije) Igor Borozan je obuhvatio sve značajne delove umetnikovog stvaralaštva i života, predočio mene u opusu, a izabrane portrete, vladarske portrete, aktove, žanr scene… prati napomena i da se na njima očitava uticaj onovremenih idejnih (simbolizam, orijentalizam, naučni pozitivizam…) i stilskih iskaza (akademski realizam, divizionizam, impresionizam).

Deka pred Izom

Od kada je otvorena krajem prošle godine, kažu upućeni, pobuđuje izuzetnu pažnju publike. U javnosti se najčešće govor o platnu “Velika Iza”. S tom slikom, koju je izložio na pariskom Salonu 1882. godine, postigao je izuzetan uspeh. Inspirisan junakinjom romana Aleksisa Buvijea, oživeo je na platnu kurtizanu koja se nakon kupanja “naga opružila na crni baršun”. Hroničari beleže da je skakao od radosti kada je video da se narod tiska baš oko njegovog dela, a, naravno, niko nije znao da je prvu verziju izbrisao zbog zamerke jednog profesora da lepotica ima kratke noge, niti da je grešku popravio uz poziranje “lake, ali umne žene”. Tu sliku zanosne, nage devojke (koja se čuva u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu) prati legenda da je jedan deka, kada ju je video, uzviknuo: “Kakve oči!”

Vlaho Bukovac

Foto: Snežana Krstić / RAS Srbija

Vlaho Bukovac

“Portret je, u slikarstvu, najčvršći znak umjetničke snage. Izradivši dobar portret ne znači samo dobro vidjeti, nego i razumjeti dušu čovjeka”, rekao je Bukovac. A oni koje je on radio su bez sumnje i svojevrsne studije ljudske unutrašnjosti.

Već na početku posetioce čeka “Portret Teodore Bošković”. Ne, nije to naročito lepo žensko lice, ali između tog platna i reči “velika lepota” stoji znak jednakosti. Do nje, upečatljivi “Portret Boža Boškovića”. Nije blag, a nije ni strog, suzdržanog, ali čvrstog karaktera…

Dva portreta kraljice Natalije, od kojih jedan obuhvata i figuru… Kasnije posetioce čekaju i snažni portreti srpskih vladara Aleksandra Obrenovića (1901), Petra I Karađorđevića (1903), Aleksandra Karađorđevića (1922), “Portret kraljice Drage”…

Virtuozni aktovi

Među izloženim radovima i “Moje gnjezdo” – u tonovima koji i bude i miluju i oko i dušu, žena u poluležećem stavu priljubljena uz devojčicu koja opušteno sedi, a ispred njih bezbrižno leškari dečkić… Zrači radost postojanja, mir pun zbivanja i života, punoća spokoja… kao da vele: imamo, i imate, pravo na to. Mada je pored, na zidu galerije, beleška: “Prikazi žena i dece u reprezentativnim pozama ili u nevinim dečijim igrama služili su očuvanju konzervativnih društvenih odnosa i stvaranju fikcije o svetu između umetnosti i života, poput slike ‘Moje gnjezdo’”.

Nema, naravno, tu nijednog rada koji ne pobuđuje divljenje, pa, ipak, dah mi zastaje pred platnima “Mala balerina” (1918) u kojoj se u punokrvnom prizoru devojčice koja je prilegla pretapaju žar igre i strast predaha, sluteći tajnu za koju ne haje, i “Kajanje”; u intimnom prostoru devojačke sobe, na stolici kraj prostranog kreveta već ostarela gospa u krilu miluje glavu mlade, skrhane žene koja joj kraj nogu sklupčana sedi držeći u ruci komad ispisane hartije… Bledo lice starice odiše brigom, bolom, prizor mlade žene skrhanoću, zgužvano pismo na podu i nehajno bačena bela košulja sa leve strane, dramatičnošću… Ali taj pokret, ta staričina ruka, blago i snažno u isti mah, spuštena na u punđu skupljenu kosu mlade žene je više od utehe, više i od nade… Poverenje u sopstveno/čovekovo sutra. Uprkos svemu.

U tom delu izložbe je i “Daleko od doma”; devojčica s dairama, s pogledom punim čežnje i sete, zrncetom straha, zrakom nade… “Ružičasti san” (1916) – tek ovlaš pokrivena naga, mlada, zanosna žena. Ako bi je trebalo opisati u dve reči, bilo bi to: usnula putenost… Dobro, tri reči: nakratko usnula putenost.

Vlaho Bukovac, „Mladost - kraljica života“, 1915.

Vlaho Bukovac, „Mladost – kraljica života“, 1915.

Slici “Mladost – kraljica života” (1915), nežnom, snažnom, uzbudljivom prizoru raskošno lepe, obnažene žene u ogledalu, slobodno se može pokloniti svako, bez obzira na godište. Jer, kao zrak i znak lepote ona je uvek tu. Uz platno “Probuđena” beleška u kojoj se, između ostalog, kaže – “virtuozni prikaz ženskog tela”. “Portret baronice Rukavine” (1918) je mnogo više od mlade, lepe, upečatljive žene, zanimljivog izraza… Pri izlazu iz galerije zanosna “Andromeda” (1885-1890) i rečiti autoportret manjeg formata.

Šta sve krije, tj. ne krije, sklop boja, linija, poteza, prizora, svetla… na delima Vlaha Bukovca. Možda nam slikarstvom govori da treba talenta i za uvideti lepo; okom, duhom. Ako me sećanje ne vara, i Egziperijev “Mali princ” je rekao – “Korisno je jer je lepo”.

Model, sedi!

Podsetimo, Vlaho Bukovac rođen je u Cavtatu 1855. kao Bijađo Fagjoni (Biagio Faggioni) od oca Avgustina i majke Marije (devojačko Perić). Budući da je porodica bila skromnih materijalnih prilika, rano se otisnuo u svet. Isprva je otišao sa stricem u Ameriku, odakle se u Cavtat vratio kada mu je bilo 15 godina. Zatim je dve godine plovio na liniji Carigrad – Odesa – Liverpul, kao pomorac, onda se sa bratom zaputio u Peru, potom u San Francisko. Kada je ponovo stigao kući, njegov slikarski dar zapazio je dubrovački pesnik Medo Pucić, koji mu je zajedno sa Štrosmajerom pomogao da ode na školovanje u Pariz, gde je ime preinačio u Vlaho Bukovac i gde su njegovi radovi ubrzo privukli veliku pažnju otisnuvši ga na put velikog i cenjenog slikara…

Za vreme Prvog svetskog rata pisao je autobiografiju “Moj život”, koju je 1918. godine objavio u Zagrebu, a posvetio deci, “svom gnezdu”. Pomenimo detalj da je početkom rata napravio dobrotvornu izložbu za ratnu siročad, a 1919. godine kao član češke delegacije učestvovao na mirovnoj konferenciji u Versaju. U nekim tekstovima se može naći da je do poslednjeg dana sanjao “ružičasti san”, a na isteku ovozemaljskih dana, u Pragu, dragoj iz sećanja obratio se rečima: “Model, sedi!”

Stručno vođenje kroz izložbu

Izložba u SANU otvorena je do 28. marta. Stručno vođenje kroz izložbu organizovano je svakoga dana u 13 i u 17 sati osim ponedeljkom, kada je Galerija zatvorena, i četvrtkom, kada je vođenje predviđeno samo za 13 sati. Nedeljom su organizovana tri vođenja, s tim da u podne posetioce kroz svet Vlaha Bukovca vodi prof. dr Igor Borozan, autor izložbe.





Izvorni link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Top