Ovde ste
Home > Putovanja > Opatija – bezbroj divnih snova

Opatija – bezbroj divnih snova


Foto: Dragoslav Dedovi

Foto: Dragoslav Dedovi/DW

U Istri svako mesto ima nekoliko imena. Tako je i sa ovim mondenskim biserom.

Preko italijanskog Abacjia, staronemakim pismom ispisano Sankt Jakobi, a povrh svega lebdi zvuk mojeg detinjstva – Opatija, poinje svoj putopis za DW Dragoslav Dedovi.

Projekat jugoslovenskog socijalistikog Sanrema osmiljen je i ostvaren 1958. pokretanjem Opatijskog festivala koji su posle svi prosto zvali Opatija. Roen sam u deceniji koja sledi, dakle u vreme kada je taj zvuk ve dobrano punio kuhinje i dnevne sobe.

Neija bi ruka doterala frekvenciju na ogromnom radiju “lampau” te bi iz te arobne kutije poeo da struji glas oveka po imenu Lado Leskovar “Potrai me u predgrau”. Ili markantni glas Dragana Stojnia koji preklinje “zagonetnu enu” da doe i kad kia ne pada.

Uivo iz Opatije

Neto kasnije je u domove ula televizija. Uspeli smo da zavirimo na scenu Kristalne dvorane hotela Kvarner. Crno-bele geste bola, ponosa, tuge i radosti jugoslovenskih perjanica lagera postale su deo nacionalnog rituala. Dramatino-operske poze Tereze Kesovije, isto tako dramatino bacanje kaputa po bini ora Marjanovia, sve to je zaeto u ovom istarskom mestu.

ta li bi, da su videli to udo, pomislili benediktinci koji su 1506. ovde osnovali opatiju Sv. Jakova? I oni su bili samo ljudi. Jedni bi se krstili, drugi bi nazdravili, a trei zaplesali.

Na toj bini su se raale zvezde kao to je Zdravko oli – prosto je neverovatno da je on svoj hit “Gori vatra” otpevao u Opatiji 1973. i da evo 2021. njegova zvezda jo uvek blista. Meni se tih decenija vie dopadalo kada bi Oliver zapevao opatijsku pobedniku pesmu: “Ima dana kad sam sjetan, kada ne znam kud bih s sobom, prazan sjedim kraj klavira. Ima dana to me peku, jer se stare rane bude, uvijek kada glazba svira…”

Foto: Dragoslav Dedovi

Foto: Dragoslav Dedovi/DW

Blia mi je jadranska seta od kontinentalne vatre.

Zbog Opatije su ostali Jugosloveni, inae prilini ignoranti u uenju manjih sunarodnikih jezika, pevali na istom slovenakom pobedniku pesmu sastava Pepel in kri : “To je bil tvoj dan ljubezni, najlepi dan, ki ne mine nikdar”.

To je bilo vreme ednosti – vreme kada sam pretpubertetski miran sedeo sa majkom i sestrom pred televizorom i gledao taj ueereni opatijski kosmos, sluajui povremeno uzdahe udenute u note.

Buldog i bakalar

Doao sam prvi put u Opatiju u novom milenijumu, kada je festivalska slava mesta odavno prola. Stigao sam iz pravca Rijekeautobusom koji je sigurno bio izuzetno tehnoloko dostignue u mojim gimnazijskim danima s kraja sedamdesetih, ali sada je staraki brektao kraj Kantride sve do Opatije.

Poto smo uli na zadnja vrata “harmonike”, kako smo zvali zglobni autobus, moj sedmogodinji sin je odskakivao na drvenom seditu kao da je od gume i pri tome se tako slatko smejao da mi je razvedrio tmuran dan. Bilo je vreme izmeu boinih i novogodinjih praznika i putovanje iz Nemake je usledilo kao spontana akcija ljudi koji bee od svakodnevice. Opatijski rodeo je ono to e mom sinu ostati u pamenju.

Foto: Dragoslav Dedovi

Foto: Dragoslav Dedovi/DW

Opatija nas doekala blagom temperaturom i svim onim to je ostalo od austrougarskog i jugoslovenskog arma. Otkako su rijeki patriciji iz porodice Skarpa 1844. podigli vilu Anolina, bogati plemii su otkrili ari ovog mesta. eleznika veza Bea sa Trstom 1857. i Rijekom 1873. napravila je od Opatije primorsko zimovalite i leilite za glavni grad Habsburke monarhije.

Najpre smo otili u apartman koji smo telefonski rezervisali kod porodice Pu. Oni su bili dobri, blagi ljudi. Odmah su nam izneli patetu od bakalara, tvrdei da je najbolja u varoi. Ali ovek ne moe unapred znati sve: Njihov umiljati buldog je bio uzrok alergijske reakcije, pa smo morali da se preselimo u hotel Opatiju.

Tamo nije bilo ni patete od bakalara, ali ni buldoga. Hotel je mirisao na generacije otmenih gostiju. Nalazio se na blagoj uzviici iznad kupalita Slatina, u samom srcu grada. Sa francuskog prozora se pruao pogled na Kvarnerski zaliv – zimsko more, elino sivo, sa modrim prelivima, i sunce koje se bori da uoi zalaska, probije plat oblaka i pozlati vodu.

Opatijski vremeplov

Iz tih dana mi u seanju ostaju etnje du obale, divljenje zimzelenim nasadama i austrougarskim vilama, te sneg koji je pao treeg dana naeg boravka – odmah potom se iznad Opatije razvedrilo. udesan je to prizor kada iz plaviastog mora izranjaju empresi izmeu lepih graevina, a iznad njih se nadneo potpuno beo masiv Uke.

Foto: Dragoslav Dedovi

Foto: Dragoslav Dedovi/DW

Ovde se Sredozemlje najvie pribliilo prialpskim predelima, taj spoj je predodredio ovo mesto za taku ukrtanja kontinentalne enje za morem i primorske enje za srednjoevropskim sjajem.

“Hemingvej”, kafe na samoj obali, uz Lido, bio je otvoren ak i kada je sve drugo bilo zatvoreno. Sin je oboavao kolae, ja sam ispijao kafe i karlovaka piva. Restoran “Rumarin” je doneo onu neponovljivu, istarsku meavinu ukusa.

Znam i da smo jednom svratili na graak sa junetinom u pospani lokal koji je privatizacija nekim udom zaobila. Ista vrsta vremeplova kao i onaj autobus – limene pepeljare, osrednje mrzovoljni konobar i odlina hrana. Bojim se da taj lokal vie neu nai.

Foto: Dragoslav Dedovi

Foto: Dragoslav Dedovi/DW

Pomislim da bi ovde odmorili duu i ljudi usijanih ivaca. Naroito ako se uzme u obzir injenica da je u Opatiji roen Leo ternbah, austrougarski hemiar koji je posle emigrirao u Ameriku da bi pronaao valijum.

Leto i biska

Deset godina kasnije opet dolazim autobusom iz Rijeke. Leto je. Sa mnom putuje dama s kojom sam ve obiao celu Istru. Autobus je relativno nov, vie nema truckanja.

Odmah po izlasku iz autobusa nailazimo na “etalite zvezda” – na ploniku su urezana imena slavnih ljudi koji ovde neto znae. Spisak je impozantan. Od Ive Robia kojeg je volela moja majka, preko Kree osia ili Draena Petrovia, do Olivera Dragojevia ili – Miroslava Krlee.

Ipak mi je jedno ime priraslo za srce vie nego imena zvezda Opatijskog festivala: Mate Parlov. Njega su Jugosloveni doivljavali kao levorukog bokserskog ampiona iz Pule, iako potie iz sela Riice kod Imotskog, a u Pulu je preao kao mladi da trenira boks.

Na plai Slatina provodimo prepodne za triavih petnaestak evra. Opatija se vraa staroj slavi, barem to se cena tie. Posle toga etamo Obalom Franje Josipa sve do hotela Ambasador, pa se vraamo Titovom. Sudei po imenu glavne ulice, ni Opatija ne eli da se odrekne jugoslovenskog naslea.

“Istranka” je restoran koji nas je magino privukao mirisom tartufa i belog luka na maslinovom ulju. I zaista, testenina sa tartufima je bila otkrovenje. Jo kada je na sto dola biska – vie nismo imali kud, proglasili smo taj dan jednim od najboljih u Istri.

Biska je istarska rakija koja nastaje tako to se u dobru komovau ili lozovau stave granice i lie imele. To je ona trava koja druidu Aspirinikusu slui za kuvanje udesnog napitka i koja junaku iz stripa Ateriksu i ostalim Galima daje neverovatnu snagu. Stari Grci su verovali da je imela kosmiko seme. Kombinacija kosmikog semene i komovae u Opatiji dala je udesne rezultate.

Jedna gitara, bezbroj divnih snova

Posle obeda u “Istranki” spustili smo se na etalite Langomare, stazu svojevremenu sainjenu za beke grofove i gospodu. etalite dugo devet kilometara uklesano je u stenovitu obalu i oseaj kada njime hodate ili sednete na neku od klupa je zasigurno jedinstven na Jadranu.

Kada smo se siti naetali, izuli smo sandale i pustili da nam Jadran hladi tabane. Levo je bila bela mnogospratna kocka hotela Ambasador, jedina grandiozna zaostavtina socijalistike estetike. Desno, odakle smo doli, nalazi se statua koju u svaki put obii kada doem u Opatiju – Devojka sa galebom.

Za razliku od Ambasadora, ovo je ljupka figura, sroena sa stenom i morem. A nastala je 1956. Delo je vajara Zvonka Cara koji je bio Metroviev meuratni uenik. Knjievnik Vladimir Nazor je u Crikvenici primetio njegov talenat, i poslao ga sa preporukom na zagrebaku likovnu akademiju. Tada mu je bilo tek 16 godina.

Retki su umetnici koji su imali sreu da jednim svojim delom daju trajno prepoznatljiv simbol celom gradu. Ova figura na obali je uvek znak da ste stigli u Opatiju, da neke stvari, u svetu brzih promena, ostaju na isti nain lepe.

Tako vidim nas, vidim sebe: Sedim na obali u Opatiji, sluam blago udaranje mora o kamenje, posmatram iskosa Devojku sa galebom i u sebi pevuim davni hit pevaice roene u Opatiji, Elizabete Beti Jurkovi: Jedna gitara, bezbroj divnih snova…

Pratite nas na naoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i ukljuite se u nau Viber zajednicu.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Top