Ovde ste
Home > Zdravlje > Saradnica INEP-a objasnila ko bi mogao da bude kandidat za treu dozu vakcine

Saradnica INEP-a objasnila ko bi mogao da bude kandidat za treu dozu vakcine


Marija Gnjatovi iz Instituta za primenu nuklearne energije izjavila da e pojedine kategorije ljudi, ne svi, biti kandidati da prime treu dozu vakcine ukoliko im imunoloki odgovor na prve dve doze nije adekvatan.


Izvor: RTS

Foto: Printskrin/Prva TV

Foto: Printskrin/Prva TV

Marija Gnjatovi je napomenula da postoji nekoliko kategorija ljudi koji mogu biti kandidati za treu dozu.

“Oni koji su odgovorili sa niim vrednostima antitela, ako se dogaa infekcija i razvoj simpoma, ako vrednost antitela nestaje ispod merljivih vrednosti. To mogu biti i stariji koji nisu dobro odgovorili na primenu prve dve doze. Postojae potreba za tim, ali ne za sve osobe”, navodi nauna saradnica INEP-a.

Marija Gnjatovi je ukazala da se do sada desio vrlo mali broj reinfekcija.

“Bili su sluajevi do desetine, ali ne mnogo vie od toga, nakon prirodne infekcije stvara se zadovoljavajui imunitet, antitela opstaju mesecima nakon bolesti. Nakon nastanka antitela tu su B elije, koje su zapamtile kontakt sa virusom, tu su i T elije, koje spreavaju ponovnu bolest. Da li se neto promenilo u poslednjih meseca dana, od kad je britanski soj uestaliji, nemam takve podatke, jesam naula da je broj reinfekcija moda malo vei nego ranije”, ukazuje nauna saradnica INEP-a.

Napominje da vakcine koje su zasnovane na novom konceptu – “Fajzer”, “Astra-Zeneka”, “sputnjik” – daju brz humoralni odgovor koji se najee i meri.

“Odgovore daju ve posle dve-tri nedelje od prve doze, druga doza je i dalje neophodna da produi dejstvo i da dodatni efekat na davanje vakcine”, ukazuje Gnjatovieva.

Foto: Depositphotos, Krisdog

Foto: Depositphotos, Krisdog

Dodaje da vakcina “Sinofarma” izaziva odgovor dosta kasnije – sinteza antitela kree dve nedelje od primanja druge doze, a nekad se deava tek nakon etiri-pet nedelja posle druge doze.

“Antitela se stvaraju kod veine ljudi, kod starijih od 70 uglavnom kod mukaraca postoji taj manji problem da je humoralni odgovor slabiji od oekivanog. Populacija od 18 godina do 65 dobro odgovara i skoro svi imaju oekivani humoralni odgovor”, naglaava Gnjatovieva.

ta je “dupli mutant”?

Gnjatovieva je rekla da smo do sada videli da virus konstantno mutira, to je u njegovoj prirodi – to je vie zaraenih, vea je ansa da se promene dogode.

“Najopasnije su brazilski, junoafriki i britanski soj gde su se desile promene u spajk proteinu, na mestima koja su vana za zaraavanje elija. Sve varijante se bre ire”, naglaava nauna saradnica INEP-a.

Kada je re o indijskom soju koji se naziva i “dupli mutant”, Gnjatovieva ukazuje da su se u tom soju desile dve znaajne promene, ali “nita stranije od onog to ve vidimo”.

“Jedna mutacija je karakteristina za brazilski, druga za kalifornijski soj, obe promene desile su se u jednoj varijanti. To moe da utie na brzinu irenja, ali i da je uspori. Treba vremena da se vidi kako utie”, naglaava Gnjatovieva.

Prema njenim reima, vie zabrinjava mogunost da takav soj bude otporan na antitela koja postoje posle bolesti ili vakcine.

Ukazuje da se jo ne zna koliko vakcina titi od novih sojeva dodajui da je jasno da se pokazalo da veinu titi od britanskog soja, a malo loije za junoafriki.

Foto: Depositphotos/minervastock

Foto: Depositphotos/minervastock

ta ako vrednost antitela posle vakcine krene da opada?

Gnjatovieva ukazuje da se opadanje vrednosti antitela deava kod vakcina “Fajzer” i “Sinofarm”, dok “Astra-Zeneka” i “sputnjik” stabilno odravaju vrednosti.

“Blagi pad je kod odreenog broja ljudi, odgovor je dosta individualan, takva stvar se deava. Nije neobino, to nije za brigu jer su tu B elije koje su produkovale prvu koliinu antitela, bie aktivne ako bude doao kontakt sa virusom”, napominje nauna saradnica INEP-a.

Gnjatovieva napominje da merenje koliine antitela jeste vano za nauku jer daje podatak da li je odgovor na vakcinu uopte i ostvaren.

“Nama podatak ne govori nita o protekciji, ne znamo nita o toj korelaciji, nuno ne znai da ete biti loije zatieni ako imate 20, a ne 40 vrednost”, napominje Gnjatovieva.

Ukazuje da smatra da ne bi trebalo da bude problem ako neko primi dve razliite vakcine.

“Imaemo podatke iz tree faze gde se kombinuju vakcine, ak su istraivanja ila u tom smeru da su bolji efekti”, kae nauna saradnica INEP-a.

Pratite nas na naoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i ukljuite se u nau Viber zajednicu.





Source link

Aplikacija za prevoz Uber Srbija

Slični

Top