Ovde ste
Home > Biznis > KAKO KUPITI STAN NA MORU? Ukoliko imate pasoš i dobrog agenta procedura je više nego laka, a provizija u ovoj zemlji najčešće i ne postoji

KAKO KUPITI STAN NA MORU? Ukoliko imate pasoš i dobrog agenta procedura je više nego laka, a provizija u ovoj zemlji najčešće i ne postoji


Nakon što su Srbi pohrilili da kupe nekretnine u Grčkoj, ove godine su naši sugrađani i gastarbajteri prešli Bosfor i dali se u potragu za nekretninama u Antaliji. Cela procedura nije toliko ni komlikovana, a dodatna prednost kod kupovine je to što agenti često ne naplaćuju proviziju jer je ona na stani investitora, odnosno građevinskih firmi.

U ponudi su različiti objekti širom turske obale, ali je po prodaji na prvom mesto ubedljivo Alanja, turistički grad na obali Sredozemnog mora. A, cene i nisu toliko visoke. Naprotiv.

– Za oko 55.000 evra možete naći potpuno namešten stan u neposrednoj blizini obale mora. Za stanove sa dve ili više soba je potrebno izdvojiti 70.000 evra i više. Kuće i vile u zavisnosti da li su nove ili polovne se kreću od 120.000 evra do pola miliona i više, kaže za „Blic Biznis“, generalna menadžerka jedne regionalne agencije za prodaju nekretnina u Turskoj, Nana Karavelić.

U Mersinu gde su cene nekretnina dosta povoljnije, jer je to tržište koje se tek razvija i gde možete kupiti stan sa jednom spavaćom sobom, dnevnim boravkom, kupatilom i balkonom do 30.000 evra u blizini mora

Pasoš prvi uslov

Prema zakonu iz 2012. godine državljanima preko 120 zemalja je dozvoljena kupovina nekretnina u Turskoj, a za početak je potreban samo pasoš.

– Naši klijenti dolaze iz svih zemalja bivše Jugoslavije, to jest pokrivamo sva naša govorna područja, i kompletnu dijasporu iz ovih zemalja. Neverovatna je zainteresovanost naših ljudi kako iz dijaspore tako i iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. U zadnje vreme imamo velik broj naših ljudi iz Amerike i Kanade, kaže Karavelić.

– Imamo i uspešne slučajeve dobijanja državljanstva Republike Turske od strane klijenata u okviru programa „državljanstvo za investicije“, zaključuje Karavelić.

Foto: shutterstock

Najbitnije je da zainteresovani kupac izabere nekretninu. Agencije iz regiona, uglavnom, nude „inspekcijska putovanja“, koja podrazumevaju da potencijalni kupci dođu na maksimum nedelju dana, i da sa agentom na terenu obiđu sve nekretnine za koje su zainteresovani.

U slučaju da kupac izabere nekretninu i da se kupovina desi sve troškove puta snosi agencija.

Za početak, za kupovinu je potreban samo validan pasoš. Nakon odabira nekretnine potpisuje se ugovor između kupca, agencije koja posreduje pri kupovini i treće strane tj. onoga ko je prodavac.

Potrebnu dokumentaciju, sakuplja agencija i ona umesto klijenta aplicira u katastar za dobijanje vlasničkog lista. Nakon toga se čeka termin u katastru, a državna komisija Republike Turske vrši proenu nekretnine i na osnovu procenjenene vrednosti se plaća porez državi. Taj porez plaća kupac i on iznosi 4 odsto procenjene vrednosti nekretnine.

Kada se plati porez i dobije termin u katastru dobija se vlasnički list i nekretnina prelazi u vlasništvo kupca. Prilikom potpisivanja i preuzimanja vlasničkog lista u katastru kupac po službenoj dužnosti i zakonu Republike Turske dobija prevodioca na svom jeziku. Godišnji porez na nekretninu se plaća 0,03 procenjene vrednosti nekretnine.

Dodatni troškovi?

Što se dodatnih troškova tiče, tu su troškovi ekspertize, izrade vlasničkog lista, upotrebne dozvole za stan, godišnji porez, troškovi priključka na vodu i struju, kao i troškovi održavanja.

Foto: shutterstock

Procena stana tj. ekspertiza koštaju u proseku od oko 167 evra do oko 240 evra, izrada vlasničkog lista iznosi 4 odsto od procenjene vrednosti stana, a troškovi upotrebne dozvole iznose od 700 do 2.000 evra. U nekim slučajevima investitori zahtevaju od kupaca da oni snose troškove priključka na vodu i struju od oko 600 evra. Doduše kod većine građevinskih firmi ovi troškovi su uključeni u cenu stana.

Godišnji porez iznosi oko 0,3 odsto od ukupne procenjene vrednosti stana. Što se tiče mesečnog održavanja zgrada ono zavisi od „pratećih objekata u kompleksu“. Oni maksimalno moogu iznositi od 50 do 60 evra.





Izvor

Similar Articles

Оставите одговор