Stranica
Home > Auto > Srpski vozai se ne boje kazni, prvi nude mito

Srpski vozai se ne boje kazni, prvi nude mito


U prvih est meseci 2019. godine na putevima u Srbiji stradalo je oko 300 ljudi, dok je prema podacima MUP-a saobraajna policija napisala 680.000 prekrajnih kazni, od kojih blizu 200.000 zbog prekoraenja brzine, pie sajt Polovni automobili.



Foto: B92 (ilustracija)

Za samo sedam dana pojaane kontrole u avgustu, policija je zabeleila 25.000 prekoraenja brzine, napisala 2.500 prekrajnih naloga zbog nekorienja sigurnosnog pojasa i 400 zbog nepropisne upotrebe telefona tokom vonje, a iz saobraaja je iskljueno 350 vozaa pod dejstvom alkohola.

Kako bi proverio koliko se vozai pridravaju Zakona o bezbednosti saobraaja i kako se ponaaju u saobraaju, sajt www.polovniautomobili.com sproveo je istraivanje u kojem je uestvovalo 18.118 osoba.

“eleli smo da saznamo koliko esto vozai prave saobraajne prekraje, koji su to najei prekraji koje prave, kao i da li je pootravanje pojedinih kaznenih odredbi u Zakonu uticalo na njihovo ponaanje za volanom”, kau u Polovnim automobilima.

“Takoe nas je zanimalo koliko esto ih je zaustavljala saobraajna policija, kolika je visina najee plaanih kazni, kao i da li su pokuavali da izbegnu plaanje kazne za poinjeni prekraj.”

Vozimo prebrzo, priamo telefonom

Vie od polovine ispitanika priznalo je da su u proteklih godinu dana napravili neki saobraajni prekraj; 52% vozaa je u prethodnih godinu dana poinilo bar jedan saobraajni prekraj (bez obzira na to da li ih je policija zaustavila zbog toga ili nije).

Od toga, 26% anketiranih navelo je da je bilo zaustavljeno zbog poinjenog prekraja.

Prekoraenje brzine je prekraj koji vozai najee prave. ak 72% ispitanika, od onih koji su rekli da su napravili prekraj, navelo je da je vozilo bre od zakonom propisane brzine.

Takoe, istraivanje je pokazalo da volimo da telefoniramo tokom vonje. Polovina je navela da je tokom vonje koristila mobilni telefon.

Ostali prekraji koji se najee ine su nevezivanje pojasa, nepropisno parkiranje, vonja tehniki neispravnog, ili vozila sa neadekvatnim gumama.

Podatak koji zabrinjava jeste da je 12 odsto ispitanika navelo kako je vozilom upravljalo pod dejstvom alkohola, a 11% da je prolo kroz crveno svetlo.

Kazne nas ne disciplinuju, kamera se plaimo

Iako su u proteklom periodu pootrene neke od kaznenih odredbi Zakona o bezbednosti saobraaja (kao to su kazne za prekoraenje brzine, vonja pod dejstvom alkohola, nevezivanje pojasa…), prema rezultatima nae ankete, to nije umnogome uticalo na ponaanje vozaa.

Jedno od pitanja u anketi bilo je i “Da li od pootravanja kazni u Zakonu o bezbednosti saobraaja ree pravite saobraajne prekraje (bez obzira na to da li ste zaustavljeni od strane saobraajne policije)?”

Najvei procenat ispitanika tvrdi da vozi isto kao i pre (oko 64%), dok je 34% njih izjavilo da sada ree pravi prekraje.

Takoe, skoro polovina ispitanika smatra da otrije kazne ne utiu na vozae, odnosno da zbog njih vozai ne potuju saobraajne propise vie nego ranije.

Ipak, nae istraivanje je pokazalo da su saobraajne kamere delotvorne, odnosno da utiu na ponaanje vozaa.

Da voze paljivije tamo gde znaju da su postavljene kamere navelo je 65% ispitanih. Oko 31% ree obraa panju na kamere, a oko 6% ne moe da proceni da li u tim momentima vozi paljivije.

ak 30% ispitanika navelo je da su u proteklih godinu dana jednom ili vie puta platili kaznu. Prosean iznos kazne koja se plaa na naim putevima u poslednjih godinu dana je 5.000 dinara i nju je platilo oko 75% anketiranih koji su rekli da su platili neku kaznu.

Meutim, ak 46% tih ispitanika navelo je da nije promenilo svoje ponaanje u saobraaju nakon plaene kazne, dok je 38% izjavilo da nakon toga vozi paljivije.

Vozai uglavnom prvi nude mito

Korupcija je jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se suoava nae drutvo, a ona je prilino izraena i u saobraaju.

ak treina ispitanika je navela da su pokuali da izbegnu plaanje kazne nakon to ih je zaustavila policija, 12 odsto njih nije elelo da odgovori na ovo pitanje, a 55 odsto je reklo da nije pokualo to da uradi.

Najvie je onih koji su plaanje kazne izbegli kroz razgovor (priao/la sam o nekom razlogu zbog kojeg sam poinio/la prekraj) – 40 odsto, dok je njih 28 odsto platilo mito. Nije zanemarljiv ni broj onih koji su se sa saobraajnom policijom dogovorili da dobiju manju kaznu od one koju je trebalo da dobiju (17%).

Vie od polovine onih koji su naveli da su platili mito istaklo je da su sami direktno ili indirektno inicirali plaanje mita (53%), a u oko 37% sluajeva sami policajci su zatraili mito.

Najei iznos mita koji se daje je izmeu 1.000 i 3.000 dinara (51% ispitanika koji su platili mito), zatim 1.000 dinara (28%). Od 3.000 do 5.000 dalo je oko 10% ispitanika.

Kao najei razlozi zbog kojih vozai pristaju da plate mito, navedeni su: davanje manje novca nego za kaznu (72%), izbegavanje privremenog oduzimanja vozake dozvole (17%), izbegavanje kaznenih poena (7%).

Svega 2% ispitanika navelo je da je prijavilo policajce kojima su platili mito, dok je 51 % njih izjavilo da ne ele time da se bave, a 23% nije prijavilo policajca jer ne znaju kome bi trebalo da ih prijave.

Nakon plaanja mita oko 51% ispitanih osetilo je olakanje jer nisu bili kanjeni, njih oko 26% je sasvim ravnoduno, nemono se osetilo oko 9%, dok je svega oko 5% grizla savest jer su davanjem mita prekrili zakon.



Izvorni link

Slični artikli

Top