You are here
Home > Društvo > Šta može da se preduzme da bi se dalekovodi zaštitili, da li je seča drveća uz kablove rešenje

Šta može da se preduzme da bi se dalekovodi zaštitili, da li je seča drveća uz kablove rešenje

Fallback Image


Na mnogim mestima drveće je pokidalo strujne kablove. Kako je zakonom propisano koliko bandera ili dalekovod moraju da budu udaljeni od rastinja, postavlja se pitanje ko je trebalo da vodi računa o tome pre nego što je pao sneg.

Profesor elektrotehnike Andrej Čoha ističe da postoji takozvana zona zaštite ispod strujnih kablova ili dalekovoda koja treba da se održava.

“Kod dalekovoda ta zona može da varira od 10 do 50 metara u zavisnosti od veličine napona”, kaže Čoha.

Kako su ekipi RTS-a rekli u gradskom Zelenilu, njihovi radnici po potrebi obaraju stabla kada postoji opasnost da pokidaju kablove, ali rešenje ne može da bude seča svakog drveta u blizini.

Posle nevremena, zbog mnogo posla, ni nadležni ne mogu da stignu na svaku lokaciju.

Mirjana Obućinski iz JKP “Zelenilo Beograd” smatra da je problem velika količina snega na već raskvašeno tlo.

“Na stablima je velika količina mokrog snega koji se zadržava i zato se dešava da grane puknu ili se izvali celo stablo”, objašnjava Obućinski.

Ko daje naloge gradskom Zelenilu za ovakve intervencije, ekipa RTS-a pokušala je da sazna i u EPS-u. Logično bi bilo da oni najbolje znaju gde su sve kablovi, a posebno oni u blizini parkova ili šuma. Odgovor od njih nismo dobili.

Ipak, i stručnjaci kažu da ni EPS, kao veliki sistem, ne može sam sve da održava. U Zelenilu tvrde da naloge ne dobijaju samo od EPS-a.

“Sugrađani mogu da pozovu naše dežurne službe ako smatraju da je potrebna seča drveta i naši ljudi izlaze na teren i procenjuju da li se seče celo stablo ili deo samo”, rekla je Mirjana Obućinski.

Pravovremeno orezivanje moglo bi da spreči ovakvu štetu. To rade nadležni, a osim njih, u Beogradu postoji malo privatnih firmi koje se bave sečom stabala.

Kako su rekli, prethodnih dana imali su mnogo posla, zvali su ih ljudi iz svih krajeva grada.

“Imate Kanadu, koja je dug period u toku godine pod snegom i ledom, i zamislite kakve probleme ona ima. Ali kada imate dovoljno ljudi, dobru logistiku, dobra sredstva, onda to može brzo da se reši”, smatra profesor Čoha.

Bez obzira na sneg, kišu, košavu, stručnjaci su saglasni da ne postoji jedinstveno rešenje koje bi ovakve nezgode sprečilo.

Dovoljno je znati, ako se strujni kabl pokida, mora da se zameni, a to je skupa i komplikovana intervencija, a o nevoljama građana koji ostanu bez struje i grejanja da i ne govorimo.



Izvor

Similar Articles

Top