You are here
Home > Društvo > VIRIONI MOGU BITI SMRTONOSNI Kada ćelija zaraženog kovidom PUCA KAO BALON, i zašto od ovih čestica zavisi da li će pacijent proći sa kijavicom ili ZAVRŠITI NA RESPIRATORU

VIRIONI MOGU BITI SMRTONOSNI Kada ćelija zaraženog kovidom PUCA KAO BALON, i zašto od ovih čestica zavisi da li će pacijent proći sa kijavicom ili ZAVRŠITI NA RESPIRATORU

Fallback Image


Kada virusom zaražena osoba počne da priča, kašlje, kija, peva, govori glasno… ukoliko nema zašitnu masku, ona u svom okruženju izbacije određenu količnu virusa koji lebde u vazduhu tražeći drugi živi organizam, kako bi se virus održao. Ukoliko su ćelije u nečijem organizmu proizvele mnogo novih virusa, onda ta osoba izbacuje veliki broj infektivnih virusnih čestica – viriona, koji preko naših sekreta dospevaju u spoljašnju sredinu a zatim i iz jednog u drugi organizam.

Lekari objašnjavaju, iz tog razloga je maska neophodna kako bismo zaštitili druge, kao i distanca, jer virus i njegove čestice ukoliko ne pronađu novog domaćina, ne mogu da nastave svoj opstanak. Te su objekti zatvorenog tipa, neprovetrene prostorije u kojima boravi veći broj ljudi bez distance i zaštite, pogodni za izbacivanje čestica virusa koji lebde u vazduhu i tako prenose zarazu.

Virusolog, profesorka Medicisnkog fakulteta u Beogradu, prof.dr Tanja Jovanović, objašnjava za “Blic” šta su virioni, kako se održavaju u vazduhu i gde i ih ima najviše.

– Za razliku od svih drugih živih bića, virusi nisu izgrađeni od ćelija. Oni imaju mnogo jednostavniju građu. Ali, prodirući u živu ćeliju virusi počinju da se razmnožavaju, pa jedna ćelija našeg organizma može da proizvede nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada novih virusa. Zato kažemo da su ćelije fabrike za proizvodnju virusa. Kada ćelija proizvede ovoliko mnogo novih virusa ona najčešće pukne kao balon i izbaci taj veliki broj infektivnih virusnih čestica (viriona) preko naših sekreta u spoljašnju sredinu. Tako virusi dobijaju šansu da ostvare kontakt sa velikim brojem osoba koji se nalaze u neposrednom kontaktu sa osobom koja proizvodi virus, objašnjava profesorka Jovanović.

Foto: Aleksandar Dimitrijević / RAS Srbija

To se dešava i sa novim koronavirusom, dodaje naša sagovornica, i dodaje da se razmnožavanje dešava u ćelijama naših disajnih puteva i putem respiratornih kapljica izbacuje u spoljašnju sredinu.

– Šansa da se zarazimo je izuzetno velika ako se nalazimo u zatvorenom prostoru, ako glasno pričamo, pevamo, i ne držimo fizičku distancu. U tome je i značaj nošenja maski, jer one čine fizičku barijeru za respiratorne kapljice i čuvaju nas od infekcije. Ako infektivni viirusi (virioni) ne nađu drugi živi organizam, neće moći da prežive u spoljašnjoj sredini. Za kratko vreme ( oko dva sata) će postati inertne čestice, koja nemaju osobine živog oranizma, objašnjava profesorka Jovanović za “Blic”.

Dodir sa vakcinisanim i nevakcinisanim osobama

Virus može doći i do njih. A da li će vakcinisana osoba oboleti ili ne, zavisi od vakcinalnog imuniteta, objašnjava profesorka.

– Ako je vakcinalni imunitet postignut, osoba će imati dovoljnu količinu specifičnih antitela koja će neutralisati infektivni virus. Neutralisani virus neće moći da uspostavi infekciju kod takve osobe. Ali, ako je količina virusa ogromna, ili ako je količina antitela nedovoljna, onda virus može da udje u ćelije disajnih puteva, da se razmnožava u njima. Tada na scenu stupaju ćelije imunskog sistema koje je vakcina pripremila za borbu sa virusom. Te ćelije su limfociti koji će ubiti ćelije u koje je virus ušao i tako neće dozvoliti da se infekcija dalje širi po organizmu. Zato nekada i vakcinisani mogu da se inficiraju ali je klinička slika kod njih blaga i svi neprijatni simptomi nestaju za nekoliko dana, objašnjava virusolog prof.dr Tanja Jovanović, članica Kriznog štaba za subijanje infekcije Covid-19.

Za razliku od vakcinisanih osoba, nevakcinisani su vrlo ranjivi u susretu sa virusom. Nevakcinisana osoba nema ni specifična antitela niti ćelije koje će moći da se suprostave razmnožavanju virusa. A ishod takve infekcije može da bude koban za samu osobu ili druge koji su u kotaktu sa njom.

Veća količina, veća opasnost

Nivo izlaganja je važan, mada stvari nisu potpuno linearne, ali primera radi, niko ne može reći “moj nivo otpornosti može da se odbrani od hiljadu viriona ali ne može od dve hiljade”, kaže za “Blic” naš naučnik koji živi i radi u San Dijegu, dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog.

Miloš Babić

Foto: privatna arhiva / Ustupljene fotografije

Miloš Babić

– Velike količine viriona povećavaju verovatnoću bolesti, i povećavaju šansu da bolest postane teška. Zbog toga se koriste standardni principi ograničenja izlaganja: distanca, vreme, snaga. Što je čovek bliži izvoru virusa, što je duže izložen disanju zaražene osobe, i što ona oslobađa više viriona, utoliko je veća šansa da će doći do zaraze, i da će ta zaraza biti teža, kaže dr Babić.

Lekari savetuju da je najvažnije povećati obuhvat vakcinacije, poštovati mere zaštite, maska, distanca, dezinfekcija. Savetuje se provetravanje prostorija i izbegavanje velikih skupova na kojima ste izloženi velikom riziku od zaražavanja.



Izvor

Similar Articles

Top