Stranica
Home > Ekonomija > Beograd kao svetske metropole: Vožnja električnim biciklom koštaće 80 dinara

Beograd kao svetske metropole: Vožnja električnim biciklom koštaće 80 dinara


Beograd — Uvođenje sistema javnih bicikala i izgradnja novih biciklističkih staza nešto je što je Beograđanima najavljivano više puta, ali je malo toga urađeno.


Izvor: Politka

foto: Depositphotos, logoboom

Sat vremena iznajmljivanja običnog bicikla okvirno će biti 60 dinara, električnog 80, a prvih pola sata biće besplatno. Plan je da bude uvedena i mogućnost godišnje članarine.

Prema poslednjim najavama, Beograđani i turisti bi javnim biciklima mogli da se provozaju već sledećeg proleća.

Kako bi priča o javnim biciklima postala realnost, neophodno je da grad izabere privatnog operatera, da se osnuje zajedničko preduzeće, nabavi oprema, sredi 150 stanica i da se na njima postavi 900 do 1000 običnih i električnih bicikala. Ovim projektom bili bi obuhvaćeni Stari grad, Palilula, Vračar, Savski venac, Novi Beograd, Zemun kao i Ada ciganlija.

Beograd ima svega 77 kilometara biciklističe staze, a i to malo što imamo je naišlo na kritiku biciklista zbog propusta na stazama. Ovim projektom je planirano i proširenje biciklističke mreže u gradu, koja je i te kako potrebna.

Zamenilk gradonaćelnika grada Beograda, Goran Vesić, rekao je da je grad u fazi planiranja i da se ovim projektom bave već godinu dana i dodao da potencijalnih partnera ima.

“Nekoliko velikih kompanija je zainteresovano za ovo partnerstvo. Čim ova odluka stupi na snagu sledi postupak izbora partnera koji bi trebalo da bude okončan tri meseca nakon raspisivanja. Ako sve bude kako treba, prve stanice sa javnim biciklima imaćemo na proleće. Postoje dva sistema za javne bicikle. Jedan, po kome bicikli sa dž-pi-esom mogu da se ostave bilo gde, i ovaj drugi. Mi smo se odlučili za drugi ejr svi znamo kakav je mentalitet našeg naroda i kako bi izgledalo to ostavljanje bilo gde.”

Ukupna vrednost projekta procenjeuje se na 42.632.022 dinara, bez PDV-a. odnosno 3,7 miliona evra. Ugovor sa privatnom operaterom bi trajao osam godina, a grad i privatni operater bi imali zajedničko vlasništvo u skladu sa uloženim i da na osnovu toga dele i dobit. Grad Beograd doniraće tri milona evra, to jest po milion evra godišnje, pošto će, kako je najavljeno, rad na projektu trajati 3 godine. Ako se novi rok ispoštuje i sledeće godine počne izgradnja, beograđani bi najkasnije 2023. imali potpuno nove biciklističke stanice i javne bicikle.

Zašto bicikl?

Na ulicama je sve više vozila, kvalitet vazduha je, iz dana u dna, sve niži. Osnovni cilj projekta javnih bicikala je integrisanje biciklističkog saobraćaja u transportni sistem grada tako da bicikl može postati vid prevoza za svakodnevno korišćenje. Uvođenje ove alternative smanjilo bi gradske gužve i olakšalo kretanje kroz grad.

Pored ovih prednosti, navodi se i činjenica da se za pola sata vožnje bicikla potroši čak 300 kalorija, što pomaže u sprečavanju gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa i što sat vremena vožnje uštedi 1,4 kilograma ugljen dioksida.

Beograd, loš grad za bicikliste

Biciklisti Beograda prednost imaju samo na papiru. Malo je biciklističkih staza, a one već postojeće dosta su kritikovane zbog lošeg planiranja i uređenja. Bicikli, kao alternativan vid prevoza, su sve popularniji u svetu a sistem javnih bicikala predstavlja apsloutni trend u svim svetskim metropolama. Da li će grad Beograd slediti njihove korake i ovaj put ispoštovati rok, ostaje da vidimo.



Izvorni link

Slični artikli

Top