You are here
Home > Ekonomija > Budžet za 2022. godinu predviđa uvećanje od pet odsto za obrazovanje

Budžet za 2022. godinu predviđa uvećanje od pet odsto za obrazovanje

Fallback Image


“Ove godine za obrazovanje je predviđeno 240,8 milijardi dinara, dok je Nacrtom zakona o budžetu za narednu godinu planirano 252,8, što predstavlja povećanje od 12 milijardi dinara“, rekao je Stanivuković.

ružić, o, budžetu

On je na sednici Međuministarskog saveta za praćenje i usmeravanje sprovođenja reforme u oblasti obrazovanja istakao i da su sva davanja za reformski proces u oblasti obrazovanja, u budžetskom smislu, a u kontekstu sektorske budžetske podrške za obrazovanje, obuhvaćene posebnim dokumentom Srednjoročni plan rashoda sektora obrazovanja (MTEF).

Prema njegovim rečima, izrada tog dokumenta koji priprema nadležno resorno ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom finansija, je ujedno bila i deo indikatora za povlačenje varijabilnih tranši sektorske budžetske podrške za reformu javne uprave, nakon čega se pomno prate potrebe reforme ovog sektora.

Stanivuković je naveo da su reforme u oblasti obrazovanja, kao prioritetne, prepoznate i u Programu ekonomskih reformi, koji predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade Srbije u koordinaciji ekonomskih politika unutar naše zemlje, regiona i sa EU, u prethodnim ciklusima.

“U nacrtu ERP za period od 2022. do 2024. godine tri strukturne reforme se odnose na oblast obrazovanja i to Uspostavljanje okvira za uvođenje Garancija za mlade u Republici Srbiji, Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada i Digitalizacija sistema obrazovanja i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema obrazovanja“, pojasnio je Stanivuković.

Državni sekretar je tom prilikom istakao i da Ministarstvo finansija ima veoma dobru saradnju sa svim nadležnim institucijama uključenim u korišćenje instrumenta sektorske budžetske podrške (SBS), koji smo do sada koristili iz IPA 2015 za reformu javne uprave i IPA 2016 za integrisano upravljanje granicom i obrazovanje.

On je naveo i da Ministarstvo finansija kontinuirano deli iskustvo sa kolegama iz drugih resora, kao i da je u okviru Sektorskog reformskog ugovora za oblast obrazovanja (IPA 2016) blisko sarađivalo sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u pripremi Izveštaja o samoproceni. Objasnio je i da je Ministarstvo finansija nadležno za ispunjenje tri od četiri opšta preduslova za korišćenje sektorske budžetske podrške, kao instrumenata IPA, a to su – makroekonomska stabilnost, transparentnost budžeta i reforma upravljanja javnim finansijama.

Govoreći o makroekonomskom okruženju, Stanivuković je podsetio da je pozitivan trend započet 2015. godine i da je nastavljen do danas uprkos pandemiji korona virusa, a što potvrđuju i važni makroekonomski indikatori. Napomenuo je da je to omogućilo da se država uspešno nosi sa globalnim izazovima, ne samo zdravstvenim, već i ekonomskim.
Navodeći da se očekuje da će privredni rast ove godine iznositi preko 7%, dok je stopa nezaposlenosti na nivou pre pandemije, on je podsetio da su dobre prognoze potvrdili i MMF, Svetska banka, Evropska komisija kroz poslednji izveštaj o napretku, što je za nas posebno važno.

Istakao je i da je ostvaren napredak u reformi Poreske uprave, jačanju upravljanja javnim finansijama, rešavanju pitanja državnih preduzeća i privatizaciji najveće državne banke.

“Predstoje nam dalje, veoma važne mere za borbu protiv sive ekonomije, pre svega e-fiskalizacija na kojoj intenzivno radimo, dalja reforma Poreske uprave i jačanje korporativnog upravljanja javnim i državnim preduzećima. Posvećeni smo nastavku sprovođenja reforme javnih finansija“, rekao je Stanivuković i podsetio da je Vlada u junu ove godine usvojila novi Program reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025.



Izvor

Similar Articles

Top