You are here
Home > Ekonomija > Fiskalni savet: Rebalans povoljan, rast BDP blizu sedam odsto

Fiskalni savet: Rebalans povoljan, rast BDP blizu sedam odsto

Fallback Image


Predloženi drugi rebalans budžeta za 2021, međutim, razlikuje se od prethodnih kriznih rebalansa, jer predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra, sa 6,7 odsto BDP-a na 4,9 odsto BDP-a, naveo je Fiskalni savet u dokumentu “Ocena Predloga rebalansa budžeta Republike za 2021. godinu i preporuke za budžet 2022. godine”.

fiskalni savet

“Iako je i fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, on zapravo predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama. Najveći deo, tj. skoro 3,5 odsto BDP-a od planiranih 4,9 odsto BDP-a deficita, čine vanredne mere koje nisu trajan budžetski trošak (isplate minimalca privatnim preduzećima, neselektivna pomoć građanima i drugo)”.

To znači da se u narednu godinu prenosi fiskalni deficit koji je niži od 1,5 odsto BDP-a, što je dobar temelj za izradu budžeta za 2022. godinu, navode iz Fiskalnog saveta.

To telo zato uz ocenu predloga rebalansa preporučuje vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko dva odsto BDP-a, umesto tri odsto BDP-a koliko je ranije bilo predviđeno Fiskalnom strategijom.

“Nešto snažnije smanjivanje fiskalnog deficita u 2022. od prvobitnog plana višestruko je dobra mera ekonomske politike”, ističe Fiskalni savet.

Kako je naveo, akroekonomska kretanja tokom 2021. povoljno su uticala na javne finansije i ovaj “poklon” opravdano je iskorišćen za smanjenje deficita i povećanje javnih investicija.

Fiskalni savet ukazuje da makroekonomska kretanja u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, u 2021. karakteriše brži ekonomski oporavak od očekivanja i snažno ubrzanje inflacije.

“Rast BDP-a Srbije u 2021. verovatno će biti blizu sedam odsto, što je iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet (šest odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto). Uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. takođe je nadmašio očekivanja. Međutim, pored povoljnih makroekonomskih kretanja i inflacija je snažno ubrzala i već u septembru dostigla je 5,7 odsto na međugodišnjem nivou”, naveo je Fiskalni savet.

Petrović: Smanjenje deficita značajan uspeh

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je danas da je smanjenje deficita rebalansom republičkog budžeta za ovu godinu na 4,9 odsto značajan uspeh i dobra mera, ali je ukazao i da bi budžet trebalo da bude transparentniji.

Petrović je rekao da je planirani deficit za 900 miliona evra manji nego što je predviđeno rebalansom u aprilu ove godine, a razlog tome je, kako kaže, rast prihoda.

“Kao što je ministar (Siniša Mali) govorio to se dešava zbog rasta prihoda, porasli su poreski prihodi, a to pripisujemo oporavku privrede i rastu zaposlenosti i plata u privatnom sektoru”, rekao je Petrović na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije.

On je dodao da Fiskalni savet procenjuje da će privredni rast biti u iznosu od 6,5 do 7 odsto.

Takođe, ukazao je i da je na povećanje prihoda uticala i veća inflacija koja je u septembru iznosila 5,7 odsto.

“Rast prihoda omogućava i povećanje rashoda, predviđeno je povećanje rashoda od 800 miliona evra, od toga polovina ide u prave namene, odnosno namenjeni su investicijama u infrastrukturi”, rekao je Petrović.

Petrović je kazao da Fiskalni savet to podržava i pozdravlja, ocenjujući da će to imati dodatni efekat na privredni rast.

“Ono sa čime se ne slažemo, to je da je rebalansom uneto i ovih 20 evra koji se dele svima i naknadno 3.000 dinara za one koji su vakcinisani. To će biti zajedno oko 200 miliona evra i naš stav je da pomoć treba davati, ali ciljano, onima kojima stvarno treba, tada bi oni mogli da dobiju i više, a uslov za to je da se formiraju socijalne karte, krovni zakon je donet. Nadamo se da će u tom pravcu nešto biti učinjeno”, rekao je Petrović.

Kaže da se zamerka odnosi i na to što i dalje postoji netransparentnost, odnosno da je Fiskalni savet pronašao 1,3 milijardi evra za koje “nije potpuno precizno rečeno za koje namene idu”.

Petrović je primetio i da se budžetske rezerve ne koriste za one stvari za koje su predviđene.

To je, kaže, stavka koja treba da se koristi za rashode koji ne mogu da se predvide, dok se tri četvrtine, oko 120 miliona evra koristi za nešto što se može planirati.

Fiskalni savet predlaže deficit od dva odsto za 2022.

Fiskalni savet predlaže da država planira deficit od dva odsto za 2022. godinu, izjavio je danas predsednik tog tela Pavle Petrović na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Petrović je kazao da je u sledećoj godini moguće ostvariti nizak fiskalni deficit i to bez značajnijeg odricanja.

“Deficit koji se planira do kraja ove godine od 4,9 odsto BDP-a u sebi sadrži najveći deo troškova koji su bili privremeni i dobrim delom opravdani. Ti troškovi neće biti neophodni u sledećoj godini. Kada sklonite te jednokratne troškove moguće je ostvariti deficit od 1,5 ili čak jedan odsto”, rekao je Petrović.

On je naveo da FS predlaže deficit od dva odsto u kome, kako kaže, postoje i značajne rezerve.

Kako je naveo, razlog za redukciju ekspanzivnosti fiskalne politike jeste i inflacija u svetu koja se, kaže, i kod nas ubrzava.

“Kod nas se od sredine godine pogoršava spoljni deficit i dobrodošlo bi da se smanji trošenje i da se inflacija obuzda. Drugi razlog za manji deficit je to što se privreda oporavila i nisu neophodne vanredne mere, a treći razlog je smanjenje javnog duga koji je sada blizu 60 odsto”, rekao je Petrović.

On je dodao da je to važno i u kontekstu međunarodne neizvesnosti, jer, kako kaže, globalna inflacija može dovesti do povećanja kamatnih stopa, a to znači da bi kamatne stope po kojima se zadužujemo bile veće.

Razlog za konzervativniji deficit jesu, kaže Petrović, i domaći rizici, ukazujući da je cena energenata naglo skočila.

“To će uticati na domaće cene, pitanje je kakva će biti reakcija ekonomske politike. Ima najava da se cena za domaćinstva neće menjati, a onda to treba pokriti, naša procena je da je za to potrebno od 100 do 200 miliona evra za kontrolu cena”, rekao je Petrović.

Kaže i da je dodatni rizik u 2022. godini isplata kazni i penala, navodeći da su te kazne u 2020. godini iznosile oko 200 miliona evra, ove godine se očekuje oko 150 miliona evra, a sličan iznos treba očekivati i u narednoj godini,

“I to je dodatni rizik i zbog čega treba ići na koznervativnije planiranje deficita”, rekao je Petrović.

Kada je reč o penzijama i platama, Petrović smatra da bi penzije trebalo da se indeksiraju po zakonu, odnosno po švajcarskoj formuli, dok za plate ne postoji pravilo.

U nedostatku pravila za plate, kaže Petrović, Fiskalni savet predlaže da one rastu šest odsto što bi dozvolilo i rast zaposlenosti u javnom sektoru od jedan odsto.

“Mislimo da je neophodan rast zaposlenosti u javnom sektoru, jer neki delovi javnog sektora nemaju dovoljan broj ljudi”, rekao je on.

Navodeći da se godinama odlaže uvođenje platnih razreda, Petrović kaže da bi umesto celokupne reforme platnog sistema mogle da se izaberu tri fundamentalne stvari.

Jedna je da se rast plata veže nekim pravilom, kao što se penzije vezuju za švajcarsku formula, drugo da se formira registar zaposlenih i njihovih zarada, a treće da se dođe do ujednačavanja plata za iste poslove.

 



Izvor

Similar Articles

Top