You are here
Home > Ekonomija > Japanski Nidek u decembru počinje da gradi fabriku Novom Sadu

Japanski Nidek u decembru počinje da gradi fabriku Novom Sadu

Fallback Image


igor, mirovic

Mirović je, gostujući u emisiji gostujući u emisiji Pravi ugao, rekao da je pre pet godina, kada je preuzeo dužnost predsednika Pokrajinske vlade, bilo više od 160.000 nezaposlenih na teritoriji AP Vojvodine, a danas je taj broj manji od 100.000.

“Novi zaposleni i nove kompanije koje dolaze su zaradile novac, a mi delimo dve vrste poreza sa republikom – porez na dobit preduzeća i porez na dohodak. Što je veći broj zaposlenih, budžet je sve puniji”, objašnjava on.

Mirović je istakao da je samo u ovoj godini u obnove škola u Vojvodini uloženo 270 miliona dinara i da su to uglavnom bile hitne intervencije, mnogo manjih investicija koje treba da upristoje školu, od zamene stolarije, krečenja, sanacije toaleta, te da je od 2016. godine na desetine škola učestvovalo u tome.

“Najvažnije da je Pokrajinska administracija prva počela sa velikim ulaganjima u zdravstvo, od 2016. Je uloženo više od 10 milijardi dinara u rekonstrukciju regionalnih bolnica i delova Kliničkog centra Vojvodine. Vlada Srbije je pomogla izgradnju blokova B i C KCV. Počinje rekonstrukcija subotičke bolnice, a pre mesec dana su počeli radovi na rekonstrukciji kikindske bolnice. Ovaj novac je bio i nedostajući novac za Kamenicu 3. To je treći blok sva tri instituta koji će služiti ne samo za veći komfor pacijenata, biće 20 soba za svak institut, već ćemo imati nove sobe za gama nož i novi PET centar. Mi radimo objekat, a Vlada Srbije kupuje opremu”, ističe Mirović.

Mirović napominje da je, kada je pre pet godina postao premijer, zatekao budžet od oko 60 milijardi dinara, a da je budžet za narednu godinu oko 90 milijardi. On naglašava da u Vojvodinu sada dolaze visoko sofisticirane kompanije, koje osim fabrika otvaraju i razvojne centre.

“Za desetak dana pustićemo u funkciju drugi deo Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu. Kompletan prostor od 30.000 kvadrata je već sada rezervisano, između ostalog i za razvojne centre velikih kompanija. Napravljena je veza između Univerziteta, naučno-tehnološkog koncepta, vladine politike koja je davala subvencije za dolazak takvih kompanija”, kaže on.

Pokrajinski premijer kaže da je prosek plata u Vojvodini 60.900 dinara, a da su plate u ovim stranim kompanijama daleko veće, te da će one zaposliti više od 5000 ljudi.

“Ekskluzivna vest je da u Vojvodinu dolazi japanska kompanija Nidek. Upoznali smo se na samu u Minhenu 2018. godine, a početkom decembra počinju da grade fabriku elektromotora za, kako oni kažu, sve što se vozi i što leti”, istakao je on.

Mirović kaže da se Pokrajinska vlada bori za manje razvijene sredine, ali da u javnosti o Vojvodini ne vlada precizno analiziranje situacije, kada je u pitanju životni standard i visina plata.

“Imamo loše nasleđe iz ranijih perioda, kada je reč o industriji, privatizaciji, propalim kompanijama. Najveći problem su 15 manje razvijenih opština od ukupno 45. Brojne manje lokalne samouprave polako po zaradama stižu vojvođanski presek. Drugi korak je dovođenje tehnološki jačih kompanija. Nedostaju nam u poljoprivredi investicije u preradu. Vojvodina sve više proizvodi u poljoprivredi, ali nedovoljno sa stanovišta novih proizvoda. Ja sam pre 30 godina učio da samo od kukuruza može da se dobije 400 proizvoda, nama to nedostaje. Poljoprivreda sama ne može da nosi privredni rast nigde u svetu, čak i zemlje kao što su Holandija ili Italija imaju učešće industrije mnogo veće nego poljoprivrede”, objašnjava on.

Na pitanje kako komentariše slučaj u Sremskim Karlovcima, gde se na zahtev ciglane traži promena prostornog plana, pri čemu bi usvajanje plana značilo proširivanje industrijske zone na 70 hektara i pretvaranje zemlje gde su vinogradi i vikendice u zemljište za eksploataciju rudarskih sirovina, Mirović priznaje da nije čuo za taj slučaj i da ne zna sve detalje, ali da će već sutra razgovarati sa predsednikom opštine.

“Iluzorno je misliti da će se ciglana širiti na 70 hektara, pre mislim da oni hoće da dovedu još neke druge kompanije. Treba pronaći kompromis između investitora, koji bi da zaposli Karlovčane, i onoga što je zaštita nasleđa Sremskih Karlovaca. Mi smo inicirali donošenje zakona o zaštiti nasleđa, uradili smo važnu stvar, a to je da smo bacili Sremske Karlovce u fokus interesovanja. Ove probleme lokalna samouprava treba da rešava tako što će zadovoljiti obe strane, i investitore i lokalce. Ne znam da li je to moguće, jer ne znam sve detalje. Ja i isto mislim da takva velika investicija treba da se prebaci na neku drugu lokaciju”, kaže on.

Govoreći o velikim iznosima koje država za subvencije stranim investitorima, Mirović naglašava da se država takmiči sa brojnim susednim zemljama, jer svi daju subvencije.

“Srbija je pokazala konkurentnost jer daje veće subvencije nego drugi. Onih 30 milijardi dinara razlike u budžetu Pokrajine je uloženo u škole, bolnice, puteve. Na sastanku sa investitorima iz kompanije Beri Kalebo, koja u Novom Sadu proizvodi čokoladu, razgovarali smo o očekivanoj dobiti i razumeli smo da će dobit i porezi koje će kompanija platiti višestruko nadmašiti ulaganja. Dalje, tu je nova tehnologija, kao i izvoz u zemlje okruženja. Ali tu su i mleko i druge sirovine koje će fabrika naručivati od domaćih proizvođača”, kaže on.

Mirović ističe da se u ovim novim kompanijama ne radi o modelu privatizacije kakav je bio u slučaju Geoksa, nego o modernim kompanijama,gde je je digitalizovano, gde ima veoma malo kontakta između čoveka i supstance.

“To je ogromna suprotnost u odnosu na Geoks, jer pre 5-6 godina smo tek počeli proces industrijalizacije. Zbog Geoksa se osećam se poražen, ali imam nadu da će u Vranje doći druga kompanija. Moraće opet subvencije da se daju, ali siguran sam da će to biti na korist građana. Ovo je otvoreno tržište, nema kod kompanija garancija da će ostati tu večno”, naglašava on.

Kada je u pitanju investicija kineskog Linglonga u Zrenjaninu i kritike pojedinih udruženja da je ta lokacija postala “zabranjeni grad”, Mirović kaže da nadležni organi nadziru proces izgradnje zajedno sa onima koji su davali dozvole, a da su tu najvažnija pitanja tehnologije zaštite životne sredine.

“Kinezi su napravili studiju procene uticaja na životnu sredine. Naši stručnjaci su mi pokazali čitavu tehnologiju koji će Loinglong koristiti, to će naši organi kontrolisati, to su nemački proizvođači filtera za zaštitu životne sredine. Ta udruženja i ekolozi treba da komuniciraju sa državnim organima. Da zajedno prekontrolišemo dokumentaciju o zaštiti životn sredine, a onda da tražimo od Kineza da vidimo da li su to implementirali. Ako vidimo manjakavosti, obećavam vam da ćemo intervenisati po zakonu, zakon se mora poštovati i o tome nema diskusije. Za nekoliko meseci će biti puštanje u rad i biće kompletan monitoring, ako ne urade šta su obećali, neće moći da rade”, zaključuje on.



Izvor

Similar Articles

Top