Stranica
Home > Ekonomija > KljuÄŤna godina za razvoj infrastrukture

KljuÄŤna godina za razvoj infrastrukture


Mali je istakao da će početi radovi na izgradnji takozvanog Moravskog koridora dužine 110 kilometara, kojim se povezuje Čačak, Kraljevo, Kruševac, Pojate, a koji je važan za dalji razvoj centralne Srbije.

“ÄŚetiri ili pet novih auto-puteva ćemo graditi samo ove godine. Završavamo najveći deo Koridora 11 i Koridor 10”, rekao je Mali u Skupštini Srbije.

Dodao je da na srpskim auto-putevima ima sve više automobila, navodeći da je 2018. godine prošlo 53.700 vozila, što je za 45 odsto više nego 2014.godine.

“Završetkom juĹľnog kraka i istoÄŤnog kraka Koridora 10 oÄŤekujte još veći broj i putniÄŤkih i teretnih automobila. Vratili smo se na mesto koje nam pripada, najvaĹľnija smo putna arterija u ovom delu Evrope”, rekao je Mali.

Ukazao je da investicije ne bi bile moguće bez završetka finansijske konsolidacije koje je 2014. godine započeo sadašnji predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Prema njegovim rečima, u prvih pet meseci Srbija je imala 17 odsto više stranih investicija nego prošle godine u istom periodu, precizirajući da su u 2018. one iznosile 3,5 milijardi evra.

On je pomenuo i novi investicioni program koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić.

“Mi sada razmišljamo na koji naÄŤin naša ekonomija treba da nastavi da raste. Taj investicioni ciklus treba da nam omogući da ostvarujemo stope rasta iznad pet odsto. Prošle godine smo imali 4,3 odsto BDP-a, ove godine do 3,8 odsto, ali sledeće godine, sa novim investicionim ciklusom, Ĺľelimo da budemo još brĹľe rastuća ekonomija”, rekao je Mali.

“Veća potrošnja za 11 odsto u prvih pet meseci”

Ministar finansija rekao je, komentarišući najnovije podatke Zavoda za stastiku u kojima se navodi da je potrošnja u Srbiji veća u prvih pet meseci za 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine, da to pokazuje da više novca cirkuliše srpskom ekonomijom i da ga ima.

Mali je dodao da u poslednjih pet ili šest godina prosečna stopa inflacije iznosi dva odsto, što znači da se za toliko cene u Srbiji u proseku povećavaju, ističući da je taj procenat najniži u Evropi.

Ministar finansija kaže da usled emisije evroobveznica nije došlo do povećaja javnog duga Srbije i dodaje da je on ostao na istom nivou kao ranije.

Srbija je, dodaje Mali, samo skupe kredite zamenila jefitnijim i tako uštedela novac koji bi plaćala za skupe kamate ili ukoliko bi se zadužila samo na domaćem tržištu.

Odbacio je navode da je Srbija dobila bolje uslove jer je, kako kaže, novac jeftin podsetivši da je on bio jeftin i 2008. godine kada je počela ekonomska kriza. Srbija je tada, kaže Mali, dobijala kamatnu stopu od 7,25 odsto, a danas od 1,6 odsto.



Izvorni link

Slični artikli

Top