You are here
Home > Ekonomija > Količina otpada koji se stvara građenjem i rušenjem, veća je od 100 miliona tona godišnje (AUDIO)

Količina otpada koji se stvara građenjem i rušenjem, veća je od 100 miliona tona godišnje (AUDIO)

Fallback Image


“Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu” aktivno je učestvovala u pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom kao deo Radne grupe.

sda, 768x512

Njihov predlog je prihvaćen i građevinski otpad se prvi put našao u zakonu. Prema rečima predsednika asocijacije Dejana Bojovića godinama se bore za regulisanje upravljanja građevinskim otpadom i poslova u vezi sa tim jer u svetu je to nova industrija koja pravi profit, a koja u Evropi postoji 40 godina.

“Mi se 10 godina borimo da ta oblast dobije zakonski okvir i kroz Zakon o upravljanju otpadom i kroz Zakon o izgradnji i prostornom planiranju, tako da smo konačno postigli cilj”.

Nezvanične procene su, uzimajući u obzir infrastrukturne radove koji su veliki, gradnju i rekonstrukciju objakata u gradovima, izgradnju brzih puteva i autoputeva, da je ta količina otpada koji se stvara građenjem i rušenjem veća od 100 miliona tona godišnje.

To su ogromne količine građevinskog otpada koji se reciklažom može koristiti u razne svrhe, a kod nas se uopšte ne koristi, kaže Bojović.

Bojović dodaje da je predlog, na osnovu kojeg je građevinski otpad ušao u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i dobio i svoj član, vrlo konkretan.

Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom napravljen je veliki korak za upravljanje građevinskim otpadom, smatra Bojović i dodaje da niko ne izmišlja toplu vodu jer se takva praksa, korišćenja te vrste otpada, koristi u svetu i mi pokušavamo da to uvedemo i kod nas.

To je dobar način da se taj materijal iskoristi maksimalno i dobije svoju punu funkciju.Time bismo smanjili korišćenje prirodnih materijala i mineralnih sirovina koje se besomučno troše u ovom građevinskom bumu koji se trenutno dešava kod nas.

Korist je višestruka, uštedeli bismo prirodne resurse, smanjili količine otpada na deponijama i uticaj na životnu sredinu, kaže Dejan Bojović.



Izvor

Similar Articles