Stranica
Home > Ekonomija > MoĹľe li pekara da bude startap

MoĹľe li pekara da bude startap


Kada je rodila treće dete Jana Mitrović je, kaže, rešila da zagospodari sopstvenim vremenom – dala je otkaz u marketinškoj agenciji i krenula u proizvodnju hrane. Ideju i savete o uzgoju klica i mikropovrća na policama našla je na internetu.  

“Kad god smo zvali telefonom ljudi nisu znali šta je u pitanju i onda smo naišli na nerazumevanje i na odbijanje. OdluÄŤili smo da odemo direktno, da pokucamo kod kuvara na vrata, ostavimo im bilje da probaju. To je uglavnom rezultiralo pozitivnim odgovorom”, rekla je Jana Mitrović.

Nikola je politikolog, ali je sreću i šansu da zaradi potražio u IT sektoru. Interesovanja korisnika društvenih mreža pretvorio je u aplikaciju koju prodaje, na primer, bankama.

Onima koji bi da krenu u posao savetuje da dobro istraĹľe oblast, provere iskustva drugih i spreme se za probleme.

“Jako je teško doći do kapitala za dalji razvoj posla. Vi moĹľete bez velikih ulaganja napraviti i zapoÄŤeti posao, a da biste taj posao proširili, ÄŤesto je potrebna investicija”, kaĹľe Nikola ĆurÄŤić.

Šta je kočnica startapova? 

Da je kočnica startapova u Srbiji nedostatak podsticaja, smatraju i u Centaru za demokratiju. Kažu da je problem što nadleženi poistovećuju preduzetništvo koje podrazumeva inovacije i nova zapošljavanja – sa samozapošljavanjem.

“Sredstva obiÄŤno dobijaju ljudi koji osnivaju preduzetniÄŤke radnje i rade sami u njima. To je, zapravo, jedan od oblika najranjivijih zaposlenih s obzirom na to da su oni najviše izloĹľeni ekonomskom riziku i nesigurnosti”, rekla je Sarita Bradaš iz Fondacije za demokratiju.

Tako se, objašnjava, umesto okretanja kvalitetnim radnim mestima i punoj zaposlenosti, loptica prebacuje na pojedinca. 

Rešavanje problema osnova je preduzetništva, a naši mladi rođeni i odrasli u vreme rata, sankcija, krize i tranzicije, izoštrili su kreativnost i dovitljivost.

“Naši mladi ljudi su veoma inteligentni, veoma kreativni i veoma upoznati sa svim onim što se nudi na trĹľištu. Od jedne primarne, na primer, jabuke, mi danas imamo jabuku sa razliÄŤitim ukusima u dĹľemu, u medu. Tako isto, u IT sektoru naši IT-evci izbacuju aplikacije koje zamenjuju menadĹľere koji kontrolišu poslovne procese”, istiÄŤe Vladimir Radovanović iz Centra za omladinsko preduzetništvo.

U 2018. godini više od 16.000 mladih osnovalo je firmu u Srbiji. Samo nema podataka koliko je među njima pravih startapova, a koliko, na primer, frizerskih salona ili pekara. 



Izvorni link

Slični artikli

Top