Stranica
Home > Ekonomija > Oprez: Kazna za izdavanje lažnog računa do 40 hiljada evra

Oprez: Kazna za izdavanje lažnog računa do 40 hiljada evra


Podgorica — Kompanija koja ne izda elektronski fiskalizovani račun od januara naredne godine rizikuje da plati kaznu do 40 hiljada evra.


Izvor: MINA-BUSINES

Foto: Depositphotos, elenathewise

To je znatno više nego što maksimalno predviđa važeći zakon u Crnoj Gori.

Kako prenosi agencija Mina, zakonom o elektronskoj fiskalizaciji proizvoda i usluga predviđena je kazna od osam hiljada do 40 hiljada evra za kompaniju ako ne izdaje fiskalne račune korišćenjem fiskalnog servisa i još niz prekršaja.

Kazna od dve hiljade do 12 hiljada evra predviđena je za preduzetnika, a od 1,3 hiljade do četiri hiljade evra za pojedinca.

Važeći zakon o porezu na dodatu vrednost predviđa kaznu od tri hiljade evra do deset hiljada evra za preduzeće koje ne izda račun, a od šest hiljada do 20 hiljada evra ako PDV ne obračuna u trenutku nastanka obaveze, piše “Pobjeda”.

Iz Ministarstva finansija Crne Gore su objasnili da su se na značajno povećanje kazni odlučili između ostalog i zato što je to bila preporuka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Komentarišući očekivani efekat većih kazni predsednik skupštinskog Odbora za ekonomiju, Predrag Sekulić, “Pobjedi” je kazao da veruje u njihovu delotvornost.

“Verujem da će povećane novčane kazne za neizdavanje validnih fiskalnih računa uticati na smanjenje sive ekonomije”, rekao je Sekulić i dodao da smatra da je preporuka MMF na mestu.

Ekonomski analitičar i profesor Fakulteta za menadžment Vasilije Kostić ne spori da visina kazni ima ključnu ulogu u poštovanju pravila, ali samo pod određenim uslovima, a ne apsolutno.

U datim uslovima visina kazni nije adekvatan instrument i neće, kako je naveo, rezultirati poboljšanjem time što će se kazne povećati.

Prema rečima Kostića, MMF i međunarodne organizacije ovoga puta nisu u pravu.

“Taj stav je zasnovan na neselektivnim, konsekventnim i konzistentnim sistemima, kakvi su u njihovim zemljama, što se još ne može reći za naš sistem”, smatra Kostić.

On je saopštio da su kazne jedan deo mehanizma, da dolaze na kraju i da svoju ulogu postižu samo ako su izvršene.

“Međutim, kod nas delovi mehanizma koji prethode kažnjavanju ne funkcionišu kako bi trebalo, već selektivno, a u određenom broju slučajeva do njih i ne dolazi, jer ko ima formalan ili neformalan uticaj, odnosno vezu, lako izbegne kažnjavanje. Oni drugi plaćaju ceh. U takvom sistemu visina kazni ne može mnogo pomoći u poboljšanju poštovanja propisa, jer se ništa neće promeniti”, zaključio je Kostić.



Izvorni link

Slični artikli

Top