Stranica
Home > Ekonomija > Poznaje li kapital državu, naciju, veru ili samo profit

Poznaje li kapital državu, naciju, veru ili samo profit


Vest da jedan srpski privrednik kupuje deonice jedne hrvatske kompanije izazvala je, najblaže rečeno, veliku pažnju tamošnje javnosti.

Najviše smo ulagli u Crnu Goru, BiH, Sloveniju, Hrvatsku i Severnu Makedoniju.  

Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS da je taj redosled odredio ekonomski interes naših kompanija, koje su svoje poslovne aranžmane vezivale za te zemlje, takođe i otvorenost tržišta, kao i ekonomski, neekonomski i politički razlozi.

"Najviše smo ulagali u prehrambeni sektor i poljoprivredu, IT industriju, prisutni smo i u sektoru bankarstva", istakao je Radovanović.

Prema njegovim rečima, naše investicije se povećavaju u regionu i imamo dobar trend rasta u odnosu na 2017. godinu, pošto postoje podaci iz 2018. godine. "Poredeći ih sa 2017. godinom porasli smo 2,3 puta", kaže on.

Radovanović kaže da smo udvostručili naše investicije ka regionu.

"Nemamo jasnu sliku koliko je investicija iz Srbije došlo"

Od 2010. do 2018. ukupno je milijardu i po investicija u region. On kaže da je to mnogo više s obzirom da mnoge naše kompanije posluju i u drugim zemljama u regionu i u svetu, tako da te investicije realizuju iz tih zemalja.

"Nemamo jasnu sliku koliko je zapravo investicija iz Srbije došlo, jer kada uđemo u poreklo kapitala tih ćerki-kompanija koje posluju u svetu regionu i kada vidimo njihovo poreklo – videćemo da su srpske investicije mnogo veće nego što NBS beleži", kaže Radovanović.

Nama su najviše dolazile investicije iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, BiH, Severne Makedonije.

"Njihove kompanije su najviše ulagale u elektrometlski sektor, kada se govori o Sloveniji, to je primer "Gorenja" koji je svoje pogone otvorilo u Valjevu i Zaječaru. Kada je Hrvatska u pitanju to je sektor trgovine, prehrambene i građevinske industrije, a kada je u pitanju Severna Makedonija odnosi se na farmaceutski sektor", objasnio je Radovanović.

Kada se govori o razmeri, četiri puta je više investicija Hrvatske u Srbiji, dva puta je više slovenačkih nego obrnuto. U Crnoj Gori smo četiri puta više uložili.

Prepreke za ulaganja 

Govoreći o nesrazmeri, kaže da je pored političkog i objektivni razlog kao prepreka za ulaganje. 

"Kada smo se otvarali nakon 2000. godine, ušli smo kansije u tranziciju od Hrvatske i Slovenije i krenuli u privatizaciju, naše firme su bile u ponudi za investiranje i u tom periodu je najviše investicija došlo iz te dve zemlje", rekao je Radovanović.

Istakao je da je postojala i nespremnost naših kompanija u to vreme da ulažu u region, posebno u te dve zemlje. "Danas su kompanije ojačale i tehnološki su uznapredovale i imamo praktične primere dobih, kvalitetnih investicija", rekao je on.

Naveo je primer "Nektara" koji je krenuo sa akvizicijom "Fruktala". AIK banka je kupila Gorjensku banku, a primer ulaganja u saobraćaju – MK grupa je kupila aerodrom "Portorož".

Najamanje prepreka za ulaganje je u Bih, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Najlakša investicija je bilo ulaganje MTS-a u "Telekom Srpske".

"Što se manje politika bude mešala u biznis, imaćemo više investicija u regionu i mi kao PKS podržavno kako investicije iz Srbije tako i investicije iz regiona u Srbiju", istakao je Radovanović.



Izvorni link

Slični artikli

Top