You are here
Home > Ekonomija > Prvo zaduženje države za obveznice za obeštećenje u procesu restitucije januara 2022

Prvo zaduženje države za obveznice za obeštećenje u procesu restitucije januara 2022

Fallback Image


Da bi obezbedila ove isplate država će se zadužiti i u januru 2022. godine emitovati državne obveznice u ukupnom iznosu od 76,5 miliona evra.

agencija, restitucija

Iz Mreže za restituciju najoštrije su kritikovali tu odluku Vlade Srbije, te poručuju naslednicima da ne odustaju od oduzete imovine i traže njen povrat u naturalnom obliku.

Državne obveznice za obeštećenja u procesu restitucije biće emitovane u više serija sa različitim datumima dospeća, od 2023. do 2034. godine. U prvoj godini isplaćivaće se samo akontacija u iznosu od deset procenata, dok maksimalno obeštećenje po podnosicu zahteva ne može preći 500.000 evra.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić za Radio Novi Sad ističe da za zaduživanje nema nikakve potrebe jer je u najvećem broju slučajeva moguć povrat imovine u naturi, ali i zbog toga što je pre deset godina fromiran budžetski Fond za restituciju upravo za ove namene.

Država će emitovati obveznice denominovane u evrima koje će dospevati godišnje, a prva isplata je 15. januara naredne godine u odnosu na godinu kada je isplaćena akontacija.

Obveznice se, isplaćuju u roku od 12 godina, osim za lica koja su starija od 70 godina, za koje će roku biti pet godina, te za starije od 65, 10 godina. Odšteta će biti isplaćena jednokratno i u novcu jedino korisnicima restitucije čija potraživanja ne prelazi iznos od 1.000 evra. Mile Antić tvrdi da se na ovaj način nastavlja diskriminacija bivših vlasnika zarad privilegija političkih moćnika.

Mreža za restituciju ranije je pozvala bivše vlasnike i naslednike da ne odustaju od svoje imovine i žale se na odluku Vlade da obeštećenje bude svega 15 odsto procenjene imovine. Antić kaže da statistika pokazuje da je taj apel imao odjeka.

On pita zašto nema novca u budžetu koji je inače namenjen za restituciju, odnosno gde su pare iz budžetskog fonda za restituciju.

Prva isplata očekuje se sledeće godine, a Antić potražioce imovine savetuje da sačekaju.

U prvoj godini se isplaćuje akontacija od 10 odsto a kasnije obveznice. Mile Antić iz Mreže za restituciju tvrdi, međutim, da je budžetski fond za restituciju prazan i da se ni ne puni, te da postoje ozbiljne sumnje da će ikakvih isplata naslednicima uopšte biti.

Iz Agencije za restituciju navode, međutim, da je do sada doneto 60.000 odluka u predmetima od ukupno 85.000 zahteva za vraćanje oduzete imovine, te da je naturalna restitucija u završnoj fazi, izuzev poljoprivrednog zemljišta.

Oni navode da je tako u Novom Sadu ostalo još od dve do dve i po godine za vraćanje poljoprivrednog zemljišta, dok će se pararelno donositi i rešenja o pravu na obeštećenje. Najavljuju i da će za tri do četiri godine biti doneta sva prvostepena rešenja.

Prema poslednjim podacima Agencije za restituciju, do 15. oktobra ove godine bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno je više od 556.800 kvadrata poslovnih prostora, zgrada i stanova. Ovim rešenjima nije obuhvaćena konfesionalna restitucija, niti građevinsko, poljoprivredno i šumsko zemljište.

Na području Zrenjanina, na primer, prema podacima Agnecije, do navedenog perioda podnosiocima zahteva za restituciju vraćeno je 3.633 hektara oranica, 144 objekta, 92 poslovna objekta, 19 stanova i 33 zgrade.

piqsels

U celoj zemlji ukupno je vraćeno 80.743 hektara poljoprivrednog zemljišta, 7.428 objekata, 1.142 stana, 1.251 zgrada i 5.035 poslovnih prostora.

Najviše poslovnih prostora, zgrada i stanova vraćeno je u beogradskim opštinama Stari grad i Vračar. Sem vraćanja imovine u naturalnom obliku, Agencija za restituciju je donela više od 2.500 rešenja o pravu na novčano obeštećenje za one kojima imovina nije mogla da bude vraćena a isplata akontacije u novcu počinje u martu naredne godine.

Inače, prema ranijim najavama iz Agencije, ceo proces restitucije trebalo bi da bude okončan do 2025. godine. U tom periodu trebalo bi da se okončaju svi postupci povraćaja u naturi, koji se odnose i na poslovne objekte, zgrade, i na građevinsko i poljoprivredno zemljište, kao i postupanja kod odluka drugostepenih organa i sudova.

Ipak, naslednicima imovine oduzete nakon Drugog svetskog rada i dalje veliki problem predstavlja nepoštovanje zakonskog roka za odlučivanje o žalbi na prvostepeno rešenje Agencije za restituciju, pa se umesto propisanih 90 dana o žalbama u Ministarstvu finanasija odlučuje godinu, dve dana pa i više, što obesmišljava ideju pravične naknade u restituciji.



Izvor

Similar Articles

Top