You are here
Home > Ekonomija > Rebalans sutra u Skupštini, novi budžet iduće nedelje u Vladi

Rebalans sutra u Skupštini, novi budžet iduće nedelje u Vladi

Fallback Image


“Sutra ću u parlamentu braniti predlog rebalansa budžeta za ovu godinu, a već naredne nedelje očekujem na vladi predlog budžeta za 2022. godinu, koji će biti pozitivan i razvojni budžet, sa većim platama i penzijama, i većom minimalnom zaradom za 9,4 odsto”, rekao je Mali gostujući na TV Prva.

sinša, mali

Mali je istakao da će se već u narednih par dana znati koliko će biti uvećane plate i penzije, pošto se završava rad na izradi novog budžeta za 2022. godinu.

Kada je reč o subvencijama za prelazak na novi model fiskalizacije odnosno zamenu fiskalnih kasa, Mali je rekao da za poreske obveznike koji su se prijavili danas počinje isplata odnosno da se neće čekati da istekne rok za prijavljivanje da bi se novac počeo uplaćivati.

Objasnio je da će isplate ići nedeljno, kako se privrednici budu prijavljivali za subvencije.

Građani će preko QR koda moći da provere fiskalni račun

Mali  je izjavio da će građani u e-fiskalizaciji moći preko QR koda da provere svaki fiskalni račun da li je pravi ili falš i tako pomognu državi u borbi protiv sive ekonomije.

“Novom fiskalizacijom se jače borimo protiv sive ekonomije, a jedna od novina je da će račun imati QR kod i svaki kupac će preko mobilnog telefona moći odmah da proveri da li je taj fiskalni račun pravili ili falš”, rekao je Mali.

On je istakao da država i u toj oblasti ide u korak sa digitalizacijom, novim tehnologijama i novim trendovima.

“Uz e-Fakture i e-Otpremnice koje, takođe, uvodimo 2023. godine, imaćemo sistem koji će mnogo doprineti da suzbijemo sivu ekonomiju i teško će biti da neko ostane u sivoj zoni, i ili će raditi legalno ili će biti potpuno u crnoj zoni, što je onda predmet za tužilaštvo i policiju”, naglasio je ministar finansija.

Gradimo uređeniju i bolju Srbiju – želimo da nam privreda bude konkurentnija i atraktivnija, poručio je Mali.

Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem koga će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i avans za budući promet, izdavati fiskalni račun sa QR (kju ar) kodom.

Elektronski fiskalni uređaj, osim kase, može da bude i računar, tablet, mobilni telefon.

QR kod na računu podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov račun izdat u skladu sa zakonom.

Prijavljenim privrednicima će se uplaćivati po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom mestu i još toliko po fiskalnom uređaju, s tim što će onima koji nisu u sistemu PDV-a biti uplaćen iznos veći za 20 odsto.

Prijavljivanje je počelo 15. oktobra i trajaće do 31. januara sledeće godine, podsetio je Mali.

Govoreći o rebalansu budžeta za ovu godinu, Mali je rekao da u budžetu ostvaren bolji rezultat od očekivanog za oko 1,5 milijardi evra i da je sasvim realno očekivanje da će srpski BDP ove godine zabeležiti rast od najmanje sedam odsto.

Mali očekuje da će prosečna plata u decembru iznositi između 618 i 620 evra.

Takođe, deficit budžeta će iznositi 4,9 odsto, umesto očekivatnih 6,9 odsto BDP-a, a javni dug na kraju 2021. iznosiće 58,2 odsto, rekao je ministar. Napomenuo je da je javni dug u EU 97 odsto BDP-a.

Mali je podsetio da 1. novembra počinje isplata drugih 30 evra pomoći svima građanima koji su se za tu pomoć prijavili i da će taj nova prvo dobiti penzioneri.

Tako će penzioneri 1. novembra dobiti po 30 evra, a ostali građani 2. i 3. novembra, dodao je Mali.

Građani koji se nisu raniji prijavili za pomoć 30 plus 30 evra ili su sada stekli uslove, na primer, postali punoletni, mogu da se prijave za isplatu 20 evra u decembru – od 15. do 30. novembra.

Odbor za privredu usvojio Predlog rebalansa budžeta za 2021.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku usvojio je danas Predlog rebalansa budžeta za 2021. godinu, kojim je, kako je rečeno, izvršena preraspodela sredstava čime su pojedina ministarstva dobila veća sredstava za pojedine kapitalne projekte.

Ukupni budžetski prihodi predviđeni rebalansom iznose 1.488,5 milijardi dinara, a rebalansom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.792,95 milijardi dinara.

placanje plate penzije isplata uplata uplacivanje kredit krediti stipendije stipendija dinari dinar novac jpg

Kada je reč o Ministarstvu privrede, državni sekretar Milan Ljuštić rekao je da je rebalansom budžet tog Ministarstva 93,3 milijardi dinara, dok je rebalansom iz aprila iznosio 104 milijardi dinara.

Naveo je da je u tom Ministarstvu napravljena ušteda, jer je završeno sa isplatom minimalca, a napravljen je i ušteda u materijalnim troškovima.

Ljuštić je istakao da je tri milijardi dinara izdvojeno za projekat podrške za nabavku elektronskih fiskalnih uređaja.

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković navela je da će i kroz ovaj rebalans biti nastavljeno sa politikom koja bi trebalo da obezbedi povećanje energetske efikasnosti.

Rebalansom budžeta su, ističe, izdvojena sredstva za izgradnju gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, čija izgradnja počinje u novembru.

Deo rebalansa su, kaže, projekti koji se zasnivaju na obnovljivim izvorima energije.

“Posebnu pažnju izdvojili smo za energetski ugrožene kupce, danas ih ima oko 70.000, a mi smo predložili i u fazi je usvanja nova Uredba o energetski ugroženom kupcu koja bi trebala taj broj da poveća na više od 200.000”, rekla je Atanacković na Odboru.

Navela da građani moraju biti zaštićeni od trenutne energetske krize i ponovila da cena energenata neće rasti do kraja grejne sezone.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Žikica Nestorović rekao je da je rebalansom izdvojeno 240 miliona dinara za digitalizaciju turističke ponude.

Takođe, izdvojeno je i 50 miliona dinara za turističke agencije, a subvencija će se dodeljivati turističkim agencijama na ime tekućih troškova za obezbeđenje garancije putovanja za ovu godinu.

Istakao je da su turističke agencije najviše pogođene pandemijom i dodao da je to ponuda koja se nastavlja od prethodne godine.

Nestorović je podsetio da agencije imaju rok do 15. januara da izvrše zamenska putovanja i naveo da je do sada zamenjeno samo 50 odsto putovanja.

Mali: Svaki slobodan dinar ulažemo,a ne ugrožavamo stabilnost

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da svaki slobodan dinar želi da investira u izgradnju autoputeva, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, podizanje plata i penzija, ali ne ugrožavajući makroekonomsku stabilnost.

Odgovarajući na predlog predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da država planira deficit od dva odsto za iduću godinu, odnosno manji nego ove godine, Mali je kazao da se svakako ide na smanjenje deficita i da je ove godine bilo jednokratnih davanja.

“Sa MMF smo dogovorili deficit od tri odsto za narednu godinu. Deficit od tri odsto će nam omogućiti da nam udeo javnog duga u BDP-u bude sledeće godine 55, 5 odsto”, rekao je Mali na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Mali kaže da je procena MMF-a da će taj iznos biti dovoljan da se nastavi politika ulaganja, odnosno ekspanzivna fiskalna politika.

“Da smo rekli da idemo sa dva odsto deficita, vi biste rekli da može i jedan odsto. Četiri godine zaredom pre krize imali smo suficit. Onda su nas kritikovali i govorili da je to loše. A sada kada imamo deficit, i to opravdano, onda je problem što ga imamo. Šta bi nama vredeo deficit od bio kog broja a da smo izgubili radna mesta, zatvorili fabrike, da država nije pomogla koliko je mogla”, upitao je Mali.

Onda bi, dodaje, neko rekao, imate sjajan rezultat, a ljudi umrli od gladi ili niste nabavili vakcine.

Na komentare Pavla Petrovića da pomoć treba dati građanima, ali ne svima, Mali je pozvao Fiskalni savet da kaže kome to ne treba dati pomoć, navodeći da je ekonomska politika vlade usmerena ka svakom građaninu.

Komentarišući bojazan koju je izrazio Petrović po pitanju kamatnih stopa i povećanju javnog duga Srbije, Mali je kazao da je opravdano zaduživati se sada, jer kamatne stope nikada nisu bile niže.

“Na računu imamo 372 milijarde dinara. NBS održava makroekonomsku stabilnost, kupovinom zlata, podizanjem deviznih rezervi. Ukoliko dođe do podizanja kamatne stope onda izbegavate da izlazite na međunarodno tržište kapitala”, rekao je Mali.

On je zaključio i da defciit mora da bude onoliko visok koliko podržava projektovanu stopu rasta.

Mali je podsetio da je ocena Fiskalno saveta prošle godine bila da će maksimalna stopa rasta ove godine biti 3,5 do četiri odsto i da će nivo javnog duga biti preko 60 odsto.

“Meni je drago da se te projekcije nisu obistinile. Mi ove godine imamo stopu rasta od preko 7 odsto, imaćemo udeo javnog duga u BDP-u 58,2 odsto tako da ako pogledate odgovornost naše ekonomske politike način na koji je vodimo je upravo usmeren ka tome da imamo što višu stopu rasta”, rekao je Mali.

On je dodao da je osnovni cilj odgovorne ekonomije, sa kojom bi se, veruje i Petrović složio, da pokuša da izađe iz krize sa što većim stopama rasta.

“Mi smo to uradili kroz strukturu budžeta koju smo definisali za 2021. godinu. Nastavićemo tako i za 2022. godinu”, rekao je Mali.

Kovačević:Rast BDP-a bi mogao biti i viši od sedam odsto

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izjavio je danas da je predlog novog rebalansa budžeta za 2021. godinu konzervativan, a da to potkrepljuje analitikom koja je rađena za Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a koja kaže da bi rast BDP-a ovde godine mogao da dostigne i 7,5 odsto.

Govoreći na sednici Odbora za finansije, Kovačević je podsetio da se rebalansom predviđa rast BDP-a od sedam odsto, dodajući da bi on mogao da bude i veći.

Očekuje se, kaže, da će industrija imati rast od 4,8 do pet odsto, da bi udeo građevinarstva u BDP-u mogao da poraste na 19,6 odsto do 20 odsto, usluge 8,5 odsto, a da će jedino poljoprivreda imati pad zbog suše.

Kovačević kaže da nisu uzeti u obzir eventualni efekti nastavka inflacije koja je u septembru pokazala rast veći nego u avgustu i dostigla 5,7 odsto.

“Računamo da to neće imati značajnog efekta na industrijsku proizvodnju i potrošnju”, navodi Kovačević.

Govoreći o javnom dugu, Kovačević je istakao da je bitno što je značajno smanjen deficit, a da je opet ostala potreba da se održi rast i stabilnost u vremenu pandemije.

Zaduživanje koje je planirano je, kaže, poželjno i ne nosi značajne rizike i dodaje da nivo javnog duga ostaje ispod 60 odsto BDP-a, odnosno ispod nivoa Mastrihta.

Pozdravio je što i ovaj rebalans budžeta predviđa visoka ulaganja za kapitalne investicije, odnosno u investicije koje će doneti novi rast BDP-a i rast ekonomije u budućnosti.

 



Izvor

Similar Articles

Top