Stranica
Home > Ekonomija > Srećan dan paradajza: Pojedu više od Srba, a proizvode tri puta manje

Srećan dan paradajza: Pojedu više od Srba, a proizvode tri puta manje


Beograd — Danas se u Austriji obeležava Dan paradajza, omiljena namirnica na pijacama i marketima širom zemlje.


Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos/Valentyn_Volkov

Svet

Na svetskom nivou proizvede se godišnje više od 170 miliona tona paradajza, a najveći proizvođač, koji drži gotovo trećinu svetskog tržišta je Kina. Slede Indija i SAD, zatim, Turska, Italija i Španija. Ono što je širom sveta među ljubiteljima paradajza i dalje dilema, jeste da li je paradajz voće ili povrće, ali proizvođači se oko toga ne pitaju mnogo, što pokazuje sumia od 88 milijardi dolara koliko vredi ukupan izvoza paradajza u svetu.

Austrijanci proizvedu tri puta manje paradajza nego Srbi, no prosečan stanovnik Austrije pojede tri kilograma više ovog voća nego stanovnik naše zemlje.

Svakog 8. avgusta Austrijanci slave paradajz, a ovaj praznik ustanovljen je pre 10 godina.

Uvezli 275.000 tona paradajza

Prema statističkim podacima, svaki stanovnik Austrije u proseku pojede 29 kilograma paradajza, a pre dve decenije potrošnja je bila svega 16 kilograma.

Međutim, samo jedna petina pojedenog paradajza u Austriji je i poreklom iz te zemlje. Prema zvaničnim podacima, prošle godine u toj zemlji potrošnja paradajza je iznosila 275.000 tona, dok se proizvelo 54.000 tona.

Od te količine, u izvoz je otišlo 45.000 dok se istovremeno u ovu zemlju uvezlo 266.000 tona paradajza.

Kada je reč o Srbiji, podaci iz 2017. godine govore da svaki stanovnik naše zemlje godišnje potroši po 26 kilograma paradajza, a da li će zbog visokih cena ove godine ta potrošnja i dalje biti na tom nivou, utvrdiće statističari.

U Srbiju uvozimo iz Italije i Albanije

Srbija proizvede između 130.000 i 170.000 tona paradajza godišnje, a 80 odsto ove količine rodi na otvorenim površinama, njivama,i plantažama. Zbog geografskog podneblja naše zemlje i vremenskih prilika u periodu važnom za sazrevanje paradajza, ova kultura kod nas često kasnije sazri da bi bila spremna za prodaju u jeku leta, a to ostavlja dovoljno vremena da uvoznici pronađu svoje mesto pod suncem i zarade novac.

Sekretar udruženja za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović navodi da smo prošle godine izvezli paradajz u vrednosti 5,3 miliona evra, a uvezli za 18,7 miliona evra. Paradajz iz Srbije izvozimo na susedna tržišta, a uvozimo iz Italije, Makedonije i Albanije, jer su to prostori gde paradajz ranije sazri.

Dok ne stigne domaći paradajz sa otvorenih površina, tokom 10 do 15 dana svake godine cene skoče, a ove godine prebacile su 200 dinara za kilogram.

“Sad kad kreće naš paradajz iz otvorenih zasada, cena drastično pada i još će više padati”, procenuje Bogdanović.

Zasađene površine pod ovom kulturom u Srbiji variraju od osam do deset hiljada hekara, a prosečni prinos je 15,5 tona po jednom hektaru. U Srbiji se paradajz proizvodi na velikom broju parcela koje su malih površina i nemamo ozbiljnih velikih proizvođača paradajza, kaže Bogdanović za Tanjug.

“Proizvodnja je jako skupa pa niste konkurentni na tržištima i niste u stanju da obezbedite ni kontinuitet ni količine”, objašnjava on i dodaje da je ponegde problem i kvalitet, jer izostaje primena pravilnih agrotehničkih mera.



Izvorni link

Slični artikli

Top