Stranica
Home > Ekonomija > Surovost u klanicama ostavlja posledice, Ĺľivotinje ne smeju da pate

Surovost u klanicama ostavlja posledice, Ĺľivotinje ne smeju da pate


Vlasnica mesare iz Ĺ apca kaĹľe da je odavno uvidela da kvalitet mesa zavisi od postupanja sa Ĺľivotinjama. U poÄŤetku je koristila usluge klanice, a onda je, nezadovoljna higijenom i kvalitetom mesa, podigla kredit i otvorila sopstvenu klanicu.

“Svinje i goveda se odmaraju u oborima koji su namenjeni za njih, onda imamo tunel klanja gde ulaze kod omamiljivaÄŤa jedan po jedan. Tu se omamljuju, kolju se i tu dolazi do iskrvavljenja”, objašnjava Suzana Kojić iz mesare “Jelena”.

Međutim znatan broj ode na klanje bez omamljivanja, mnogi ne sačekaju da životinja iskrvari pre nego što počnu dalju obradu mesa, kažu u Orki.

“Imamo primere da su radnici izrazito grubi prema Ĺľivotinjama prilikom istovara i utovara, da se vrlo ÄŤesto Ĺľivotinje utovaruju tako što im se lome repovi, što se udaraju štanglama, šipkama i tako dalje”, navodi Elvir Burazerović iz Orke.

 Do saznanja su, kažu, došli nezvanično, na osnovu razgovora sa zaposlenim u klaničnoj industriji i inspekcijskim službama.

“I, naĹľalost, utvrdili smo da u preko 60 odsto sluÄŤajeva veterinarski inspektori nisu uopšte prisutni pri liniji klanja, što je njihova zakonska obaveza”, rekao je Burazerović.

Iz Uprave za veterinu to oštro demantuju.

“Veterinarska inspekcija je uvek prisutna prilikom klanja Ĺľivotinja. Uprava za veterinu, u skladu sa zakonom o veterinarstvu, u poslednjih godinu dana je ukljuÄŤila veliki broj veterinarskih stanica koje obavljaju pregled na liniji klanja, tako da smo sa te strane pojaÄŤali veterinarsku inspekciju”, rekao je Zoran Ivanović, naÄŤelnik odeljenja Veterinarske inspekcije.

Saveti struÄŤnjaka

StruÄŤnjaci kaĹľu da za plemenitiji, humaniji odnos prema Ĺľivotinjama nisu potrebne dodatne investicije, već samo sunÄŤeva svetlost, ÄŤist vazduh i voda, šetnja…

Životinje koje se omamljuju i kolju, moraju se paravanima ograditi od onih koje čekaju na to. Tako se izbegava strah životinje koji dovodi do promene u organizmu.

“Dolazi do fiziÄŤih, hemijskih i senzornih promena u kvalitetu mesa i to se odraĹľava na njegov jestivi kvalitet. Dolazi do pojave tvrdog, tamnog i suvog mesa ili, pak, druga opcija jeste mekano i vodnjikavo meso”, objašnjava dr Dušica Ostojić Andrić sa Instituta za stoÄŤarstvo.

Grupa naučnika ide i korak dalje – u svojim radovima dokazuju da jedenjem takvog mesa, čovek u sebe unosi takozvane hormone stresa i straha koji doprinose razvoju kardio-vaskularnih bolesti.



Izvorni link

Slični artikli

Top