You are here
Home > Ekonomija > Tabaković: Rebalans budžeta opravdan i važan

Tabaković: Rebalans budžeta opravdan i važan

Fallback Image


Između ostalog, dodaje, razlog za veći rast od prethodno projektovanog u prvoj polovini godine jesu i efekti mera za podršku privredi i građanima.

Tabaković je navela da su prihodi ovim rebalansom znatno veći od prethodno projektovanih zbog povoljnijih kretanja na tržištu rada, boljih rezultata poslovanja privrede i bržeg oporavka finalne potrošnje.

tabaković

Istakla je i da je deficit republičkog budžeta za čak dva odsto bruto domaćeg proizvoda niži u odnosu na prvi rebalans iz aprila 2021.

Guverner je kazala da je ovim rebalansom važna i dodatna podrška građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije, i još veća produktivna kapitalna ulaganja.

Uz sve to, ističe da učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu ostaje očuvano ispod 60 odsto, tačnije, planirano je na 58,2 odsto.

Govoreći o rebalansu iz ugla monetarne politike, Tabaković je izdvojila da to što je povećanje zarada u javnom sektoru sporije od projektovanog rasta nominalnog BDP za ovu godinu, NBS smatra važnim i sa aspekta inflacije, i sa aspekta održivog privrednog rasta.

“Opredeljenje Vlade Srbije da nastavi da povećava kapitalne rashode, koji će na nivou opšte države biti oko 7,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, smatramo važnim elementom rasta ukupnih fiksnih investicija, čije će učešće u narednim godinama biti preko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda”, rekla je Tabaković.

NBS, dodaje, pozitivno ocenjuje i finansiranje budžeta putem petogodišnjih, sedmogodišnjih i dvanaestogodišnjih dinarskih obveznica, kao i putem zelenih evroobveznica.

Osim što je po ta dva osnova obezbedeno finansiranje po najnižim kamatnim stopama, i što se daje doprinos strategiji dinarizacije, njima je, objašnjava Tabaković, podržan dalji razvoj domaćeg finansijskog tržišta i stavljen akcenat na projekte kojima se unapređuje životna sredina.

“Petogodišnje, sedmogodišnje i dvanaestogodišnje dinarske obveznice Srbije ove godine su uključene u prestižni indeks JP Morgan-a”, podsetila je Tabaković.

Na rast inflacije utiču pritisci sa globalnih tržišta

Na blagi rast inflacije u Srbiji ne utiče povišena tražnja zbog državnih davanja, već troškovni pritisci među kojima su uska grla u lancu snabdevanja, rast cene energenata, metala i drugih sirovina i to uglavnom dolazi sa globalnih tržišta, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Govoreći na skupštinskom Odboru za finansije, Tabaković je kazala da od marta 2020. godine do septembra 2021. godine, Srbija ima inflaciju u proseku od 2,2 odsto.

“Ono što je najvažnije jeste da držimo usidrenim inflaciona očekivanja i da imamo prelivenu inflaciju iz sveta, po pitanju cena energenata i hrane, a da nam jednokratna i druga povećanja plata i davanja građanima nisu ni na koji način uticala na povećanje inflacije u smislu tražnje”, rekla je Tabaković.

U manjoj meri, kako kaže, na povećanje inflacije uticala je suša.

Istakla je da je obaveza države da drži inflaciona očekivanja i dodala da ona jesu u granicama cilja.

Tabaković je iznela podatak da je bazna inflacija u Srbiji trenutno 2,6 odsto, dok je, navodi, u Češkoj 5,8 odsto, u Rusiji 7,6 odsto, Poljskoj i Mađarskoj oko četiri odsto, u Rumuniji nešto ispod četiri odsto.

Uverena je, kaže, da razloga za strah od inflacije ne bi trebalo da bude u velikoj meri i izrazila uverenje da će se projekcije NBS ostvariti i da će u drugoj polovini naredne godine inflacija biti u granicama cilja.



Izvor

Similar Articles

Top