Stranica
Home > Ekonomija > “Zapadni Balkan povoljan za investicije”

“Zapadni Balkan povoljan za investicije”


Ana Brnabić je navela da Srbija iz godine u godinu napreduje, da je već više godina najuspešnija u privlačenju stranih direktnih investicija i dodala da je to zahvaljujući reformama koje je sprovela.

Prenela je da je u prvih pet meseci zabeleženo već 1,2 milijardi evra investicija u Srbiju, što je za 17 odsto više nego u istom periodu rekordne prošle godine.

Ocenila je da je taj rezultat važan za reforme koje su sprovedene i koje omogućavaju dobru budućnost i najavila da će biti nastavljene reforme i da će nastojati da privuku investicije koje nisu radno intenzivne, već u kreativnu industriju.

“Doprineli smo da region postane stabilniji, da se sve više povezuje. Ako tako nastavimo, pred nama je svetla budućnost”, naglasila je Brnabićeva.

Upitana za kineske investicije, premijerka je rekla da Srbija ne pokušava da privlači samo kineske investicije, već se trudi da privuče investicije iz celog sveta.

Prema njenim rečima, kineske investicije u infrastrukturu su veoma bitne i to ne samo Srbiji, već celom Zapadnom Balkanu i dodala da će na kraju ti projekti, kada region uđe u EU, postati evropski.

Istovremeno je ukazala da je hipokrizija kritikovati kineske investicije u zemlje regiona, a istovremeno se prihvataju u Zapadnoj Evropi ulaganja iz te azijske zemlje. 

Podsetila je da je 90 odsto investicija iz Kine otišlo u zapadnoevropske zemlje i navela da je samo u Velikoj Britaniji investirala 70 milijardi evra.

Brnabićeva je naglasila da su proevropske snage u Srbiji na vlasti, a i da većina građana Srbije podržava evropski put.

“Verujem da je put vaĹľniji od destinacije, a put je pristupni proces, koji je vreme sprovoÄ‘enja reformi. Ĺ to pre svi mi napredujemo na tom putu i pored teškog i trnovitog puta, to će biti bolje po nas u regionu, ali i za EU. Nema plana B. Naša spoljna politika ima dva strateška cilja – jedan je evropski put, a drugi stabilnost u regionu”, navela je premijerka.

Ukazala je da je njen posao “Srbija u EU”, ali i dodala da pristupanje zavisi od same EU.

Rama: Neophodna veća regionalna saradnja

Albanski premijer Edi Rama rekao je da region prolazi kroz veoma interesantno vreme, u kojem su rezultati reformi vidljivi.

Naveo je da Albanija snažno radi na sprovođenju reformi kako bi zemlja mogla snažnije da privuče investicije i ulagačima dala maksimalne garancije i predvidivost.

U isto vreme, dodao je Rama, Albanija je svesna da mora da se osloni i na svoje prirodne resurse, posebno naftu, rude i hidroenergetske potencijale.

Preneo je da je dobra vest da je “Ĺ el” pronašao nalazište kvalitetne nafte u Albaniji i dodao da uz stalno rastući broj turista Albanija pokušava sve to da materijalizuje u svoju korist.

Rama je, međutim, naglasio da je za veći rast neophodno da se iskoristi potencijal celog regiona, za šta je neophodna veća regionalna saradnja i interakcija.

“Uveren sam da, ako budemo imali dovoljno svesti i snage, moĹľemo da napredujemo u saradnji i otvorimo novo poglavlje u kome neće biti okretanja ka istoriji ili insistiranju na granicama, već na neku vrstu šengenskog prstora za Zapadni Balkan, onda ćemo moći da iskoristimo sve potencijale”, naglasio je Rama.

Zaev: Tržište Zapadnog Balkana zanimljivo za investitore

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev istakao je da je region Zapadnog Balkana danas drugaÄŤiji nego ranije. Prema njegovim reÄŤima, mnoge stvari su se dogodile, a zemlje regiona su odluÄŤne da se povezuju.

“Sledili smo pozitivan primer Srbije, koja je vodeća na putu ka EU. Reforme su donele napredak u ekonomiji”, poruÄŤio je Zaev.

Istakao je da je važno i da se reše politička pitanja koja je Severna Makedonija rešila, prvo sa Bugarskom, a potom sa Grčkom, što je već donelo efekte.

Preneo je da je nakon Prespanskog sporazuma trgovina sa Grčkom porasla za 21 odsto. Izrazio je nadu da će EU na taj napredak poslati sa svoje strane pozitivnu poruku regionu.

Ukazao je i da su investicije u Severnu Makedoniju značajno porasle u poslednjih sedam godina i da su dostigle više od 737 miliona dolara, dok su ranije bile svega 200 miliona dolara.

Međutim, dodao je da je rast BDP-a 4,1 odsto, što je dobro, ali nedovoljno da se dostignu zapadne zemlje.

Kako bi se postigao veći rast neophodno je olakšati trgovinu i investicije, rekao je Zaev i naglasio da Severna Makedonija priprema mnoštvo mera kako bi smanjila čekanja na granici, ali i birokratiju kroz priznanja atesta susednih zemalja.

Naglasio je da je zajedničko tržište Zapadnog Balkana zanimljivo za investitore, jer ono predstavlja tržište od 20 miliona stanovnika.

Dodao je da EU ne mora danas, na ministarskom sastanku u Luksemburgu, da odluÄŤi o prijemu zemalja regiona u ÄŤlanstvo, ali je pozvao da donese hrabre odluke.

“Ne mora EU da odluÄŤi danas da smo ÄŤlanice, već da donosi odluke koje bi ohrabrile region da dalje napreduje na evropskom putu”, poruÄŤio je Zaev.

“Region Zapadnog Balkana nudi velike mogućnosti ulagaÄŤima”

Predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti ocenio je da je region Zapadnog Balkana veoma zanimljiv za investitore i najavio da će ta institucija nastaviti da sarađuje sa vladama i ulagačima iz regiona.

Prema njegovim rečima, EBRD je odlučan da uradi još više, a posebno je zahvalio Zaevu i premijeru Grčke Aleksisu Ciprasu što su postigli hrabar sporazum koji je doprineo da Zapadni Balkan dođe ponovo u fokus stranih ulagača.

Pozvao je investitore da dođu i iskoriste potencijal koji region nudi, dodajući da Zapadni Balkan ima stabilnu makroekonomsku situaciju i da se u njemu nalaze dobro obrazovani građani.

Takođe je, kada je reč o Srbiji, rekao da je ta zemlja sprovela reforme koje su dovele do makroekonomske stabilizacije i dodao da je Srbija jedna od zemalja sa najboljim performansima sa EBRD-om.

Linda van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan, ukazala je na visoki rast ekonomija Zapadnog Balkana u poređenju sa EU i svetom.

Istakla je da region nudi velike mogućnosti ulagačima i naglasila da su investitori potrebni kako bi region povećao proizvodnju.

Van Gelderova je, međutim, ocenila da je aktuelni rast zemalja regiona od četiri do pet odsto premali da bi region dostigao brzo zapadnoevropske zemlje, jer je za to neophodan rast od sedam i više procenata.

Napomenula je, vezano za investicije iz Kine, da je neophodno da budu transparentne.

“Zapadni Balkan moĹľe da nadmaši sebe ako mu se pruĹľi prilika”

Zapadni Balkan može da nadmaši sebe ako mu se pruži prilika, poručila je generalna sekretarka Veća za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

“Region Zapadnog Balkana je i dalje veoma osetljiv, ali smo uvereni da kroz ekonomsko povezivanje moĹľemo nadmašiti sebe samo ako nam se pruĹľi prilika”, rekla je Bregu predstavljajući na forumu “Mogućnosti ulaganja u brzorastućem regionu” ambijent za direktna strana ulaganja u regionu.

Međutim, kako je ocenila, da bi bio atraktivniji za direktna strana ulaganja, regionu je potrebna kombinacija domaćih reformi, odgovornosti za reforme koje podstiče EU i regionalne saradnje, saopštio je RCC. 

“Evropska integracija predstavlja pouzdanu snagu za napredak regiona i to ne samo zbog procesa proširenja. MeÄ‘utim, iako je ÄŤlanstvo u EU krajnji cilj svih šest ekonomija, pred njima je i dalje mukotrpan rad,” ocenila je Bregu. 

Dodala je da je dugoročna evropska perspektiva velika prednost i jedinstven kvalitet regiona u poređenju sa drugim tržištima u nastajanju, jer, kako je objasnila, pomaže da se učvrste tržišno orijentisane reforme i evropski standardi. 

Bregu je istakla da udeo EU u direktnim stranim investicijama i izvozu u regionu premašuje 70 posto. 

“Ĺ to se tiÄŤe priÄŤa o rastućem ekonomskom uticaju Rusije i Kine u šest ekonomija Zapadnog Balkana, na Rusiju je u 2018. godini otpalo samo tri odsto izvoza, a na Kinu manje od 0,6 odsto”, naglasila je Bregu. 

Generalna sekretarka Veća za regionalnu saradnju ukazala je da su zajedničke karakteristike celog regiona snažna makroekonomska stabilnost, geostrateški položaj, raznolike ekonomije, povoljni poreski sistemi i niski jedinični troškovi rada, u kombinaciji sa obrazovanim stanovništvom.

Prema tome, kako je navela, u cilju približavanja naprednim ekonomijama, ekonomije Zapadnog Balkana treba da promene svoju putanju razvoja i da se, umesto da postiču akumulaciju fizičkog kapitala, okrenu ka akumulaciji znanja i razvoja veština. 

“Vlasti treba da se oslone na direktna strana ulaganja kao glavni alat za razvoj svoje baze veština u relativno kratkom vremenskom periodu. Radi podrške industrijama koje zahtevaju visoke nivoe kapitala i znanja, vlasti treba da se okrenu vodećim meÄ‘unarodnim firmama koje imaju potencijal da tehnologije i veštine prenesu na domaće radnike i firme”, poruÄŤila je Bregu. 



Izvorni link

Slični artikli

Top