Stranica
Home > Film > Nacionalna klasa Flojd film Nacionalna klasa digitalizovan

Nacionalna klasa Flojd film Nacionalna klasa digitalizovan


Četiri decenije nakon što je snimljen film “Nacionalna klasa” replike iz tog filma i dalje se koriste u našem svakodnevnom govoru.

Kol’ko može da razvije?“, “Đunta sa sitnim nutom“, (đunta je čak danas ušla i u meni jednog objekta sa brzom hranom na Novom Beogradu – pljeskavica “đunta”)…

E, pa ne može ovo, ovo je đunta sa sitnim nutom” – automehaničar Žile (Bora Todorović) kaže Flojdu (Draganu Nikoliću).

Jeste Žile, al’ su mi rekli da može da se ubuduži“, odgovara Flojd.

Je l’ su ti tako rekli? E, pa dobro neka ubudži onaj koji ti je tako rekao, ja ne umem“, uzvraća ljutiti i pomalo uvređeni Žile.

Pa, razgovor sa čika Momom: “E, da, brzine idu u H“, kaže čika Moma (budući tast) Flojdu, koji promrljma: “Ti ćeš da me naučiš kako idu brzine“. Moma se okrene: “Molim?”. Flojd: “Ništa, čika Momo, kažem hvala“.

Čuvene “Alpine”, razgovor u vojnom odseku, Berčevoko (“Bunjuel”) oduševljavanje (uz mucanje) na fakultetu dok gleda film: “Jaoo, jaooo, kako mmmon, mmmontontiraaa!“.

Ili spektakularna Rafela Ferari koja izgovara Flojdovom ćaletu: “Strahinja, pa ti si još živ?!“, pa ono njeno čuveno: “Brana? Koji Brana? Aaaa, Branooo, ti si“.

Zapravo, svaka scena, svaki kadar, svaka replika iz ovog filma je antologijska, i bar jednu od rečenica iz ovog filma ste izgovorili dok ste se šalili u društvu ili u nekoj situaciji. Ovaj film je nesumnjivo jedan od najpopularnijih ikada snimljenih u bivšoj Jugoslaviji, a njegovom kultnom statusu doprinela je i fenomenalna ekipa glumaca (Dragan Nikolić, Bogdan Diklić, Bora Todorović, Voja Brajović, Gorica Popović, Aleksandar Berček, Rade Marković, Olivera Marković, Irfan Mensur, Dragomir Felba, Danilo Bata Stojković, Rahela Ferari…), ali i sjajan scenario Gorana Markovića.

I da ne zaboravimo možda i glavnog glumca – “fiću“, našeg voljenog “fokusa”, četvorotočkaša koji je ostao u srcima svih “Jugoslovena”.

I Beograd u jednom od svojih najboljih izdanja!

Sada već legendarni Goran Marković napisao je pre više od četiri decenije svoj prvi scenario u filmskoj karijeri, koja je jedna od najbogatijih u domaćoj kinematografiji. Film koji je, naizgled, govorio o trkama, snovima mladog, buntovnog čoveka, o automobilima, zapravo je bio suptilna kritika ondašnjeg društva u kojem je izgubljena omladina tražila “sebe”, način da se iskaže a da to ne bude u krutim i dosadnjikavim okvirima socijalističkog sistema.

Treba da se ženiš, vreme ti je“, “Hajde, skrasi se, nađi neki ‘pošten’, ‘pravi’ posao“… ove i slične rečenice svako od nas je čuo bar jednom od svojih roditelja. A pogotovo su izgovarane u ono vreme socijalizma, u kojem su vrednosti bile bitno drugačije nego danas. Te rečenice je slušao i Flojd, napaljeni mangup, koji je samo želeo da “ludo vozi” i da osvaja ženske… Ali, realnost ga surovo lpa po glavi, shvatajući da mora da spusti ručnu, da malo “prikoči”, da buntovnik ne može solo protiv sistema…

Tada mlađani Goran Marković “poigrao” se sa Prletom (Dragan Nikolić) i Tihijem (Voja Brajović), tim simbolima odrastanja čitave jedne generacije Titovih pionira, u svojoj fenomenalnoj komediji “Nacionalna klasa“, koja je sada dobila svoje digitalno izdanje kako bi se sačuvala od zaborava (to je drugi Markovićev film koji je restauiran u projektu Jugoslovenske kinoteke).

Gagin Brana Mitrović zvani Flojd ganjao je budženog “fiću” po beogradskim ulicama, neodoljivo podsećajući na Prletovu priču u “Optisanima” kako je, pred rat, vozio moto trke oko Kalemegdana, kao vrhunski “balanser” na dva točka. Bila je to savremena verzija Prleta – vragolastog, infantilnog šmekera sa beogradskih ulica.

“Ušao sam u film, jer mislim da je Goranu Markoviću bio potreban neko ko je izgledao kao bubrežni bolesnik. Tako sam dobio ulogu – sa zdravstvenom knjižicom i lekarskim uputom” – Bogdan Diklić (Mile Rent-a-bubreg).

A njegov pajtos, kicoš zvani Papiga, uvek besprekorno podčešljan i odeven po poslednjoj modi “Made in Italy” predstavio nam je pervertiranu varijantu Tihog, iščašenu skoro do ivice pajtonovskog humora. Kao u “Otpisanima”, i ovde je Voja Brajović mozak svake operacije, čovek koji završava poslove, govoreći tiho, nalik na legendarnog Mister Vulfa iz Tarantinovih “Petparačkih priča”.

Ali, Goran Marković ne bi bio to što jeste da svoje poigravanje ikonama partizanštine nije obojio subverzijom, mekanom i sa puno humora ali svejedno ubojitom. Njegovi (anti)junaci sa gradskog asfalta čine sve da nikako ne obuku uniformu JNA, već da žive život mimo društvenih normi, dosadnih i krutih. I, što je, možda, najupečatljivije, dok su Prle i Tihi svaku svoju akciju, svaki plan sproveli efikasno i sa uspehom, dotle Flojd i Papiga nikako ne uspevaju da realizuju šta god isplanirali i poželeli.

Štaviše, Gagin Brana upada iz jednog ćorsokaka u drugi, vozeći svoju trku sve nervoznije, ka potpunom – otrežnjenju. Tako, Markovićevo suptilno poigravanje sa Prletom i Tihim, kroz komičnu priču o Flojdu i Papigi, postaje više od puke metafore – cinični komentar poslat na adresu ondašnjeg establišmenta.

Gorane, kapa dole za ovakvu umetničku akrobaciju! 

Ovu ideju Gorana Markovića shvatio je jedan od naših najznačajnijih kompozitora, “Njegovo Veličanstvo” – Zoran Simjanović, koji je napisao noseću numeru za film (tekst napisala Marina Tucaković), a ispevao je Dado Topić. I dan dana ova pesma je hit!

“Ko je ona tvrda glava,
što do podne uvek spava,
Ko je šmeker svetskog glasa
Za kim šizi svetska masa

On je mudar, hrabar, vozi, tako treba
on je mudar, hrabar, šizan, ludo vozi…”

Ko je dasa u ekstazi
Kada preko stotke gazi
Refleks mu je kao munja
Za njim jato riba cunja

Ko je onaj strašan baja
Cica mace što odvaja
Ludo živi, ludo voli
Ko će ludom da odoli”.

Jeste li očekivali da ova pesma bude takav hit da je i dan danas neizbežan u klubovima, žurkama, pitali smo Zorana Simjanovića:

“Par godina nakon što je film izašao, rekli su mi da se ova pesma sluša u španskim diskotekama. Ja u čudu! I eto ona traje i dan- danas. Imamo mi i danas ljude koji su kao Flojd, koji odolevaju sistemu, samo valjda moraju da uđu u političke stranke”, odgovorio je Simjanović kroz osmeh.

U Kinoteci su se u subotu uveče okupili akteri filma. Mnogo njih je nedostajalo…

Filmovi zato i traju da nas nadžive i prestanu da imaju ličnu vezu sa autorima“, rekao je Goran Marković u subotu uveče u Jugoslovenskoj kinoteci, gde je predstavljena digitalna verzija “Nacionalne klase”.

Pišući scenario, Goran Marković je sarađivao sa profesionalnim reli vozačima. Posebno sa Brankom Baletićem, čuvenim rediteljem i producentom.

Otkriću vam nešto što do sada, možda, niste znali. Moj najbolji drug Branko Baletić je vozio trke, a imao je vozački nadimak – Flojd. Gaga Nikolić, koji je bio ‘Flojd’ u filmu nije sa nama, ali zato jeste pravi Flojd – Bale“, rekao je Marković.

Baletić je istakao da ovakve filmove treba sačuvati, jer…

Ako se ikada bude pravila prava istorija ovog prostora, najkvalitetniji krunski svedoci svega što se dešavalo su filmovi i zato ih treba sačuvati“, rekao je on.

Maja Lalević je u film ušla slučajno. Njen dečko se “motao” sa ekipom filma, i tako joj je jednog dana prišao Goran Marković i pitao je da li želi ulogu u filmu. Tako je nastao lik Senke.

Prvo da vam kažem – ja sam Senka, jer zbog proteka vremena mnogi me neće prepoznati“, nasmejala je sve Maja Lalević (udato Piščević).

Potom je izmamila setu svakom u sali.

Uzbuđena sam, jer je ovo velika stvar, na ovaj način da se čuva film. Ali sam uzbuđena jer se u vazduhu oseća prisustvo onih koji su danas odsutni – Gaga Nikolić, Bora Todorović, Olivera i Rade Marković, Mića Tomić, Rahela Ferari, svi oni ljudi koji su bili iza kamere…“.

Irfan Mensur je imao malu rolu u filmu – ali je izneo fenomenalno. I danas mu viču “Simke”. Mensur je u subotu uveče otkrio da je molio Gorana Markovića da mu da ulogu u filmu.

Proklestvo ovakvih filmova, koji su vremenom postali nacionalna blaga, utiču na karijere nas glumaca, jer sve ode bestraga. Danas ovi klinci viču za mnom ili ‘Simke’ ili ‘Japanac’. Ta dva filma su kultna, ali te uloge nisu bile prelomne u mojoj karijeri, ali, eto, svi ih se sećaju. A ja sam molio Gorana da se u filmu pojavim. Kad sam video da me nema u podeli, otišao sam do Gorana i rekao mu: ‘Daj da se pojavim’. On mi je rekao: ‘Ima jedna mala uloga’ i tako sam odigrao Simketa”.

– FILMOVI KOJI SU DO SADA RESTAURIRANI (klikom na naslov filma pročitajte više o svakom) –


Izvor: MONDO



Izvorni link

Slični artikli

Top