Stranica
Home > Lifestyle > Da li je već odzvonilo električnim trotonetima? “Čovek je najveći faktor rizika” – Vesti – Život

Da li je već odzvonilo električnim trotonetima? “Čovek je najveći faktor rizika” – Vesti – Život


Došao je kraj “medenog meseca” nedavnog, na brzinu sklopljenog iznenadnog pro-ekološkog braka Evrope i električnih trotineta, ukazuje članak na portalu vesti “Politiko”.


Izvor: B92, Beta

Foto: Getty/Sean Gallup / Staff

Protiv trotineta su gužve i nebezbednost koju stvaraju na trotoarima, stradanje čak i samih njihovih korisnika, problematični poslovni “jednokratni” modeli novih firmi koje ih iznajmljuju, kao i dokazi da e-trotineti možda ipak i nisu toliko korisni za okolinu.

Šest specijalizovanih kompanija za iznajmljivanje posluje samo u Briselu, sa ukupnom flotom od 7.000 električnih trotineta, ali od septembra će biti strogo ograničena mesta gde će biti dozvoljeno parkiranje, a slede i druga ograničenja.

“Te kompanije su se okoristile nedostatkom propisa”, rekao je za “Politiko” jedan zvaničnik gradske vlasti Pariza.

“To što se danas bolje ponašaju je zato što su suočene s pravnim instrumentima”, dodao je.

Tako kompanije za iznajmljivanje električnih trotineta, ili e-trotineta, sada moraju da udovolje ne samo svojim klijentima, već i vlastima koje postavljaju ograničenja za njihov razvoj. Privlačnosti tih vozila kao aternativnog prevoznog sredstva oslanja se na to što njihovi korisnici koji ih iznajmljuju, mogu da ih nađu uvek kada su im potrebna što često dovodi do prevelikog broja trotineta koji pregrađuju trotoare i na razne druge načine ometaju pešake.

Broj e-trotineta brzo je porastao u evropskim gradovima. Pre jedva godinu dana, juna prošle, 2018. godine, američka firma “Lajm” (Lime) stigla je prva u Pariz, a danas u Evropi postoji 19 kompanija za iznajmljivanje e-trotineta, što je lokalne vlasti zateklo nespremne.

Foto: Getty/Sean Gallup / Staff

Foto: Getty/Sean Gallup / Staff

Gradonačelnica Pariza An Idalgo je maja ove godine napala “bezakonje” pri umnožavanju broja e-trotineta i proglasila ograničenje porasta njihovog broja, a čak je i pozvala kompanije za iznajmljivanje da “zamrznu” ili smanje svoje flote.

Ubrzo potom, pet kompanija je napustilo Pariz, a broj e-skutera smanjio se sa 20.000 na 15.000, dok je cilj gradonačelnice da ostanu svega dve ili tri takve kompanije. U isto vreme, u Francuskoj je za predstojeću jesen najavljena primena zakona kojim će se gradovima dati nadležnost da uređuju iznajmljivanje električnih trotineta. Šest kompanija za iznajmljivanje posluje u Briselu sa ukupnom flotom od 7.000 e-trotineta, što je vlasti pokrenulo u akciju.

U belgijskoj prestonici će od septembra biti stroga ograničena mesta gde će biti dozvoljeno ostavljanje trotineta. Kompanije strahuju da će mere poput tih uticati na njihov poslovni model i žongliraju s lokalnim vlastima da ne bi pale u nemilost. Međutim, “biće finansijskih posledica ukoliko smanjimo flotu”, prokomentarisao je za “Politiko” šef za komunikacije firme “Sirk” (Circ) za zemlje Beneluksa, Daniel Silej. “Lajm” i “Bird” bile su kompanije koje su uvele upotrebu e-trotineta u velike gradske centre.

Danas “Lajm” vredi milijardu dolara, a “Bird” dve milijarde dolara. Njihova evropska konkurencija kaže da su one i glavni uzrok “zle krvi” – kritike svih takvih kompanija zajedno, kao i samih e-trotineta. “Jedna od prvih stvari koje smo primetili kod njih je ono što smo nazvali ‘kalkulisana nezainteresovanost’ za propise”, rekla je Katja Šehtner, savetnica Međunarodnog foruma za transport OECD, zadužena za inovacije i tehnologiju.

“Gledano iz poslovnog ugla, to je na neki način imalo smisla”, rekla je ona. Firma “Lajm” to osporava:

Foto: Getty/Justin Sullivan / Staff

Foto: Getty/Justin Sullivan / Staff

“Mikro-mobilnost je nova industrija”, kaže osoba te firme za kontakte s medijima i tvrdi da je “Lajm” uvek sarađivao s vlastima. Šef za komunikacije “Sirka”, Silej, dodaje da ta saradnja obuhvata “fino podešavanje” zona u kojima se ne smeju voziti trotineti i zona u kojima se ne smeju ostavljati, kao i ograničenja brzine za svaki grada posebno, makar to narušavalo propagiranu slobodu korišćenja trotineta.

U nedavnom izdanju internet-magazina “The Verge” piše da su zaposleni tih firmi nedovoljno plaćeni. U suštini, to su oni koji sakupljaju električne trotinete ostavljene na raznim mestima po gradu i pune im baterije tokom noći da bi ih ujutro stavili na mesta gde ih građani mogu iznajmiti. To je postupak koji “Lajm” naziva “berba”.

Taj rad se plaća od svega tri do 20 dolara dnevno, zavisno od kompanije i vremena potrebnog za punjenje baterija e-trotineta. Uporedo su se pojavile i sumnje u korist e-trotineta za životnu sredinu. Nedavno istraživanje koje je u Francuskoj sprovela kompanija “6-T konsalting”, zaključuje da taj novi, moderan trend putovanja na posao nije uticao na upotrebu automobila u urbanim centrima.

Naprotiv, piše “Politiko”, izgleda da trotineti obeshrabruju ljude da koriste ekološki prihvatljivije načine kretanja, te i javni prevoz. Čak 44 odsto je u anketi “6-T” reklo da im električni trotinet zamenjuje hodanje, a još 30 odsto je reklo da bi javni prevoz koristilo ako ako ne bi bilo – trotineta. Prednosti e-trotineta, međutim, počele su se dovoditi u pitanje zbog nesreća koje su pokazale opšti nedostatak propisa o njima, i pravila o sigurnosti njihovih korisnika.

Prva smrtna nesreća s trotinetom dogodila se u maju u Briselu, a u junu je jedan 25-godišnjak izgubio život u sudaru s kamionom. Fatalan susret s kamionom je imala i jedna popularna mlada britanska TV-voditeljka. Ispostavilo se da ona uopšte nije znala saobraćajne propise, što je izazvalo poplavu zahteva da firme koje iznajmljuju trotinete bar obaveste korisnike o osnovama bezbednosti u saobraćaju.

U Evropi su se dogodile i druge nesreće, te su u švedskom gradu Helsingborgu posle pogibije jednog korisnika trotineta, poslovnog čoveka na pauzi za ručak, istog popodneva izbile demonstracije sa zahtevom da se svi trotineti svuda zabrane. Firme koje ih iznamljuju sada naručuju modele s većim točkovima koji su bezbedniji, s boljim ogibljenjem i jačim kočnicama.

Za korisnike trotineta – početnike uveli su priručnike o bezbednosti, savetuju korišćenje kaciga, ali to nije od koristi za pešake na koje trotinetaši najčešće naleću. I to je sve što se može uraditi – kažu kompanije koje dodaju da je “čovek najveći faktor rizika, a on se ne može eliminisati, niti ga mi možemo kontrolisati”, prenosi “Politiko”.



Izvorni link

Slični artikli

Top