You are here
Home > Sport > Đoković je u tenisu neosvojeni sveti vrh Mont Everesta

Đoković je u tenisu neosvojeni sveti vrh Mont Everesta


Počnimo ovaj izbor iz štampe tekstom koji je pisan uobičajenim rečnikom sportskih izveštača: “San Aleksandra Zvereva o prvoj grend slem tituli raspršio se na ovogodišnjem Ju-Es openu. Najbolji nemački teniski profesionalac poražen je u polufinalu od prvog igrača sveta Novaka Đokovića u uzbudljivom duelu sa 6:4, 2:6, 4:6; 6:4; 2:6. Po 31. put u karijeri, Srbin se plasirao u finale jednog od četiri najveća turnira na svetu – i zadržao je šansu da osvoji sva četiri grend slema u jednoj godini”, piše na portalu “tagesšau” (pregled dana) nemačkog javnog servisa ARD.

“Dva protivnika su krenula na visokom nivou od prve lopte. Do 4:4 u prvom setu, obojica su igrali samouvereno. Ali odjednom je Srbin pokazao malu slabost koju je Zverev odmah iskoristio. Početak drugog seta nije bio uspešan za nesigurnog Nemca, a Srbin je bio vrlo koncentrisan.

Na početku treće runde, oba igrača su ponovo bila na istoj visini, nivo se ponovo značajno povećao. Zverev je imao dve brejk šanse, ali ih nije iskoristio. Ali Zverev nije bio impresioniran ovim porazom, zadržao je koncentraciju i započeo trku da ga sustigne. Sa 6:4 Zverev je obezbedio četvrti set.

U odlučujućem petom setu Srbin je krenuo optimalno. Zverev tada više nije mogao da nadoknadi brzi zaostatak od 4:0 protiv sada besprekornog Đokovića. Nakon poslednje pobune Zvereva, set je završen rezultatom 6:2 za Srbina, koji se približio svom snu o osvajanju četiri grend slem titule u jednoj godini” piše relativno suvoparno tagesšau.

Ali drugi novinari medija na nemačkom kao da su se utrkivali u tome ko će da smisli bolji opis i metaforu za ono što se noćas događalo na teniskom terenu u Njujorku – odnosno za ono šta je pokazao i ko je Novak Đoković.

Tako već naslov teksta Jirgena Šmidera u Zidojče cajtungu glasi: “Porazio ga je vuk Đoković”.

“Aleksandar Zverev je osvojio dva seta protiv Novaka Đokovića u polufinalu Ju-Es opena – i ništa više. Srbin je tokom meča bio tamo gde je nedostižan za bilo koga.”

“Apsolutno ništa se nije dogodilo na početku petog seta, ali se nad teniskim terenom u Njujorku nadvio neki miris. Novak Đoković, za koga je poznato da voli da se upoređuje sa vukom, ume da nanjuši tako nešto – i da to pokaže protivniku.

Aleksandru Zverevu je pri 15:15 samo propao prvi servis kada se Đoković pomerio dva metra napred. I odjednom su taj miris osetili i Zverev i ljudi u prvim redovima: Sada će se nešto desiti! I nešto se zaista desilo. Dvostruka greška Zvereva, Đoković dobija nakon nadigravanja od 30 udaraca.

Kao da me je naspustila voljena žena

“Taj-brejk je bio neverovatno nesrećan, ali to se jednostavno dešava”, rekao je Zverev posle meča. “Uvek igra najbolje baš kad treba, to retko kome uspeva. Zato je on najbolji i zato se sada osećam kao neko koga je napustila žena koju voli godinama.”

Bila su to samo dva i po minuta u meču od tri i po sata, ali bio je to brejk u odlučujućem, petom setu, a samo držanje Zvereva vuku Đokoviću je dalo nove signale: mladić iz Hambruga je opustio ramena, očajnički bacao pogled na svoje saradnike, govoreći nemo: To ne može biti! Upravo sam dobio četvrti set, trebalo bi da ja budem taj sa samopouzdanjem i istančanim njuhom za nervozu protivnika – a onaj tamo pravi brejk? E! To! Stvarno! Nije! Moguće!

Da, da, moguće je, jer Đoković nanjuši kad se protivnik plaši – ili se oseća previše dobro nakon što je dobio set.

To su trenuci koji ga čine najuspešnijim igračem u istoriji. Ne zato što je fizički najspremniji (a jeste) ili trenutno najbolji taktičar u igri (a jeste), već zato što je prokljuvio mentalni aspekt ovog sporta kao niko pre njega. Ovaj meč bio je simbol toga.

“Ne postoji čarobni napitak, nema tajne formule. Potrebna vam je ravnoteža između tela i uma, a ja godinama radim na tome”, rekao je Đoković posle meča. A pred polufinale ovo: “Pet setova, pet sati – nema problema. Što je izazov teži, veća je slava.”

Đoković je Mont Everest u ovom sportu i tokom igre kao da ga je sve teže osvojiti. A kada postane stvarno jako gusto, onda se pretvara u Kava Karpo – sveti planiski vrh na Tibetu koji do sada niko nije osvojio.

On je prosto najbolji

Zverev zaista nije igrao loše, ali je igrao protiv Đokovića. Zverev je posle meča u roku od pet minuta više od deset puta rekao: “On je prosto najbolji.”

Vuk trči kroz sneg, sve do vrha Kava Karpo. On zna – sve dok je tamo, niko ga ne može ometati – čak ni Zverev, koji mu u međuvremenu parira kao igrač. Ali: čak ni Rafael Nadal nije mogao da ga dostigne ove godine, čak ni na Otvorenom prvenstvu Francuske, čak ni na svom omiljenom terenu, šljaci.

Da, Đoković je zaista tako dobar kao što to ovde sada čitate. Đoković se trenutno nalazi na mestu gde ga niko ne može dostići. To zna i njegov protivnik u finalu.

Danil Medvedev, koji je na ovom Ju-Es openu do sada izgubio samo jedan set. Sedeo je vragolasto se cereći posle svog polufinala i gledao meč. Poput Đokovića, i on je mentalni čarobnjak i rekao je: “Sjajno je što igraju posle mene pa ne moram ništa da kažem o mogućem protivniku.” Šta god bi Medvedev rekao, Đoković to ne bi čuo, nego bi nanjušio, završava očigledno očarani autor teksta za Zidojče cajtunga.

“Šest nedelja je olimpijski šampion lebdeo nekoliko centimetara iznad zemlje. U polufinalu Ju-Es opena, Novak Đoković ga je spustio na zemlju”, piše Frankfurter algemajne cajtung.

“Aleksandar Zverev je trčao, borio se i pogađao lopticu, a u nekim trenucima izgledalo je kao da može savladati zid koji se zove Novak Đoković. Ali nakon tri i po sata sve je bilo gotovo.

Urlik u Njujorku

Poslednja loptica Zvereva je završila u mreži, a Đoković je urliknuo u pravcu večernjeg neba u Njujorku.

Ljudi na tribinama su ustali. Jedan od njih bio je vitak, 83-godišnji muškarac koji je već video relativno laku pobedu Danila Medvedeva u prvom polufinalu – Rod Lejver.

Legendarni Australijanac je poslednji čovek koji je osvojio kalendarski grend slem 1969. i u nedelju će uručiti trofej.

Medvedevu, koji želi da u trećem finalu karijere posegne za titulom na jednom od velika četiri turnira i koji je do finala došao relativno neprimećeno, nizom suverenih pobeda. Ili Novaku Đokoviću, koji nikada nije krio koliko bi mu značilo istorijsko postignuće grend slema.

Kada ga je zagrlio na mreži, Zverev je Srbinu za finale poželeo sve najbolje. “Rekao sam mu da pobedi u nedelju. I ja sam ljubitelj sporta, a ono što ćemo videti u nedelju je istorija.”

A sam kandidat bi najviše voleo da o tome više ne govori, ali pošto ni ovaj put nije mogao da prođe bez toga, obećao je da će u tom poslednjem meču dati sve od sebe – dušu, telo i glavu.

“Igraću kao da mi je to poslednji meč u karijeri.” Sigurno neće biti poslednji, ali ako sve bude kako je zamislio – biće najveći”, piše Frankfurter algemajne cajtung.

(Na portalu ovog lista postoji anketa, a pitanje glasi: Da li će Đoković pobediti u finalu? Glasalo je skoro 900 ljudi, a od toga skoro tri četvrtine veruje da će to Novaku poći za rukom.)



Izvor

Similar Articles

Top