Stranica
Home > Srbija > Kiše “pogurale” grinje i cene | Srbija

Kiše “pogurale” grinje i cene | Srbija


Z. GRUMIĆ |

14. avgust 2019. 09:42 |

Komentara: 0

Upotreba zaštitnih preparata poskupela proizvodnju ratarskih kultura. Vlaga pogodovala soji i suncokretu, ali i bolestima, kao i korovu

POSLE uspešno obavljene žetve pšenice, sledeći obimniji poslovi na vojvođanskim poljima biće skidanje soje i suncokreta, koji obećavaju dobar rod budući da su im vremenske prilike išle naruku, pogotovo u završnim fazama razvoja biljaka.

Pročitajte još: Ratari strahovali za rod, ali zrno, srećom, nije podbacilo

– Obimnije padavine u proteklom periodu bile su spas za soju jer su došle u pravo vreme, tokom nalivanja zrna, tako da se mogu očekivati zadovoljavajući prinosi – kaže za “Novosti” dr Vojin Đukić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Na većini parcela biljke dobro izgledaju ali ima i njiva na kojima je uočljiv smanjen broj mahuna, što je opet u krajnjem slučaju posledica vremenskih uslova i neodgovarajuće primene mera agrotehnike. Đukić objašnjava da je ovogodišnja proizvodnja obavljana u prilično specifičnim uslovima češćih padavina koje su na jednoj strani podstakle rast i razvoj soje, a u isto vreme pogodovale napredovanju korova i bolesti biljaka, kao i napadu insekata.

– Imali smo, više nego ranijih godina, napade leptira “šarenjaka” i pojavu grinja na biljkama, tako da su ratari morali da primenjuju odgovarajuće preparate, što je dodatno poskupelo proizvodnju – napominje taj stručnjak u Institutovom Odeljenju za soju.

Pročitajte još: I žito ispašta zbog vremena

Tu konstataciju potvrđuje “Novostima” i Đorđe Dunđerski, poljoprivrednik iz Budisave koji godinama seje soju na površinama nešto većim od 10 hektara. – Bilo je napada insekata i brzog bujanja korova, pa sam morao da koristim znatno više insekticida i herbicida. To je iziskivalo dodatne troškove – kaže Dunđerski, napominjući da rado gaji tu kulturu jer se lakše obrađuje, nema dug period vegetacije i ima manje žetvenih otpadaka od drugih vrsta.

Razloga za zadovoljstvo imaju i oni ratari koji su ove godine na svojim njivama posejali suncokret.

– Stanje suncokreta je veoma dobro. Lepo ga je videti na našim poljima. Bolesti biljaka uglavnom nema, ili su zabeležene sporadično na pojedinim parcelama, što generalno obećava dobar rod te industrijske kulture – ističe Sreten Terzić, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

On napominje da se suncokret pokazao kao stabilna domaća kultura, koja poslednjih nekoliko godina zauzima u Srbiji površine od 220.000 do 230.000 hektara i donosi ukupan rod veći od 700.000 tona zrna godišnje.

SEJU SEME SA TAVANA

OČEKUJE se da će prinosi soje biti na nivou višegodišnjeg proseka, između 2,5 i 3,5 tona po hektaru, u zavisnosti od parcele. Soja se u Srbiji još poprilično seje semenom “sa tavana”, a ne deklarisanim, tako da je teško precizno odrediti kolike su površine zasejane, ali procene su da ta biljka zauzima oko 230.000 hektara, dodaje dr Đukić.



Izvorni link

Slični artikli

Top