Stranica
Home > Srbija > Slavi rođendan na dan kad je preživela ranjavanje | Srbija

Slavi rođendan na dan kad je preživela ranjavanje | Srbija



Jovica Bekić |

21. jul 2019. 09:10 |

Komentara: 0

Apatinka Ljuba Manić (93) kao partizanka prošla strahote Drugog svetskog rata. Okuplja potomke 14. juna, kada je prvi put ranjena sa 16 godina, 1943. u Lici

APATINKA Ljuba Manić (93) decenijama uspeva da okupi svoju decu, unučad, praunučad, na proslavama svog rođendana, koji nije datum rođenja (10. jun), nego dan njenog prvog ranjavanja u Drugom svetskom ratu, a to je 14. jun. Ova vitalna starica pamti sve događaje, ratne i poratne, više puta je u partizanima ranjavana, ali to je nikad nije demoralisalo. Naprotiv, svojim potomcima i danas pokazuje kako može da se živi bez obzira na sve nevolje i nedaće koje život nosi.

Sve tri njene ćerke – Nada, Kaća i Jadranka, koje, takođe, žive u Apatinu, trude se da joj olakšaju život u starosti, ali ona ima toliku energiju da ih i danas podučava šta i kako im je činiti u životu.

SVAKE godine u svom skromnom stanu u gradu pored Dunava, okuplja sve svoje potomke, njih četrdesetak, rasutih širom Srbije, ali uvek na dan koji je ona odlučila da joj bude rođendan, a to je kada je prvi put ranjena, sa svega 16 godina, 1943. u Lici. Posle toga ranjavana je još nekoliko puta, što pokazuju ožiljci na njenom telu.

Pročitajte još: ODLAZAK NAJSTARIJE HEROINE NOB: Ida nije volela samoću

Baka Ljuba, majka heroj, rat pamti po svemu – detalje, borbe, bolnice, pušku na kojoj su je obučavali, brigadu, četu, diviziju… Ona se seća svih mesta kroz koja je prolazila kao ranjenik na zaprežnim kolima, bolnice na Petrovoj gori, i naravno najviše njenih najbližih, koji nisu preživeli rat.

Partizanka Ljuba Manić – Foto Privatna arhiva

KREPKA starica nikada nije posustajala, sve je preživela, živela i težački život posle rata, nikad nije tražila zasluge, niti prvoboračku penziju, jer je, kako kaže, u rat otišla “tek” 1942, a ne 1941. godine.

– Primam penziju i invalidninu, to mi je dovoljno. Najveća radost mi je kad svojim potomcima mogu jednom godišnje da priredim okupljanje – kaže Ljuba, koja i danas svojim putem, bez tuđe pomoći, odšeta do obala Dunava, gde je posle rata stekla komšiluk. ,

PITE

BAKA Ljuba i danas za svoje najbliže i najmilije sa zadovoljstvom mesi domaće testo za supu i paprikaše. Osim toga, ona razvija kore i peče pite.

– Ništa mi nije teško, iako sam u godinama, da to uradim za njih, jer volim da mi dođu, da se vidimo i ljudski popričamo – ističe naša sagovornica.



Izvorni link

Slični artikli

Top