You are here
Home > Svet > Bajden upozorio svet na opasnost od klimatskih promena pa zadremao

Bajden upozorio svet na opasnost od klimatskih promena pa zadremao


Američki predsednik je upozorio da “niko od nas ne može pobeći od najgoreg (scenarija) koje tek predstoji ako svet ne uspe da iskoristi ovaj trenutak.”

“Hoćemo li uraditi ono što je potrebno ? Ovo je decenija koja će odrediti kakav odgovor ćemo dobiti na to pitanje”, ocenio je predsednik SAD, prenosi AP.

Bajden je već imao priliku da se bavi vidljivim pojavnim formama klimatskih promena od poplava i nestabilnih vremenskih prilika, preko suša do devastirajućih požara i mogao je da razmisli o redefinisanju globalne ekonomije, navodi BBC u izveštaju sa Samita.

Snimak uspavanog Bajdena koga budi pomoćnik kruži planetom

Američki predsednik Džozef Bajden, kako izgleda na snimku sa klimatskog samita u Glazgovu koji kruži društvenim mrežama, ponovo je zadremao i tokom početnih govora na otvaranju tog skupa.

Bajden je snimljen kako prekrštenih ruku sedi i postepeno tone u san dok se bori da drži otvorene oči, prenosi londonski ”Miror”.

Na snimku koji je podelio novinar ”Vašington posta” vidi se kako 78-godišnji Bajden drema, nakon čega mu prilazi pomoćnik koji ga budi.

Bajden je zatim otvorio oči, spustio ruke, a potom i aplaudirao govorniku koji je završio svoje izlaganje.

“Uh, to baš nije najbolje izdanje kada pokušavate da kažete svetu da se probudi”, napisao je britanski novinar Pirs Morgan, koji je retvitovao snimak.

Predsednik SAD je pred učesnicima samita u Glazgovu pokušao da prikaže ogromne troškove koji prate ograničavanje emisije ugljen-dioksida kao priliku za otvaranje novih radnih mesta, prelazak na obnovljive izvore energije i električne automobile.

“Možemo da stvorimo okruženje koje podiže životni standard širom sveta. Ovo je i moralni, ali i ekonomski imperativ”, poručio je predsednik SAD.

Bajden i njegova administracija suočavaju se sa preprekama u podsticanju domaće javnosti i drugih nacija da se deluje što pre i što brže na klimu, ali zameraju Kini što se nije više posvetila suzbijanju emisija ugljen-dioksida.

Ovaj skup se često proglašava ključnim svetskim događajem za sprovođenje značajnih odluka Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine.

Američki predsednik se izvinio zbog odluke svog prethodnika u Beloj kući Donalda Trampa da se SAD povuku iz Pariskog sporazuma i uoči dolaska u Glazgov je poručio da se “moć Amerike vraća”.

Međutim, neposredno uoči klimatskog samita u Glazgovu, administracija u Vašingtonu nastojala je da ublaži ocekivanja da bi ovaj dvonedeljni skup, u kojem učestvuje više od 100 svetskih lidera, mogao da rezultira nekim velikim pomakom ka značajnom smanjenju emisije gasova koji su štetni za klimu.

Makron pozvao najveće svetske emitere da ispune obaveze

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je danas najveće svetske zagađivače da odmah počnu da ispunjavaju obaveze u vezi sa smanjenjem emisije ugljenika, ocenivši da je to u narednim danima jedini način da se globalni napori za usporavanje klimatskih promena učine kredibilnim.

Makron je branio nasleđe Pariskog sporazuma iz 2015. godine, ali je i priznao da su zemlje daleko od ispunjavanja svojih obećanja da će zadržati globalno zagrevanje na stepen i po od industrijske ere, preneo je AP.

“Znamo da još nismo tamo”, rekao je on na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu.

makron

Prema njegovim rečima, ključ za narednih 15 dana je da najveći emiteri zagađenja povećaju svoje ambicije.

“To je jedini način da našu strategiju učinimo kredibilnom … i da jedan i po stepen učinimo verodostojnom cifrom”, istakao je Makron.

Napominjući da je autohtono stanovništvo prva žrtva klimatskog poremećaja i da su nacije u Africi, na Pacifiku i na Karibima posebno teško pogođene, on je pozvao bogate zemlje da ubrzaju temeljnu transformaciju načina trgovanja i ulaganja.

Džonson: Svet u ovom trenutku “privezan za mašinu za sudnji dan”

Britanski premijer Boris Džonson koji je u Glazgovu globalni samit o klimi i upozorio na klimatske promene metaforički rekavši da je svet u ovom trenutku “privezan za mašinu za sudnji dan”.

Džonson je, naime, uporedio situaciju s planetom sa onom u kojoj je tajni agent Džejms Bond privezan za bombu koja može da uništi planetu, a on pokušava da pronađe način da je deaktivira, prenosi AP.

cop26, glazgov

On je svetskim liderima poručio da je svet u „približno istoj poziciji samo što je sada „uređaj sudnjeg dana koji otkucava stvaran”, a ne plod nečije mašte.

Cilj ovog samita je da se postigne saglasnost svetskih lidera o suzbijanju emisije ugljenika dovoljno brzo da se globalno zagrevanje zadrži na novou od 1,5 stepeni Celzijusa ispod predindustrijskog nivoa, preneo je AP.

Britanski lider je uneo sumornu intonaciju na samom otvaranju ovog događaja jer su lideri Grupe 20 tokom tek završenog samita u Rimu preuzeli skromne obaveze za očuvanje klime.

“Imamo priliku da deaktiviramo tu bombu koja nam otkucava. Da, biće teško, ali da, mi to možemo da uradimo”, poručio je britanskli premijer Boris Džonson tokom uvodnog govora klimatskog samita UN COP26 u Glazgovu.

Od Britanije 3 milijarde funti pomoći za klimu zemljama u razvoju

DŽonson je pokrenuo danas inicijativu za povećanje investicija u zelenu infrastrukturu i tehnologiju za tržišta u razvoju, koja uključuje i udvostručavanje pomoći Velike Britanije na više od 3 milijarde funti (4 milijarde dolara) tokom narednih pet godina.

Objavljujući ovaj plan na početku globalnih pregovora o klimi u Škotskoj, britanska vlada je navela da on ima za cilj da pomogne u borbi protiv klimatskih promena i da podstakne ekonomski rast u nekim zemljama koje su najranjivije na uticaj globalnog zagrevanja, prenosi Rojters.

Ovo finansiranje će verovatno biti jedna od ključnih tačaka u diskusijama na klimatskoj konferenciji UN, jer siromašnije zemlje traže da bogati pruže mnogo veću pomoć

“Želim da vidim da se zelena industrijska revolucija u Velikoj Britaniji kreće globalno. Brzina promena na planu čiste tehnologije i infrastrukture je neverovatna, i nijedna zemlja ne bi trebalo da zaostaje u trci za spas naše planete”, naveo je Džonson u saopštenju.

Dodao je da je “klima često bila tiha žrtva ekonomskog rasta i napretka, ali sada bi to trebalo da bude suprotno”.

‘Inicijativom čisto zeleno’ se predviđa da vlada Ujedinjenog Kraljevstva da garancije za podršku projektima ekološke infrastrukture i razvoju partnerstva između javnih i privatnih investitora, što je u fokusu kreatora državnih politika na samitu COP26.

U okviru vladine finansijske podrške, koja je dostruko veća od iznosa koji je Britanija uložila u klimatske projekte između 2017. i 2021. godine, 200 miliona funti biće investirano u novi Mehanizam za klimatske inovacije (CIF), navodi se u saopštenju.

CIF će sarađivati sa investitorima iz privatnog sektora kako bi se pomoglo zemljama da unaprede tehnologije za borbu protiv uticaja klimatskih promena, kao što je na primer otpornost poljoprivrede na sušu i održivo šumarstvo, dodaje se dalje.

Preko Grupe za privatni razvoj infrastrukture koju podržava Velika Britanija biće, između ostalog, podržani sa više od 210 miliona funti projekti proizvodnje električnih vozila u Indiji i razvoj solarne energije u Burkini Faso.

Britanija će takođe dati garanciju Afričkoj razvojnoj banci za koju se očekuje da će izdvojiti do 1,45 milijardi funti za finansiranje projekata širom kontinenta.

Ipak, ovi iznosi su daleko ispod potrebnih. Institut za investicije BlekRok procenio je da je neophodno najmanje 1.000 milijardi dolara godišnje da bi zemlje u razvoju dekarbonizirale svaki deo svoje ekonomije.

Princ Čarls: Korona pokazala svu ubojitost prekograničnih kriza

Britanski prestolonaslednik princ od Vlesa Čarls predočio je tokom svog govora na otvaranju klimatskog samita u Glazgovu da je pandemija korona virusa pokazala “koliko ubojite mogu biti” prekogranične krize.

On je upozorio da je “vreme isteklo u pravom smislu te reči” i ocenio da “znamo šta moramo da uradimo”, prenosi Rojters.

“Moramo hitno da smanjimo ispuštanje štetnih gasova i da preduzmemo mere da se uhvatimo u koštac sa ugljenikom koji je već dospeo u atmosferu”, rekao je princ Čarls i dodao da je uvođenje (restriktivnih) finansijskih mehanizama na emitovanje ugljenika kako bi se finansirale ekonomičnije mere za uklanjanje ugljenika (iz atmosfere) “apsolutno kritično”.

Britanski prestolonaslednik je predložio pokretanje “ogromne kampanje u vojničkom stilu” kako bi se pomoglo zemljama opterećenim sve većim dugovanjima i naglasio da je “cena za nečinjenje daleko veća od cene prevencije”.

“Moja molba danas je da se zemlje udruže kako bi stvorilo okruženje koje omogućava svakom sektoru industrije da preduzme neophodne mere. Znamo da će za ovo biti potrebne milijarde, a ne milioni dolara”, poručio je princ Čarls.

Gutereš: Poslednji je čas, sami sebi kopamo grobove

Govoreći na otvaranju samita COP26 u Glazgovu generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ukazao je da je kucnuo posledni čas da se zaustave klimatske promene i ocenio da “sami sebi kopamo grobove” ukoliko to ne učinimo.

antonio, gutereš

“Ili ćemo to zaustaviti ili će nas zaustaviti. I vreme je da se kaže, dosta. Dosta je bilo samoubijanja ugljenikom. Dosta je bilo tretiranja prirode kao toaleta. Dosta je bilo sagorevanja, bušenja i rudarenja, sve dublje i dublje. Sami sebi kopamo grobove”, poručio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, prenosi CNN.

On je ukazao na važnost dostizanja cilja od 100 milijardi dolara godišnje za finansiranje zaštite klime u siromašnim zemljama koliko je obećano na samitu u Parizu 2015. godine.

„Dogovorena finansijska obaveza protiv klimatskih promena u iznosu od 100 milijardi dolara godišnje kao podrška zemljama u razvoju mora postati realnost. Ovo je ključno za vraćanje poverenja i kredibiliteta”, rekao je Gutereš i pozdravio napore Kanade i Nemačke da se postigne taj cilj, preneo je londonski dnevnik Gardijan.

On je predočio da su osim tih obećanih 100 milijardi dolara, zemljama u razvoju potrebni daleko veći resursi i za borbu protiv kovida-19 i imunizaciju i za postizanje održivog razvoja.

„Onima koji najviše pate, najmanje razvijenim zemljama i malim ostrvskim državama u razvoju, potrebno je hitno finansiranje. Više javnog novca protiv klimatskih promena, više pomoći za razvoj, više grantova i lakši pristup finansiranju”, poručio je Gutereš i podsetio da su zemlje članice G20 odgovorne za 80 odsto emisije štetnih gasova i stoga imaju veću odgovornost.

On je izrazio uverenje da bi bogate zemlje trebalo svake godine da definišu nove obaveze, a ne na svakih pet godina kao do sada.

„Nemojmo gajiti iluzije: ako izostane preuzimanje konkretnih obaveza tokom ovog samita, sve zemlje bi morale ponovo da preispitaju svoje nacionalne klimatske planove i politike, i to ne na svakih pet godina, već svake godine sve dok se ne postigne cilj – 1,5 stepen Celzijusa, sve dok ne prestanu subvencije za fosilna goriva, sve dok ne bude uvedena taksa na emisiju ugljenika i sve dok se ne ukine korišćenje uglja”, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

On je pozdravio planove određenog broja zemlja da do sredine ovoga veka dostignu neto nultu emisiju ugljenika.

„Formira se armija za klimatske akcije koju predvode mladi ljudi i ona je nezaustavljiva. Sve ih je više, sve su glasniji i uveravam vas da oni nemaju nameru da se povuku i odu. Ja stojim uz njih”, poručio je Gutereš.

Modi: Cilj da Indija 2070. dostigne nultu emisiju ugljenika

Indijski premijer Narendra Modi postavio je 2070. kao datum do kog bi njegova zemlja trebalo da dostigne nultu emisiju ugljenika, što je mnogo kasnije od datuma koje su postavili drugi zagađivači, ali je on branio taj stav rekavši da se Indija drži svojih obećanja “u duhu i slovu”.

Modi je rekao drugim svetskim liderima na konferenciji COP26 u Glazgovu da će usput Indija povećati udeo obnovljivih izvora u svom energetskom miksu na 50 procenata do 2030. godine, preneo je Rojters.

On je, takođe, pozvao da se izvrši globalni pritisak za usvajanje održivog načina života umesto bezumne i destruktivne potrošnje.

Si: Borba s klimatskim promenama uz multuilateralni konsezus

Predsednik Kine Si Đinping pozvao je danas na postizanje multuilateralnog konsenzusa kako bi se svet efikasno suočio sa klimatskim promenama.

“Kada je reč o globalnim izazovima kao što su klimatske promene, multilateralizam je pravi recept”, poručio je predsednik Kine u pisanoj poruci učesnicima samita u Glazgovu i podsetio da su okvirna konvencija UN o Klimatskim promenama i Pariski sporazum pravna osnova za međunarodnu saradnju u oblasti sprečavanja klimatskih promena, prenosi TAS S.

Kineski lider je ukazao da bi sve strane trebalo da doprinose da se nadograđuje postojeća saradnja i konsenzus, ojača međusobno poverenje, osnaže saradnja i zajednički rad.

On je apelovao na svetske lidere učesnike klimatske konferencije UN u Glazgovu, da preduzimaju snažnije pojedinačne akcije u zajedničkom suočavanju sa klimatskim izazovima, javila je zvanična kineska novinska agencija Sinhua, prenosi Rojters.

Predsednik Si je posebno pozvao razvijene države da podrže zemlje u razvoju kako bi efikasnije i bolje postupale u sprečavanju klimatskih promena.



Izvor

Similar Articles

Top