You are here
Home > Svet > COP26: Neophodno ispunjavati preuzete obaveze, nerazvijene zemlje najviše plaćaju ceh globalnog zagrevanja (AUDIO)

COP26: Neophodno ispunjavati preuzete obaveze, nerazvijene zemlje najviše plaćaju ceh globalnog zagrevanja (AUDIO)


Nakon godinu dana odlaganja predstavnici država i vlada potpisnica Pariskog sporazuma okupili su se kako bi sagledali načine kako da ostvare ciljeve koji su utvrđeni sporazumom. Ukoliko države ne preduzmu hitne klimatske akcije i ne povećaju svoje ambicije, ciljevi sporazuma iz Pariza neće biti ostvareni.

Mnogi kažu da je ova konferencija presudna za ostvarivanje Pariskog sporazuma i da je samit ključan ako se klimatske promene žele staviti pod kontrolu.

Potpisnice Pariskog sporazuma, među kojima je i Srbija, obavezale su se da će porast prosečne globalne temperature ograničiti na ispod 2 stepena do kraja veka, odnosno na 1,5 stepen u odnosu na pred-industrijski period, početkom 19. veka.

Međutim, nedavno objavljeni Izveštaj UN „Međuvladinog panela o klimatskim promenama“, potvrdio je da se čovečanstvo nalazi u crvenoj zoni po pitanju opstanka usled promene klime.

Ukoliko države ne preduzmu hitne klimatske akcije i ne povećaju svoje ambicije, ciljevi sporazuma iz Pariza neće biti ostvareni.

Prema rečima stručnjaka za klimu Danijele Božanić ono što su zemlje obećale da će uraditi 2015. usvajanjem sporazuma iz Parizu, u budućnosti neće biti dovoljno da bi se zadržao porast globalne temerature na tih 1,5 do 2 stepena C.

Ostvarivanjem ciljeva utvrđenim Pariskim sporazumom naučnici tvrde da imamo šansu da svet ostane ovakvim kakvim ga poznajemo, u suprotnom niko ne zna šta će biti. Zato je veoma važna konferencija u Glazgovu, smatra Božanićeva.

Juče i danas svoje predloge za ambcioznije planove i konkretne aktivnosti kako bi se sprečilo dalje globalno zagrevanje smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte izlažu predsednici država i vlada 197 država.

Govoreći na otvaranju samita COP26 generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, ukazao je da je kucnuo poslednji čas da se zaustave klimatske promene i ocenio da “sami sebi kopamo grobove” ukoliko to ne učinimo.

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će akcije za obuzdavanje klimatskih promena preduzete u ovoj deceniji biti odlučujuće u sprečavanju patnji budućih generacija.

Države moraju da stave cenu na emisiju ugljen-dioksida koja zagreva planetu jer tu cenu priroda više ne može da plaća, ocenila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je najveće svetske zagađivače da odmah počnu da ispunjavaju obaveze u vezi sa smanjenjem emisije ugljenika, ocenivši da je to u narednim danima jedini način da se globalni napori za usporavanje klimatskih promena učine kredibilnim.

Predsednik Kine Si Đinping pozvao je na postizanje multilateralnog konsenzusa kako bi se svet efikasno suočio sa klimatskim promenama.

Srbiju na najvišem nivou predstavlja predsednik Aleksandar Vučić koji će se na samitu obratiti na skupu šefova država i vlada, a prisustvovaće i događaju povodom pokretanja inicijative o globalnom smanjenju metana koji organizuju presednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. On je juče u Glazgovu istakao da se svet skupio na jednom mestu i da su pokrenute neke važne teme, a da se pitanja klimatskih promena nameću kao ključna.

Ranije, pre konferencije, ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da je COP26 značajan događaj za sve nas.

„Republika Srbija će povećati svoju klimatsku ambiciju i revidirati nacionalno utvrđene doprinose tako da smanjenje gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine iznosi 33%, u odnosu na 1990“.

Prvi korak smo napravili usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, a sada radimo na podzakonskim aktima, koji će identifikovati uticaje i mere za najranjivije sektore. Ona je najavila da će, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije za Zapadni Balkan, ministarstvo pokrenuti i nove inicijative koje će biti usmerene na prelazak na cirkularnu ekonomiju u javnom i privatnom sektoru.

I potpredsednica vlade i ministarka energetike Zorana Mihajlović povodom održavanja COP26 izjavila je da je borba protiv klimatskih promena ono što će promeniti budući razvoj sveta. Pred svakom državom su ogromni zadaci pa i pred Srbijom.

Finansiranje nerazvijenih zemalja u borbi protiv klimatskih promena takođe će biti važna tema konferencije jer razorni uticaji globalnog zagrevanja najviše su osetile zemlje koje su manje njima doprinele.

Kako bi se siromašne zemlje izborile sa klimatskim promenama i vremenskim ekstremima, bogate zemlje obećale su im najmanje 100 milijardi američkih dolara godišnje u periodu od 2009. do 2025. godine.

To obećanje nije do kraja ispunjeno pa se postavlja pitanje klimatske pravde. Prema rečima Danijele Božanić, pandemija kovidom 19 je realno razlog za manje fondove nego što su bile obaveze u prošloj godini.

Finansiranje je veoma dugo kamen spoticanja u procesu pregovora. Ono ga usporava, jer su zemlje u razvoju te koje se osećaju frustrirane jer nemaju dovoljno pomoći za rešavanje problema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Realno, njihove emisije su male, ali trpe posledice.

Konferenciji prisustvuju i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija koji izbliza žele da vide šta će se dešavati na samitu jer je veoma važno da mere koje budu predložene, kao i obećanja koja budu data, ne budu zaboravljena i zanemarena.

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, koji ima brojnu delegaciju na konferenciji, formulisala je pet glavnih obećanja čije ispunjenje hitno očekuje od okupljenih na COP26 kaže Ana Davičo iz WWF Adria u Beogradu.

(To su ubrzano smanjenje emisija ugljen dioksida, primenjivanje rešenja zasnovanih na prirodi, hitna pomoć prirodi i ljudima da se prilagode, finansiranje budućnosti i efikasno sprovođenje politika i mera ublažavanja klimatskih promena)

Ana Davičo dodaje da WWF poziva građane da se priključe kampanji #WeWontForget i pošalju zvaničnicima poruku da njihova obećanja o rešavanju klimatske krize neće biti zaboravljena. 

pr, wwf, o, cop26, 761069

Već prvog dana na samitu o klimi svetski lideri su obećali da će zaustaviti krčenje šuma u svetu do 2030. godine.

To je prvi veliki dogovor postignut na COP26, a među potpisnicima će biti i Brazil, zemlja u kojoj su delovi prašume devastirani tokom višedecenijske deforestacije.

Ovaj dogovor i obećanja svetskih lidera uključuje i izdvajanje skoro 19,2 milijarde dolara javnih i privatnih sredstava. Stručnjaci su pozdravili ovaj pozitivan pomak, ali su i upozorili da prethodni dogovor iz 2014. godine “uopšte nije uspeo da uspori krčenje šuma” i da je neophpodno ispunjavati preuzete obaveze.

Britanski premijer Boris Dzzonson, domaćin ovog globalnog samita u Glazgovu, nazvao je sporazum „značajnim za zaštitu i obnavljanje šuma na Zemlji“.

Ekološki aktivisti iz svih delova sveta pristižu u Glazgov peške, vozovima i brodovima kako bi podsetili na neophodnost održivih načina putovanja.

Među njima je bila i Greta Tunberg koja je na konferenciju stigla vozom. Škotska je odlučila da u naredne dve nedelje održi pritisak na svetski politički vrh kako bi se data obećanja i ispunila.

Najveće okupljanje ekoloških aktivista očekuje se u petak za kada je najavljen protest oko 100.000 ljudi.

Džonson: Moramo da se sačuvamo od lažnih nada

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je večeras da ne treba imati lažne nade od klimatske konferencije u Glazgovu, ali je dodao da je na njenom početku ipak učinjen određeni pomak.

“Moramo da se sačuvamo od lažnih nada i da ne mislimo da je ceo posao gotov, zato što nije – čeka nas još dug put. Ali sve što je rečeno čini da budem oprezni optimista”, rekao je Džonson na kraju drugog dana konferencije.

Dok svetski lideri napuštaju konferenciju pregovarači će sada pristupiti formulisanju i preciziranju onoga što su zemlje obećale, prenosi BBC.

“Svetski lideri možda su otišli, ali mogu da vam kažem da su oči sveta uprte u vas”, poručio je Džonson učesnicima konferencije.



Izvor

Similar Articles

Top