You are here
Home > Svet > Zašto građani u Alentežu protestuju zbog gradnje solarnog parka nemačkih investitora

Zašto građani u Alentežu protestuju zbog gradnje solarnog parka nemačkih investitora


Mir i tišina. To je ono što privlači ljude iz gradova. Pogled na brežuljke pod plavim nebom, u daljini se vidi hrast i miriše ruzmarin. Suzana i Rikardo Vaz tu su se doselili pre 20 godina – iz glavnog grada Lisabona u ruralni Alentežu, region na jugu Portugalije. Vrevu velikog grada zamenili su spokojstvom, a jedno staro seosko imanje pretvorili u mesto za održivi turizam.

Ta idila, koja je do sada hranila njih i njihovih troje dece, sada je ugrožena. “Ako naprave solarni park, mi možemo da zatvorimo naš posao”, kaže frustrirano Rikardo dok ispija espreso na svojoj verandi. “To je kao da ti ispred nosa postave groblje. Niko više neće hteti da dođe kod nas”.

Pokazuje nam u daljinu, tamo gde se na livadi pase stoka. Iznad se protežu vodovi visokog napona, a nekoliko vetrenjača polako se okreće. Umesto krava, tamo bi ubuduće moglo da bude more solarnih panela koji bi trebalo da proizvode ekološku struju za potrebe industrije u nekim drugim regionima.

Tu, u blizini gradića Serkala, na oko dva sata vožnje od Lisabona, investitor „Aquila Capital” iz Hamburga planira da izgradi ogromnu solarnu elektranu ukupnog kapaciteta 270 megavata. Planirano ulaganje: 164,2 miliona evra. Predviđeno je da se na 380 hektara naprave elektrana, trafo-stanice i postave električni vodovi. A sve to bi trebalo i da bude ograđeno žičanom ogradom. Portugalska Nacionalna agencija za ekologiju APA već je dala zeleno svetlo za taj projekat.

Puno sunca, puno struje

Firma iz Hamburga u Portugaliji upravlja solarnim elektranama ukupnog kapaciteta 700 megavata i verovatno je najveći igrač na fotonaponskom tržištu te zemlje. Portugalija je privlačna za firme koje se bave solarnim biznisom. Proizvodnja po kvadratnom metru panela na jugu Portugalije godišnje iznosi čak 1.900 kilovat-sati. Poređenja radi, na severu Nemačke to je samo 1.000 kilovat-sati. Solarna energija nigde u Evropi nije tako jeftina kao u Portugaliji. Na aukciji tokom leta 2020. postignuta je cena od 1,1 cent po kilovat-satu, što je do sada najniža zabeležena ugovorna cena o otkupu solarne energije na Starom kontinentu.

Što se tiče projekta u Alentežu, još uvek se ne zna ko će biti mušterije, odnosno kome će se tamo porizvedena struja prodavati. Jedna mogućnost je da se uz pomoć visokonaponske mreže električna energija transportuje do Sinesa, grada udaljenog pedesetak kilometara od budućeg solarnog parka. Tom gradu je potrebno puno čiste energije jer u toj najvećoj morskoj luci u Portugaliji nameravaju da proizvode vodonik za izvoz, a planirana je i izgradnja jednog ogromnog centra za skladištenje podataka kojem će biti potrebno 450 megavata ekološke energije.

“Dijalog sa svim akterima i pre svega s našim susedima i opštinama u blizini lokacije veoma je jako važan”, odgovorili su iz hamburške “Aquile” na novinarski upit. Ta izjava naljutila je građansku inicijativu “Zajedno za Serkal”. “Ovde nije bio niko iz te firme, iako smo ih otvorenim pismom pozvali na razgovor”, kaže Serhio Marašin iz te inicijative.

Građani planiraju tužbu

Nemačka firma podseća da su konsultacije trajale 30 dana i da je na kraju organizovan i razgovor sa građanima, kako bi se čulo šta oni kažu o projektu. Ali Marašin uzvraća: informacije su bile dostupne negde na nekoj internet-stranici, za koju niko živ nije ni znao. Diskusija sa zainteresovanim građanima održana je samo dva dana pre isticanja rok. Zbog toga to udruženje građana namerava da podigne tužbu protiv projekta.

Nevericu među ljudima u Alentežu izaziva i tvrdnja da će projekat “imati znatne pozitivne ekonomske efekte za region i da će doprineti njegovom rastu i razvoju”. Agencija za ekologiju APA u međuvremenu je analizirala planirani projekt i tvrdi: “Rad fotonaponske elektrane će, procenjuje se, kreirati četiri stalna radna mesta.” Ako se potvrde brige porodice Vaz, i ako zaista budu morali da zatvore svoj porodični biznis, samo zbog toga bi taj region mogao da ostane bez četiri radna mesta.

Podela profita?

U građanskoj inicijativi “Zajedno za Serkal” naglašavaju da oni u načelu podržavaju solarnu energiju. “Ali pre nego što uništimo netaknutu prirodu i obradivo zemljište, trebalo bi da počnemo da gradimo na područjima nekadašnjih industrijskih postrojenja, starim kamenolomima ili, kao u Nemačkoj, uz auto-puteve”, kaže Marašin.

I u Nemačkoj se, kao posledica pada cena fotonaponskih postrojenja, sve više projekata realizuje na zelenim livadama. To izaziva sukobe, baš kao i na jugu Portugalije. Investitori bi zato trebalo pravovremeno da povedu dijalog s protivnicima takvih energetskih projekata.

Jedna stvar je očito zajednička svim protivnicima planiranog solarnog postrojenja: svi traže svoj deo kolača, odnosno – i lokalna zajednica želi da profitira od eksploatacije solarne energije. “Ne mogu opštine da snose sav teret, a da profit kompletno odlazi na druga mesta”. Čini se da građanska inicijativa “Zajedno za Serkal” neće tako lako odustati od svojih zahteva, i da će nastaviti da pruža otpor.



Izvor

Similar Articles

Top