Stranica
Home > Tehnika > Da li e nas vetaka inteligencija spasiti od najteih bolesti?

Da li e nas vetaka inteligencija spasiti od najteih bolesti?


Kompjuteri su bili uspeniji od lekara u otkrivanju raka plua na osnovu rezultata skenera u novom istraivanju i ponudili novi uvid u budunost vetake inteligencije u medicini.


Deniz GrejdiIzvor: Nedeljnik, The New York Times International Report

Ilustracija / Foto: Depositphotos/agsandrew

Prepoznavanje obrazaca i tumaenje slika – ista vetina pomou koje ljudi itaju rezultate skenera – veoma je obeavajua oblast kada je re o vetakoj inteligenciji.

Pohranjivanjem ogromnih koliina podataka u sisteme nazvane vetakim neuronskim mreama, istraivai su uspeli da obue kompjutere da prepoznaju obrasce povezane sa odreenim stanjem.

Ovaj sistem prati algoritam i usput ui. to vie podataka pohranjuje, sve je precizniji. Ovaj proces naziva se duboko uenje i ve se koristi kako bi kompjuteri mogli da razumeju govor i registruju objekte – tako autonomni automobil prepoznaje znak „stop“.

Google je stvorio sisteme koji patolozima pomau u itanju mikroskopskih slajdova, a oftalmolozima u dijagnostikovanju onih bolesti.

Istraivai iz Googlea i jo nekoliko medicinskih centara u novom istraivanju su vetaku inteligenciju primenili na rezultatima skenera snimljenim za dijagnostikovanje raka plua koji je samo u protekloj godini odneo 1,7 miliona ivota.

Skener, pored toga to otkriva rak, takoe identifikuje mrlje koje se kasnije mogu razviti u karcinom, tako da radiolozi mogu da razvrstaju pacijente u rizine grupe i procene kojim je pacijentima potrebna biopsija ili ea kontrola. Skener, meutim, moe da previdi tumor ili benigne mrlje zameni za zloudne, a razliiti radiolozi koji pregledaju isti snimak mogu imati potpuno drugaija miljenja.

Istraivai su pomislili da bi kompjuteri moda mogli da bolje obave posao od lekara. Stvorili su neuronsku mreu i dali joj snimke pacijenata ije su dijagnoze ve prethodno utvrene, prenosi Nedeljnik.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/SergeyNivens

Ilustracija / Foto: Depositphotos/SergeyNivens

“itav eksperimentalni proces izgleda kao da poduavate aka u koli”, kae dr Danijel Ce iz Googlea, autor lanka o istraivanju. “Koristimo ogromne setove podataka za obuavanje maine, zadajemo joj lekcije i kvizove kako bi mogla da pone da ui ta je rak i ta se hoe, a ta nee razviti u karcinom u budunosti.”

Sistem je testiran u 6.716 sluajeva u kojima je dijagnoza ve poznata i u 94 odsto sluajeva postavio je tanu dijagnozu.

U poreenju sa est izvanrednih radiologa, sistem dubokog uenja imao je manje lanih pozitivnih i negativnih dijagnoza.

Dr Erik Topol, koji pie o vetakoj inteligenciji u medicini, ali nije uestvovao u istraivanju, kae: “Prilino sam siguran da e ovo otkrie biti korisno, ali se mora prvo dokazati.”

Radiolog koji pogreno protumai snimak moe nakoditi jednom pacijentu, dok sistem vetake inteligencije koji ne funkcionie savreno moe nakoditi mnogima, upozorava dr Topol. Pre nego to se ovaj sistem upotrebi u praksi, dodaje on, trebalo bi da bude testiran u stvarnim uslovima.

“Saraujemo sa institucijama irom sveta kako bismo doznali koji je najproduktivniji nain za implementiranje ove tehnologije u kliniku praksu”, kae dr Ce. “Ne elimo da trimo pred rudu.”



Izvorni link

Slični artikli

Top