Stranica
Home > Tehnika > Paralelni svet sa 2.000 kompjutera: Centar “mranog” interneta tamo gde ga niko ne bi oekivao

Paralelni svet sa 2.000 kompjutera: Centar “mranog” interneta tamo gde ga niko ne bi oekivao


Nemaka policija pronala je u jednom bunkeru Bundesvera serverski centar Darkneta. Preko tih raunara prodavani su droga i oruje, a tu su se nalazile i stranice s deijom pornografijom.


Izvor: Deutsche Welle

Ilustracija / Foto: Depositphotos/BeeBright

Kada su pripadnici nemake specijalne policije GSG uspeli da savladaju elektronske sisteme bezbednosti i da otvore blindirana metalna vrata bunkera na brdu iznad gradia Traben-Trarbaha na zapadu Nemake, u unutranjosti ih je ekalo pravo iznenaenje: na jednom nadzemnom i etiri podzemna sprata nekadanjeg bunkera nemake vojske Bundesvera nalazilo se oko 2.000 meusobno povezanih raunara. Radi se o najveem serverskom seditu Darkneta do sada otkrivenom u Nemakoj.

Preko tih servera kriminalci iz itavog sveta na skrivenim internet-stranicama prodavali su sve to je zabranjeno: drogu, oruje, falsifikovani novac ili deiju pornografiju. Radi se o poslovima ogromnih razmjera.

Vojno obezbeenje

U akciji nemake policije, u kojoj je uestvovalo oko 650 policajaca, uhapeno je sedmoro od 13 optuenih, a pretresi stanova izvreni su i u okolnim zemljama, Luksemburgu i Holandiji, ali i u Poljskoj. Istraga koja je sada uspeno okonana zapoeta je jo pre pet godina, a, kako navodi policija, veliki izazov bilo je uopte ui u bunker, koji je “obezbeen u skladu s najviim vojnim standardima”.

Radi se o terenu povrine 13.000 kvadratnih metara koji je bio okruen icom i zemljanim nasipima, obezbeen video-kamerama, a unutar ice su bili psi uvari. Uz to, ulazna vrata bunkera, koji nije iz Hitlerovog vremena, ve ga je za svoje potrebe izgradila nemaka vojska, bila su osigurana digitalnom bravom.

Paralelni svet dilera drogom

Preko servera u “Sajberbunkeru” obavljani su poslovi donedavno druge najvee Darknet-platforme za prodaju droge, “Volt Strit Market”. Nju je nemaka policija provalila i blokirala poetkom maja. Samo putem nje obavljeno je vie od 250.000 transakcija i ostvaren promet od 41 milion evra.

Osim toga, meu korisnicima su bili i ilegalni portali kao to su “Kanabis rod”, preko kojeg je 87 dilera iz itavog sveta nudilo drogu, ili sline platforme poput “Fraudstersa”, takoe za preprodaju droga, ili platformi za dilovanje sintetikih droga.

Sa servera sakrivenih u podzemlju mestaca Traban-Trarbaha, smetenom u idilinom izletnikom kraju uz reku Mozel, bio je 2016. pokrenut i napad hakera na 1,25 miliona rutera Doje telekoma.

Oni su tada gotovo blokirali rad tog nemakog i svetskog telekomunikacionog giganta i pokuali da se domognu podataka i ifara njegovih korisnika – to su na kraju strunjaci za raunarsku bezbednost ipak uspeli da spree.

Tada se u Nemakoj nagaalo da iza napada stoje ruski hakeri, pa je ak i kancelarka Angela Merkel dala izjavu koja upuuje u tom pravcu. Sada je nemaka policija objavila da je napad vren preko raunara u bunkeru.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/stevanovicigor

Ilustracija / Foto: Depositphotos/stevanovicigor

Darknet – anonimni internet

Za razliku od interneta, u kojem je mnogo toga centralno organizovano i na neki nain transparentno, Darknet funkcionie bez centralnog sistema – tu je svaki raunar istovremeno i server, koji meutim uva samo mali deo informacija – i to jo u kodiranom obliku. Uz to, je anoniman je i prenos podataka izmeu pojedinih raunara u Darknetu, a pronaen je i nain da se tzv. meta-podaci uine neupotrebljivima za posmatrae sa strane.

Dok se na regularnom internetu, ve iz podataka o tome ko je s kim i koliko komunicirao, koje su koliine podataka razmenjivane i kada, odnosno iz identifikacionih adresa pojedinih raunara moe saznati mnogo i o samom sadraju, na Darknetu se podaci alju uvek na tri raunara u mrei koja su sluajno izabrana. To znai da svaki podatak na taj nain dobija tri puta novu adresu poiljaoca – pa je na kraju nemogue utvrditi odakle je izvorna informacija u stvari potekla.

ta je kanjivo?

Jedan od problema nemakih istranih organa bio je i pravni aspekt itave akcije, odnosno pitanje: ta je uopte u delatnosti tog serverskog centra nezakonito? Samo po sebi, osnivanje i pogon serverskog centra nije protivzakonito, ak i kada se preko tih servera obavljaju ilegalne radnje, objanjava Jirgen Brauer iz Glavnog dravnog tuilatva u Koblencu.

Na kraju krajeva, vlasnici servera samo su vlasnici raunara, a ko ta s njima radi – to ne mora da bude njihova briga. Zbog toga je za pokretanje postupka neophodno bilo dokazati da vlasnici servera znaju ime se njihove muterije bave i da to ak i podstiu.

Za sada nije poznato koliko dugo e trajati istraga. U bunkeru su, uz raunare, pronaeni i brojni nosai podataka, mobilni telefoni i, kako navodi policija “vea koliina gotovine”.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/terovesalainen

Ilustracija / Foto: Depositphotos/terovesalainen

Kako kupiti vojni bunker u Nemakoj?

Glavni akter ove krimi-prie je Holananin, za sada poznat samo pod imenom Herman-Johan. On je, kako pie nemaki nedeljnik “pigel”, 2012. doao u Traben-Trarbah i na jednoj sednici gradskog vea koja je bila zatvorena za javnost predstavio svoju ponudu za kupovinu vojnog bunkera na breuljku iznad grada.

Tu se ne radi o nekom bunkeru iz Hitlerovih vremena, ve o zdanju koje je u vreme Hladnog rata izgraeno za potrebe Slube za geoinformacije, neke vrste meteoroloke slube nemake vojske Bundesver.

Godine 2007. Ministarstvo odbrane je odluilo da tu slubu premesti na drugo mesto, a da bunker to pre prodati, s obzirom na to da je i samo njegovo odravanje skupo. Ventilacioni sistem mora stalno da bude u pogonu, isto kao i pumpe koje garantuju da etiri podzemna nivoa nee biti preplavljena podzemnim vodama. Osim toga, u zdanju se nalazi i veliko postrojenje za klimu, cisterne s naftom za pokretanje rezervnih agregata, kao i velike baterije za struju.

Bunker je ponuen na javnu prodaju, a Ministarstvo obrane odluilo se za opciju tzv. “tople prodaje” – prednost su imali ponuai koji su bili spremni da preuzmu i kompletnu informatiko-raunarsku infrastrukturu. Faktiki je samo trebalo ukljuiti raunare i itav pogon je bio spreman za akciju.

Najbolju ponudu je imao Herman-Johan, koji je obeao da e u bunker smestiti raunarski centar i da e otvoriti 50 do 100 novih radnih mesta. Navodno je kompletan bunkerski kompleks kupio 2013. godine za 350.000 evra. Od radnih mesta na kraju nije bilo nita, a kojim se poslovima njegov raunarski centar bavi – to niko nije znao. Znalo se samo da je bunkeru faktiki nemogue prii.

Taj Holananin je ve jednom ranije u svojoj domovini imao slian serverski centar u jednom bivem bunkeru NATO, ali je tamo 2002. izbio poar. Vatrogasci su prilikom intervencije u prostorijama otkrili ne samo raunare, ve i laboratoriju za spravljanje droge. Herman-Johan tada se pravdao da je on taj prostor nekom iznajmio i da nije znao ta se u njemu dogaa.

Kasnije je ipak prodao itav taj kompleks. Ovoga puta situacija bi za njega mogla da bude komplikovanija – Herman-Johan trenutno se nalazi u nemakom zatvoru.



Izvorni link

Slični artikli

Top