Stranica
Home > Tehnika > Pet koraka za bezbednije korienje beinog interneta

Pet koraka za bezbednije korienje beinog interneta


Besplatan javni Wi-Fi je skoro svuda oko nas. Na aerodromima, u javnim bibliotekama, malim lokalnim kafiima, ak i neke prodavnice imaju Wi-Fi…


Izvor: B92, Tech-Lifestyle

Foto: Depositphotos/maxsim

Koje su neke vrste pretnji koje donose javne beine internet mree?

Prevaranti i hakeri znaju da je prilino lako zbuniti ljude koji trae besplatan Wi-Fi. Oni se nadaju da ete izabrati njihovu lanu mreu dok listate kroz dostupne mree (iliti SSID-ove).

Nezatiene mree

Hakeri mogu lako da preuzmu kontrolu nad Wi-Fi ruterom, ak i nad nekim zvaninim, ako nije konfigurisan kako treba. Nakon toga im ostaje samo da posmatraju kako vai podaci sami dolaze.

Ovo su situacije kada prevaranti daju svojoj Wi-Fi mrei skoro identino ime, nadajui se da ete kliknuti na njihovu mreu.

Na primer: “Mrea Biblioteke” i “mreabiblioteke”. Jedna je zvanina, a jedna nije.

Teko je znati koja je koja, osim ako ne obratite panju na podatke koje je podelio lokalni delilac Wi-Fi mree, kao na primer biblioteka ili aerodrom gde uglavnom imate postere ili znakove na kojima piu podaci o mrei.

Honeypot

Na slian nain, “honeypot” Wi-Fi (koji za cilj ima da vas namami da ga koristite) se esto koristi na mestima gde imate besplatan Wi-Fi i onaj koji se plaa. Ljudi vole sve to je besplatno, pa onda prevaranti nazovu svoju mreu neto poput “Besplatni internet” ili “Besplatni Wi-Fi”. Ponavljamo, obratite panju na informacije koje su istaknute na zvaninim lokacijama.

Pet koraka koji e vam pomoi da se zatitite na javnim Wi-Fi mreama:

1. korak: Ako morate da koristite javnu Wi-Fi mreu, izbegavajte mree koje vam trae line podatke poput bankovnog rauna, JMBG-a ili adrese. Ne obavljajte finansijske transakcije preko javne Wi-Fi mree. Nikada.

2. korak: Proverite mreu (pogledajte primere prevara iznad). Ako neki objekat sa besplatnom Wi-Fi mreom nema zvaninu stranicu za prijavljivanje, naroito ako je to aerodrom ili javna biblioteka, onda to verovatno nije bezbedna mrea.

3. korak: Koristite zatiene internet sajtove koji koriste HTTPS protokol, koji predstavlja bezbednu verziju HTTP standarda. Ako ne vidite slovo “S”, nemojte da “surfujete” po tom sajtu.

4. korak: Koristite antivirus. Mnogi bezbednosni i antivirus programi vas tite od malvera, tog zlog softvera koji pokuava da ubaci lozinku u va sistem kako bi mu kasnije pristupio. Moda je suvino da za ovo odvajamo poseban korak, ali uvek imajte ukljuen firewall. I jo jedna stvar: Koristite kompleksne lozinke.

5. korak: Koristite virtuelnu privatnu mreu (VPN). VPN nije svemoan, ali e vas zatititi dok koristite javni Wi-Fi (pa ak i dok koristite svoj privatni Wi-Fi kod kue). Gledajte na to kao na svoj privatni tunel koji vas vodi od lokacije na kojoj se nalazite (kua, biblioteka, Starbaks, aerodrom) do vaeg eljenog internet sajta. VPN titi putanju izmeu vae poetne lokacije i internet sajta.

Da, besplatan javni Wi-Fi je danas apsolutno rasprostranjen. U skoro svakom javnom objektu moete da se nakaite na Wi-Fi hotspot. Ali takav pristup nosi rizik, a sa samo nekoliko koraka moete da se osigurate dok surfujete internetom bilo gde na planeti.



Izvorni link

Slični artikli

Top