Stranica
Home > Tehnika > ta ako roboti-ubice krenu u rat protiv ljudi?

ta ako roboti-ubice krenu u rat protiv ljudi?


Roboti-ubice, autonomno oruje koje samostalno odluuje o napadu – to vie nije nauna fantastika ve bliska budunost. U enevi se pod okriljem UN o tome odavno raspravlja. Ali neke zemlje su izriito protiv zabrane.


Izvor: Deutsche Welle

Ilustracija / Foto: Depositphotos/luislouro

Za generalnog sekretara UN nema mesta za sumnju: autonomno oruje je „politiki neprihvatljivo i moralno odvratno“, i trebalo bi ga zabraniti meunarodnom konvencijom.

„Pomislite na posledice kad neki autonomni oruani sistem samostalno bira ljude kao ciljeve i odluuje o napadu“, apeluje Antonio Gutere.

Predstavnici meunarodne zajednice ponovo su se nedavno okupili u enevi kako bi raspravljali o zabrani – kako se to u medijima zove – „robota-ubica“. Ali sloga po tom pitanju nije ni na vidiku. Jo manje su anse za uvoenje zabrane pre nego to se pojave na ratitima. „Tapka se u mestu“, javlja nam jedan od uesnika te rasprave.

Ono to iz usta generalnog sekretara zvui kao uas naune fantastike, u stvari je ve odavno realnost. Mnoge vojske sveta eksperimentiu sa sistemima u kojima se vetaka inteligencija i robotika koriste kao potencijalno smrtonosno oruje.

Vojna logika je jasna: ako su maine na frontu, ljudi su na sigurnom. Onda nema medijskih izvea o poginulim ili ranjenim vojnicima, i koga je briga ako je uniten nekakav aparat. Povrh toga, naglaavaju zagovornici, maine se nikada ne umore i uvek su precizne. A to na kraju ima ak i svoje prednosti: bie manje „kolateralne tete“ na civilnim ciljevima, pie Doje Vele.

To vie nije nauna fantastika

Prema prihvaenoj definiciji Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, autonomno oruje je ono koje samostalno bira ciljeve i unitava ih. Bespilotnim letelicama i dalje po pravilu upravlja vojnik koji bira cilj i aktivira oruje. Autonomno oruje sve odluuje samo, a taj razvoj je daleko odmakao. A kad smo kod letelica, ve sad postoje projektili koji sami procenjuju da li je cilj u povoljnom poloaju za unitavanje i umeju da „saekaju“ dok se to ne dogodi.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/sarah5

Ilustracija / Foto: Depositphotos/sarah5

Nije teko otii jo dalje: naunici smatraju da nije nemogue da e se uskoro voditi bitke u kojima nee biti ljudi ve nego matematike formule u procesorima raunara na osnovu kojih e se odluivati o ivotu ili smrti. To u sutini kri humanitarno meunarodno pravo koje nalae da rat sme da se vodi samo izmeu boraca, a ne protiv civila. Moe li raunar da razlikuje vojnika od civila? Veoma teko. „Ne moemo u te maine da ugraujemo ipove sa upisanim pravilima meunarodnog prava“, kau protivnici takvog oruja. Mora da postoji garancija da, ak i kad je posao ubijanje, uvek na kraju ovek odluuje da li e biti povuen obara.

Kako stvoriti takve garancije? O tome ve pet godina raspravljaju Ujedinjene nacije u enevi u okviru rasprave o „Konvenciji o odreenom konvencionalnom oruju“ (Convention on Certain Conventional Weapons, CCW). Sredinom devedesetih na tom forumu se uspelo da se zabrani upotreba lasera koji bi sluio za to da zaslepi protivnika i pre nego to je takvo oruje dolo na neko od bojita. Takvu zabranu protivnici ele da dogovore i za „robote-ubice“, ali pregovori su veoma teki.

Mali protiv velikih

Glavni protivnici su drave koje su daleko odmakle u razvoju automatizovanog oruja: SAD, Rusija, ali i Izrael. One odbacuju rezoluciju koja bi jasno zabranila takve sisteme. Tim vojnim velesilama protivi se grupa skupina od 28 delimino malih drava koje trae jasnu zabranu. Jedina zemlja EU meu njima je – Austrija. Te zemlje koje tee zabrani podrava itav spektar nevladinih udruenja: ukupno 113 iz 50 zemalja pridruilo inicijativi Campagne to Stop Killer Robots. To podrava i Evropski parlament, mnotvo naunika, meu kojima je i 21 dobitnik Nobelove nagrade.

Nemaka se nije prikljuila ni zagovornicima, ni protivnicima, iako se aktuelna vlada u svom koalicionom sporazumu sloila da ne eli takvo oruje: „Odbacujemo autonomne sisteme naoruanja koji su izvan nadzora oveka. elimo da ono bude odbaeno u itavom svetu“, pie u tom sporazumu.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/grandfailure

Ilustracija / Foto: Depositphotos/grandfailure

Ali nemaka delegacija na raspravi u enevi procenjuje da se „u ovom trenutku“ jednostavno ne moe doi do potpune meunarodne zabrane takvog oruja, ve i zbog jasnog protivljenja SAD i Rusije. Pritom nemaka vlada nerado govori o tome da i nemaki proizvoai oruja eksperimentiu s takvim sistemima. Neke od tih funkcija bi, recimo, trebalo da ima i nemako-francuski vojni avion FCAS sa pripadajuim bespilotnim letelicama upravljanim satelitskom navigacijom.

U svakom sluaju, postoji mogunost da i ova runda pregovora propadne. Trenutno je na stolu samo predlog – da se o tome raspravlja i u naredne sledee dve godine. Prema mutnoj formulaciji, izraava se nada da e se do tada postii „normativni okvir“. Sve je to, naravno, veoma daleko od nekakvih jasnih rei zabrane.

Tomas Kihenmajster, portparol nemakog ogranka inicijative Stop Killer Robots razoaran je tim, kako kae, „nebuloznim formulacijama“. I dalje se umanjuje znaaj neophodnosti da ovek ipak odluuje o upotrebi sile, ali se Kihenmajster novinarima DW. On isto tako strahuje da rasprava u enevi „nikada nee dovesti do jasne zabrane autonomnog oruja“.

Protivnici ipak ne ele da odustanu – dugo su se u enevi protivili i sporazumu o zabrani protivpeadijskih mina i kasetnih bombi. Zato su se organizovali van tog tela Ujedinjenih nacija i pred vladama itavog sveta zagovarali takvu zabranu – to je na kraju i potpisano u Otavi i Oslu. Danas je ta zabrana deo meunarodnog prava.



Izvorni link

Slični artikli

Top