Stranica
Home > Turizam > Upija energiju “dokle mu senka doseže”: Ko kod je u nju ušao “normalan nije izašao”

Upija energiju “dokle mu senka doseže”: Ko kod je u nju ušao “normalan nije izašao”


Foto: B92/NT

Rtanj je planina koju obavija misterija, mnoga, do nedavno, neobjašnjiva zbivanja i zbog toga je zanimljiva mnogima jer je neobična i primamljiva.

Prirodna piramida u Istočnoj Srbiji za koju se veruje da je iznutra šuplja, ali su svi ulazi u nju zatvoreni, jer, kako kažu, ko god je prošao kroz nju, nije više bio ista osoba. Piramide bi trebalo da svu svoju energiju najviše imaju u vrhu, ali Rtanj svoje najjače talase šalje u podnožju, što je samo jedna od neobičnosti Rtnja.

Iako su istraživanja akademika Jovana Davidovića i naučnika Saše Nađfeja počela krajem 20. veka, ova planina je po svojim neobičnim sposobnostima u narodu poznata milenijumima. Značaj Rtnja za Slovene kroz vekove najbolje objašnjava poređenje da je Rtanj bio važan koliko i Olimp Grcima iz antičkog doba.

Rtanj, veruje se, svojim vrhom upija energiju “dokle mu senka doseže“, a to su električna, magnetna i orgonska. Kasnije ta energija iz planine isijava i “upijaju“ je oni kojima je potrebna. Dejstvo ovih energija može da se oseti na Svetilištu, znanom i kao “Vrelo”.

To je krug sa kamenjem i zemljom gde mnogi dolaze na “pročišćenje”. Akademik Davidović savetuje dva dana po 20 minuta, jer ukoliko je neko agresivan, može se dogoditi da se agresivnost dodatno ispolji. Preporučuje se i potpuno odsustvo tehnologije, jer na ovom mestu telefoni se mogu napuniti ili isprazniti, fotoaparati neće moći da se upale, a kamere će podrhtavati na potpuno ravnoj i mirnoj površini.

Foto: B92/NT

Foto: B92/NT

Sa ovog mesta može se videti i Šiljak, vrh Rtnja visine 1565 metara, a tajna dobrog osećaja se krije u trenutku i što svako ko stane na naznačeno mesto treba da misli samo na sadašnjost, a enegija koja protiče svuda okolo “pokaže“ na šta čovek treba da objasni pažnju.

Rtanj je zaštićeno prirodno bogatstvo, između ostalog, i zbog endemskih vrsta koje ovde uspevaju. Rtanjski čaj je najpoznatiji, a Ramonda Serbika svakako naučnicima te oblasti najzanimljivija. Nedaleko od “Svetilišta“ nalazi se hotel “Ramonda“ koji i pored modernog dizajna nije ugrozio prirodnu lepotu okruženja. U ovom hotelu se nadaju, da će kao Ramonda Serbika, koja je jedna od malobrojnih feniks biljaka na svetu, uspeti da nakon dugogodišnjeg “mirovanja“ celog naselja, uspeti da ponovo da ožive Rtanj.

Malobrojni meštani se nadaju istom, i vrlo rado posetiocima otkrivaju sve što znaju o planini. To “zlatno doba“ o kojima svi maštaju je vreme u kojem je živela porodica Minh. Jevrejin Samuilo Minh je krajem 19. veka u okolini Rtnja otvorio fabriku tekstila, da bi ubrzo počeo da se, sa svojom porodicom, a na nagovor sina Juliusa, bavi ulaganjem u rudnike po Srbiji.

Početkom 20. veka Minhovi postaju vlasnici rudnih polja u okolini Rtnja. Ispostavolo se da se radi o prvoklasnom kamenom uglju. Nakon smrti Samuila, porodica je nastavila da vodi brigu o rudnicima, doveli su mnogo stranih stručnjaka, pa je među 2000 stanovnika, koliko ih je bilo 1029. godine, bilo Nemaca, Mađara, Austrijanaca, Čeha…

Foto: B92/NT

Foto: B92/NT

Porodica Minh je za potrebe zaposlenih gradila udobne zgrade, oformila ambulantu, prodavnicu sa živornim namirnicama, bioskop kao deo Sokolskog doma, školu skijanja sa žičarom, kao prvu privatnu školu u Srbiji. Veliku pažnju su obraćali na uređenost naselja, pa je Rtanj imao uređene parkove sa velikim brojem različitih vrsti biljaka.

Greta, koja se udala u porodicu Minh, stekla je veliko poštovanje meštana zbog brige koju je vodila o njima i njihovim radnicima. Danas, meštani kažu da je tajna gostoprimstva u naselju Rtanj to što su naši preci smatrali da svaki gost može biti Bog, i ukoliko se domaćin ne posveti dovoljno, može razljutiti Boga. Zbog toga svaki ugošćen gost dobija najbolji tretman koji može biti ponuđen.

Posetioci Rtnja najčešće dolaze zbog uspona do samog vrha, na kojem se nalazi srušena kupola, koju je Greta Minh podigla svom mužu, ali je srušena jer su “lovci na blago“ verovali da je bogatstvo porodice Minh od Nemaca, a kasnije od Komunističke partije, sakriveno ispod zidina koje se nalaze na samom vrhu.

Ipak, postoji prostor da se urede i rudnici za obilazak, koji su za sada zatvoreni zbog sigurnosti posetioca. Privatna škola porodice Minh nije srušena ali u njoj ne postoji nikakav sadržaj o samoj porodici, pa sve što posetioce Rtnja zanima moraju pitati vodiče, meštane ili zaposlene u hotelu u kojem su odseli.

Jednu od prvih preporuka koje će vam svi dati jeste selo Ilino. Selo je potpuno autentično selo istočne Srbije i ljudi ga rado posećuju. Ovaj svojevrsni etno-park poseduje Zavičajnu kuću u kojoj se nalaze autentični predmeti iz starine.

Foto: B92/NT

Foto: B92/NT

U blizini planine, na opštini Boljevac nalazi se i druga najduža pećina u Srbiji- Bogovinska pećina. Duga je preko 6.000 metara, a krasi je bogat pećinski nakit po kojem je poznata. Osim ove, u blizini se nalazi i Lazarev kanjon i Lazareva pećina. Kanjon je dug devet kilometara, što ga čini najdužim u istočnoj Srbiji. Nekada je ovo bilo sklonište hajduka, jer niko sem njih nije smeo da u ovaj kanjon uđe.

Jedna od zlotskih pećina je Lazareva pećina, koja kao i kanjon, nosi naziv po knezu Lazaru. Ovo je najduža pećina u Srbiji, dužine 9.505 metara. Poznata je po neobičnom pećiskom nakitu koji se nalazi u dve dvorane, “Koncertna“ i “Dvorana slepih miševa“ u kojoj se nalaze čak 24 vrste slepih miševa od 27, koliko ih ima u Evropi.

Posetioci istočne Srbije, kada obiđu vanzemaljsku energiju Rtnja, rado obilaze i dokaze da je ovde nekada bilo rimsko carstvo. Gamzigrad je mesto na kojem se nalazi čuvana rimska palata- Feliks Romulijana, koja se nalazi na Listi svetske baštine. Ovo je bila rezidencija cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija, koji je sahranjen sa majkom, u mauzolejima na obližnjem brdu Magura gde se uz obrede “pridružio bogovima“. Ovo je poslednja apoteoza u istoriji čovečanstva.

I pored toga da ceo kraj posećuju mahom stranci, u okolini još ima sakralnih objekata, a i onih koji će svratiti u njih. To su manastir Sveta Petka, manastir Lozica, Lapušnja i manastir Pokrova Svete Bogorodice.



Izvorni link

Slični artikli

Top