You are here
Home > Vesti > ESKOBAROVE PORUKE SRBIJI Zašto je Bajdenov čovek od poverenja pominjao sankcije i koja tri KLJUČNA PITANJA čine naše odnose sa SAD “ni dobrim, ni lošim, već komplikovanim”

ESKOBAROVE PORUKE SRBIJI Zašto je Bajdenov čovek od poverenja pominjao sankcije i koja tri KLJUČNA PITANJA čine naše odnose sa SAD “ni dobrim, ni lošim, već komplikovanim”

Fallback Image


Zapadni Balkan bi konačno trebalo da iskorači iz matrice devedesetih, i iskoristi šansu da sukobe i animozitete prevlada kroz ekonomsku saradnju i otvaranje granica. Ovo bi, ukratko, mogla da bude najvažnija poruka koju je ovih dana preneo specijalac američkog Stejt departmenta Gabrijel Eskobar. Ona, ujedno, otkriva i u kom pravcu će se razvijati, kako je sam rekao, “komplikovan odnos” Srbije i SAD, a za očekivati je da se u tome nađe zahtev za definisanje konačnog statusa tri važna pitanja – Kosova, odnosima sa Rusijom i Kinom i rešavanje slučaja braće Bitići.

Još od 6. oktobra, kada je Eskobar od Metju Palmera preuzeo poziciju specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, vodile su se polemike, prognoziralo se, hoće li i kakvih promena biti oko nastupa Amerike u regionu.

Čekale su se prve njegove izjave za tumačenje, a ovih dana “energični diplomata” je konačno i dao odgovor.

Eskobar je, naime, rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima podršku SAD dokle god nastavlja da ide evropskim putem.

– Naš odnos sa Srbijom nije ni dobar ni loš, komplikovan je. Nadam se da će ovo “partnerstvo u razvoju”, koje imamo sa Srbijom, moći da pomogne stabilnosti u regionu – kazao je Eskobar za Al Džazira Balkans, odgovarajući na pitanje da li je Srbija destabilizujući faktor u regionu.

Takođe, na 11. Bezbednosnom forumu naveo je da “Sjedinjene države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu“.

– Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuje u političkom prostoru. Mora da se otvori veći prostor za dijalog sa civilnim društvom. Bez obzira da li političari razumeju moje poruke, verujem da ih javnost razume – rekao je Eskobar.

Dodao je i da je želja SAD da svih šest zemalja regiona postanu članice Evropske unije.

– To su evropske zemlje, među kojima su neke ostvarile ogroman napredak i njihovo priključenje EU ne bi predstavljalo opasnost za postojeće članice Unije, već veliku priliku- poručio je Eskobar u uključenju putem video linka.

Kao jedan od najvećih izazova Eskobar je naveo razgovore političara o problemima iz devedesetih godina – mada je, kako je ukazao, trebalo odavno da budu rešeni.

Odgovor na pitanje da li će se pojaviti ljudi sa vizijom ekonomskog napretka ili će se nastaviti razgovori o devedesetim godinama je izbor naroda, a ne spoljnih aktera. Moguće je da SAD uvedu sankcije, ali ako se to dogodi, ne radi se o glavnom oruđu, niti o rešenju – rekao je Eskobar.

Kako se ove izjave mogu protumačiti? Da li donose nešto novo, ili su vesnik nastavka uobičajenog puta? Nagoveštavaju li da će se u epicentru spoljne politike SAD naći nove teme za pokretanje?

Asistent na Fakultetu političkih naula Stefan Surlić kaže daje najvažnija poruka da se odnosi Srbije i SAD vide kao komplikovani, a složenost se ogleda u definisanju konačnog statusa Kosova, odnosima sa Rusijom i Kinom i rešavanju slučaja braće Bitići.

Priština

Foto: shutterstock

Priština

– U tom smislu mogu se očekivati pritisci koji neće uključivati sankcije ali koji podrazumevaju niz efikasnih i sofisticiranih mera. Pored “štapa”, tu je i “šargarepa” u vidu ekonomskih podsticaja i finansiranja infrastrukturnih projekata koji ostvaruju veću regionalnu povezanost. Ova vrsta meke moći koju je instalirala Trampova administracija se nastavlja i za vreme Bajdena – ocenjuje Surlić.

Primetno je, napominje on, da nema oštrih reči, jasno upućenih zahteva, ali sve aktivnosti koje se u poslednje vreme preuduzimaju a u vezi su sa Balkanom, kao i profil ljudi koji je zadužen da se bavi Srbijom, potvrđuje dobru informisanost i rešenost da se postigne konkretan rezultat u glavnim spoljnopolitičkim ciljevima SAD u ovom delu Evrope.

Govoreći o tome, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ocenjuje za Blic da se nudi prilika da se odmakne od prošlosti.

– Ključna poruka regionu je da konačno iskorači iz matrice 90 -tih i da razmišlja i deluje u pravcu saradnje, a ne stalnog pogrevanja starih sukoba i animoziteta. Ekonomsko povezivanje, zajedničko tržište i otvaranje granica pružaju šansu da se čitav region transformiše od nerazumljivog “budžaka” Evrope u poželjno i pristojno mesto za život i za ulaganja – napominje ona.

Ona dodaje i da je ovo podrška i inicijativi “Open Balkan” jer u njoj prepoznaju inicijativu za 21. vek.

Gabrijel Eskobar

Foto: Strahinja Aćimović / Tanjug

Gabrijel Eskobar

– To što su u njoj za sada tri države ne znači da ne može da bude uspešna, jer intenzivniju saradnju treba da imaju oni koji to žele – napominje ona.

Nije novost da SAD kroz ekonomsku saradnju pokušava da nađe put za kompromis u sukobima koji dugo tinjaju, na primer odnos Beograda i Prištine. Maksime “prvo ekonomija pa politika” čvrsto se držao nekadašnji specijalac predsednika SAD Donalda Trampa za dijalog, Ričard Grenel.

On je za Blic rekao da je “ekonomski razvoj ključ za pokretanje procesa”, i da će “uvek biti najveći stvaralac bogatstva za ljude ovog regiona i sveta”.

Marko Savković izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, napominje da je to trajno opredeljenje SAD.

– Rekao bih da se pre nekoliko godina desila promena pristupa, i da je to trajnije opredeljenje, koje nema toliko veze sa promenom administracije. Dakle, sve procese regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji imaju i ekonomsku komponentu, sve što vodi rastu ekonomija, vezivanju za globalne “lance vrednosti”, otvaranju prilika za američke investitore u takozovanim strateškim sektorima, Bajdenovi “ljudi za Balkan” će podržati. Međutim, sve ono što u njihovoj interpretaciji vodi riziku “povratka na 90-te” imaće za krajnju (ne prvu, to je Eskobar rekao) posledicu međunarodnu izolaciju i sankcije – napominje Savković.

Sličnog stava je i Igor Novaković koji kaže da je SAD shvatila da je ekonomija tema koja je Srbiji važna.

– Takođe, to je tema koja je osnov i put ka uspostavljanju mnogo bolje saradnje, imajući u vidu globalne izazove sa kojima sa Amerika suočava. Evropski put Srbije je važan za SAD jer to onda značli da Srbija ide u prvcu Zapada – zaključuje on.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top