You are here
Home > Vesti > GENERALNA PROBA ZA IZBORE Zašto je za opoziciju važno da ima stav o referendumu i hoće li taj stav biti KLJUČNI ISPIT njene zrelosti pred aprilski izlazak na birališta

GENERALNA PROBA ZA IZBORE Zašto je za opoziciju važno da ima stav o referendumu i hoće li taj stav biti KLJUČNI ISPIT njene zrelosti pred aprilski izlazak na birališta

Fallback Image


Samo mesec dana ostalo je do referenduma, na kojem će se 16. januara građani Srbije izjašnjavati o promeni Ustava. Osim vladajuće koalicije, kojoj odgovara da se većina izašlih izjasni u korist izmene najvišeg pravnog akta, od rezultata bi mogla da strepi i opozicija jer bi to mogao da bude i svojevrsni test, skener uspeha na predstojećim izborima, u slučaju da se uhvate u koštac i krenu u referendumsku kampanju. Ali, takve jednoglasne odluke još nema.

Građani će za nešto više od četiri nedelje sa “da” ili “ne” odgovarati na pitanje “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?”.

Time će odlučivati da li će sudije, predsednici sudova, javni tužioci, zamenici i članovi Državnog veća tužilaca biti birani bez direktnog učešća Skupštine Srbije. Promene će dobiti zeleno svetlo ako većina ukupnog broja građana koji su izašli na glasanje zaokruže odgovor “da”.

Vladajuća većina hvali predložena rešenja, i insistira da se njima politika uklanja iz pravosuđa, što je i jedan od zahteva koje moramo da ispunimo u toku pregovora sa Evropskom Unijom.

Deo javnosti, među kojima su i političke stranke, kritikuju predlog, i smatraju da su predložena rešenja tek “šminkanje mrtvaca” i ukazuje da je problem što javnost i ne zna o kojim se izmenama radi.

Baš zbog toga, ovaj referendum bi, sem za vlast mogao da bude i lakmus papir i za opoziciju, (ne) prilika na kojoj će moći da izmere kako stoje među biračima.

Ujedinjenje, makar oko referenduma

Ali, prvo bi trebalo da započnu kampanju, uskoče u kampanju i krenu da animiraju članstvo i simpatizere da izađu i glasaju “za”, ili pak izađu i zaokruže “ne” i tako pokušaju da utiču na ishod referenduma.

Za sada, većina stranaka je uzdržana, što je navelo lidera SDS Boris Tadić pozvao opoziciju da se dogovore “makar oko tog pitanja“.

Boris Tadić

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Boris Tadić

– Pozivam (opozicione lidere) na političku akciju, da se izađe sa stavom pred građane, da se građani edukuju u političkom smislu, da im se obrazloži zašto treba izaći na referendum i zašto glasati protiv – kazao je Tadić za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).

Ostaje da se vidi kakav će odziv biti na ovakav njegov nastup, ali za sada su retki oni koji su zauzeli stav.

Prelomili su, i to da će pozvati građane da glasaju protiv, koalicija NADA (POKS i DSS), pokret Dosta je bilo, ali i organizacija Ne davimo Beograd.

Radomir Lazović

Foto: Predrag Dedijer / RAS Srbija

Radomir Lazović

– Pozvaćemo građane da glasaju protiv predloženih promena na referendumu. Važne Ustavne promene donose se tako da građani o njima uopšte nisu obavešteni, a one su samo način da SNS nastavi da vrši uticaj na pravosuđe i obezbedi sebi vlast bez ikakve kontrole. Posledica ovakve SNS vlasti je zagađen vazduh, sve veće siromaštvo, bezakonje i korupcija – kaže Radomir Lazović, za Blic.

Kora od banane pred izbore

Neodlučni i dalje su u PSG, Demokratskoj i Narodnoj stranci (mada je Pravni savet stava da treba glasati protiv), što su sve stranke koji čine okosnicu najvećeg opozicionog bloka.

Lider Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže za Blic da su spremni na dogovor sa koalicionim partnerima.

Zoran Lutovac

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Zoran Lutovac

– Čim je najavljeno da će se raspisati referendum o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa DS je rekao da ćemo pozvati građane na protest, a ne na referendum koji je raspisala nelegitimna jednostranačka skupština. Tako se ne menja najviši pravni i politički akt. Za njegovu promenu potreban je najširi politički, stručni i društveni konsenzus. Isto tako smo rekli da ćemo unutar našeg saveza usaglašavati odluke o svim važnim pitanjima. To znači da ako budemo usamljeni u našem stavu, da smo spremni da ga korigujemo kako bismo uskladili naše delovanje – kaže Lutovac za Blic.

Spremnost na korigovanje ne čudi, a verovatno na to utiče i činjenica da bi neuspeh referendumske kampanje mogla da bude kora od banane o koju bi opozicija mogla da se sapletu pred izbore, ili su nesugurni da bi uopšte mogli da iznesu tu kampanju na svojim leđima.

Govoreći o tome, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar ocenjuje za Blic da opozicija ima mali prostor da profitira.

– Prvi je razlog je činjenica da se ovde radi o referendumu koji je neophodan, i na temu koja je morala da se reši zbog procesa integracija a sa rešenjima za koja se ne može reći da su nedemokratična ili loša. Pravnici ocenjuju da nisu loša, ima i onih koji ih kritikuju, ali je vrlo teško voditi kapanju u kojoj bi se ljudima uspešno poslala poruka da se radi o lošim i nedemokratičnim rešenjima – smatra Klačar.

Još važnije je, dodaje on, što je ostalo malo vremena da se javnost mobiliše da glasa protiv.

Bojan Klačar

Foto: Nemanja Jovanović / RAS Srbija

Bojan Klačar

– Opozicija ima malo resursa da to izvede, posebno jer ide kampanja za izbore a koja je mnogo važnija. Ulazeći u tu kampanju, opozicija rozikuje poraz, što onda može da ih skupo košta. Zato, mislim da će zautetu strategiju u kojoj neće biti aktivna oko ovog pitanja, da će referendum kritikovati više iz ugla manjka pluralizma u aprlamentu a ne rešenja, i da će čekati da se referendum završi da poče da se bavi izboirma – prognozira Klačar.

U prilog tome on daje i ocenu da je po opoziciju manji rizik da bojkotuje referendum nego da izađu u aktivnu kampanju i “izgube”.

Ustav Srbije

Foto: O. Bunić / RAS Srbija

Ustav Srbije

– Ova trema nije “atrakrtivna za birače, i nije oko neka koje mogu lako da se aktiviraju. Ako opozicija izađe i kaže uradite tako i tako, onda javnost očekuje rezulatae, a teško ih je napraviti za dvadesetak dana koliko ostaje, ako računamo praznike, sa temom koja nije zanimljiva i mogućnostima da tog dana bude hladno i sa snegom – zaključuje Klačar.

Šta se menja?

Ako referendum uspe, menjaju se odredbe Ustava o:

  • Izboru sudija i predsednika sudova;
  • Izboru javnih tužilaca i zamenika;
  • Nadležnosti Narodne skupštine i načinu odlučivanja u Skupštini;
  • Sastavu Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca

Konkretno, menja se način na koji se sudije i tužioci biraju, a novo je to što će ih ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca. U izboru, ako promene budu usvojene, neće direktno učestvovati Narodna skupština.

Time se, objašnjavaju predlagači, naša praksa usklađuje sa evropskom, na šta smo obavezni kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top