You are here
Home > Vesti > “ISTORIJA SE TAMO PONAVLJA, TRAGEDIJA TAKOĐE” Francuska preuzela predsedavanje EU, Makron ima velike planove za Balkan, a ozbiljne promene bi mogle da se dese posle JEDNOG DATUMA

“ISTORIJA SE TAMO PONAVLJA, TRAGEDIJA TAKOĐE” Francuska preuzela predsedavanje EU, Makron ima velike planove za Balkan, a ozbiljne promene bi mogle da se dese posle JEDNOG DATUMA

Fallback Image



Foto: EPA/Olivier Hoslet, Shutterstock, Profimedia / RAS Srbija

U narednih šest meseci Savetom Evropske unije (EU) predsedavaće Francuska, a njen predsednik Emanuel Makron već je najavio ambiciozan plan za taj period u kome se našao i Zapadni Balkan, ali i ovdašnja rak-rana Kosovo.

Srbija bi, prema tim najavama, od Pariza trebalo da očekuje insistiranje na pokretanju dijaloga Beograda i Prištine, ali i da se “pik” može očekivati posle aprila i tamošnjih predsedničkih izbora.

Međutim, ako se na to bude čekalo, ne bi bilo iznenađenje da Unija na čelu sa Francuskom propusti još jednu šansu da “poradi” po regionu. Jer, upravo se na insistiranje francuske i Makrona promenila i metodologija pristupanja EU, u čemu se našla i Srbija, što je dodatno odužilo put ka evropskoj porodici koji i inače dugo traje.

Makronov plan

Tokom preuzimanja predsedavanjem EU, Makron je, između ostalog, obećao da će se potpuno posvetiti EU navodeći da će 2022. biti godina “evropske prekretnice“. Prema njegovim rečima, ova godina treba da bude i dokaz vrednosti EU.

Emanuel Makron i Ursula fon der Lajen

Foto: Olivier Hoslet / EPA;

Emanuel Makron i Ursula fon der Lajen

U svom govoru povodom francuskog predsedavanja Savetom EU u prvoj polovini 2022. godine, najavio je politiku “ponovnog angažovanja i investicija” EU na Zapadnom Balkanu i ocenio da je politički i ekonomski rad na regionu “rad na suvrenosti” cele Evrope.

– Zapadni Balkan je više od susedstva. Balkan je srce Evrope – poručio je Makron.

“Region je pogođen novim tenzijama”

Govorio je i o “novim tenzijama”, dodavši da se “istorija tamo ponavlja, tragedija takođe ponekad”.

U prevodu, Francuska neće pustiti Zapadni Balkan, štaviše planira “ponovno angažovanje”, investicije, ali i borbi “protiv mešanja, manipulacija od strane više regionalnih sila koje nastoje preko Balkana da destabilizuju Evropu”.

Zapadni Balkan

Foto: Shutterstock / RAS Srbija

Zapadni Balkan

Za njega nije opcija da se ostane u sadašnjoj fazi je “ne možemo graditi Evropu mira za narednih 50 godina ako dozvolimo da Zapadni Balkan ostane u situaciji u kojoj je danas”.

Sve ovo, za sada, zvuči kao vrlo ozbiljna namera da se od ovog dela Evrope ne odustane. Da li će tako i biti, pitanje je, s obzirom na ovdašnja iskustva sa EU, politikom takozvanog “štapa i šargarepe”, Unijom kojoj unutar nje same treba konsolidacija…

Dobra ili loša vest?

Ako pak bude sve ovako kako je rekao, nameće se pitanje i šta to znači za Srbiju? Kako bi taj odvažan plan mogao da se odrazi na Beograd? Da li je predsedavanje Francuske dobra ili loša vest za nas?

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike bez dvoumljenja kaže da je dobra, kao i da je pozitivno to što je Makron spomenuo region kao jedan od dva prioritetna geografska regiona.

– Time se ukazuje da francuski predsednik ima velike planove, iako uz to ima i velike ambicije koje mora da ispuni. Ne bih imao velika očekivanja za početak predsedavanja, jer su u Francuskoj u aprilu predsednički izbori i moraće da se posveti njima. Potencijalni intenzivniji nastup možemo očekivati nakon aprila kada će mu ruke biti odrešene, ako pobedi. Zato nije slučajno što je konferencija zakazana za maj, tada se otvraju klasteri, zatvaraju poglavlja i održavaju međunarodne konferencije – ističe Subotić.

Dva prioriteta na Zapadnom Balkanu

On ocenjuje da će se Francuska posvetiti otvaranju poglavlja, početku pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ali i na ostvarivanju pomaka na relaciji Beograd – Priština.

Foto: Olivier Hoslet/EPA / RAS Srbija

– Jeste se Pariz uključivao u dijalog na ad hok bazi, a činjnica je da su svesni da se taj kosovski čvor ne može rešiti odmah, i da je ono što mogu da daju podršku naporima Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara. Moja procena je da će pokušati da se postave kao koordinatori, a znaju da ne mogu i da ne treba da zamene EU i SAD, ali da mogu da utiču na agende i stavljanje nekih tema u prvi plan – napominje Subotić.

Pozicioniranje

Ne treba zaboraviti, kaže, da Francuska na dijalog gleda i kao na značajno bezbednosno pitanje.

– To se uklapa u koncept o evropskoj straškom suverenitetu, koji Fransuska najviše zagovara – napominje Subotić.

I Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ocenjuje da je Makronova agenda ambiciozna, a da bi Srbija tokom ovog predsedavanja mogla da očekuje i jednu pozitivnu stvar.

– Predsednik Makron predstavio je ambicioznu agendu za šestomesečno mesečno predsedavanje Savetom, u kojoj je Zapadni Balkan, zajedno sa Afrikom, stavljen među prioritete. Nije realno očekivati da će se u ovim prvim mesecima mnogo toga uraditi jer se predsednički izbori u Francuskoj održavaju u aprilu. Nakon toga, a verovatno će Makron osvojiti drugi mandat, održaće se konferencija o Zapadnom Balkanu, a Srbija bi mogla da očekuje otvaranje jednog klastera pri kraju francuskog predsedavanja – napominje Grubješić.

Ona ocenjuje da je podrška dijalogu Beogradu i Prištine dobrodošla s obzirom da je dijalog u blokadi i da je predsednik Makron ranije izražavao ličnu zainteresovanost za postizanje sporazuma.

– Ipak, mislim da će dominirati šire evropske teme i pozicioniranje Makrona kao evropskog lidera nakon odlaska Angele Merkel, što će imati uticaja i na kampanju u samoj Francuskoj. Francuska Evropa ili evropska Francuska, videćemo ubrzo – ističe Grubješić.

Boravak u Beogradu

Makron je poslednji put Srbiju i Beograd posetio 2019. godine, što je bila prva takva poseta francuskog predsednika posle 18 godina. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se početkom prošle godine sastao sa njim u Parizu.

Prilikom svakog susreta poslate podrške evropskom putu Srbije, kao i tradicionalno francusko prijateljstvo a često se može čuti i izjava da je ono potpomognuto činjenicom da su u svim ratovima u istoriji bile na istoj strani.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top